Dostupni linkovi

I dok glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ponovo kritikuje nivo saradnje Srbije sa Hagom, duboka podeljenost i otpor društva u Srbiji prema saradnji sa tim sudom demonstrirana je još jednom u nizu pretnji smrću tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću.

Dok glavni tužilac Bramerc navodi da tužilaštvo još uvek čeka na neka ključna dokumenta i pristup arhivama u Srbiji, kao i da se još čeka da preostali begunci budu uhapšeni i prebačeni u Tribunal, predstavnik tog suda u Beogradu Matijas Helman za naš program kaže da hapšenje Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića za Srbiju mora biti prioritet:


“Apsolutno je neprihvatljivo, stramotno, strašno što su i dalje u bekstvu Radovan Karadžić i Ratko Mladić, koji se optužuju za najteže zločine u BiH od ‘92. do ‘95. godine. Postoje optužnice, postoje nalozi za hapšenje i oni moraju doći pred sud da odgovaraju na te optužbe.”


I dok iz Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom poručuju da je poslednje hapšenje haškog optuženika Sojana Župljanina dokaz opredeljenosti Srbije da učini sve kako bi haške obaveze privela kraju, upravo ovaj pomak u sardnji rezultirao je novom pretnjom smrću tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću. Na njegov privatni telefon pretnja je ovoga puta stigla iz Holandije, pojašnjava portparol tužilaštva Bruno Vekarić:


“Bilo je vrlo dramatično jer je rekao - opraštamo ti Župljanina, ali ukoliko se još neko od ove trojice bude našao na putu za Hag, da je sa njegovim životom gotovo.”


Ministarstvo pravde Srbije najoštrije je osudilo nove pretnje tužiocu Vukčeviću i saopštilo da je preduzelo sve mere u svojoj nadležnosti kako bi dodatno zaštitilo nosioce pravosudnih funkcija. Matijas Helman ističe da srpsko tužilaštvo za ratne zločine ima punu podršku Haškog tribunala:


“Treba dati priznanje ljudima koji rade najodlučnije, i sigurno da tu ratni zločini jesu jedna teška oblast. Mislim da nema jednostavnog rešenja kako sprečiti te pretnje, ali je važno da se to istraži i, ako je ikako moguće, doći do odgovornih.”


Ove pretnje ne predstavljaju iznanađenje ako se ima u vidu duboka podeljenost društva u Srbiji i otpor prema saradnji sa Haškim sudom. Ovakvo stanje slikovito prikazuje današnja debata, koji je u Bogradu organizovala Srpska liberalna stranka, a u kojoj je najglasniji u zamerkama na rad Haškog tribunala bio predsednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću, Kosta Čavoški, kojeg je EUFOR nedavno privodio na informativni razgovor i pretresao njegov apartman na Palama, zbog sumnje da je u vezi sa ovim najtraženijim haškim optuženikom, i koji je proglašen nepoželjnom osobom u BiH:


“Ja vas uveravam da to nije bilo nešto strašno, jedva da je bilo stotinu policajaca i vojnika koji su taj pretres obavili. Kada pobornici tzv. saradnje naše zemlje sa Haškim sudom ističu njenu neizbežnost, oni najčešće tvrde da nas na to obavezuje međunarodno pravo. Upravo je obrnuto - Haški tribunal sistematski krši međunarodno pravo o ljudskim slobodama i međunarodno krivično pravo.”


I dok je predstavnik Haškog tribunala Matijas Helman pokušao da iskoristi ovaj skup za poziv svima onima koji imaju neke veze sa preostalim haškim beguncima da oni budu uhapšeni, nizale su se optužbe na njegov i račun rada Tribunala. Rade Matijaš, predsednik Demokratske inicijative za Knin:


“Šta je Haški tribunal učinio na pomirenju, konkretno govorim o odnosu Srba i Hrvata - ništa. Ovakvim načinom, u kojem se ne ekshumiraju jednako grobnice, ne procesuiraju jednako zločinci, nećemo daleko stići.”


Jovo Drobnjak
iz udruženja Srba BiH:


“Govoriti o pravednosti Haškog tribunala je uvreda za nas Srbe koji smo proterani. Teško je to podneti. U datim trenucima ne bih se mogao ni suzdržati da se ne ustresem. U Haškom tribunalu svi su srpski predsednici! U Haškom tribunalu je Milošević, i znamo kako je završio, tamo je Milutinović, ni kriv, ni dužan, tamo je Krajišnik, samo zbog toga što je trebao odbraniti ognjišta svoja!”


Matijas Helman zaključuje da sve dok u Srbiji bude vladala ovakva atmosfera i stavovi da “ne treba suditi našima” istinski pomak ka saradnji i pomirenju neće biti načinjen:


“Mnogi doživljavaju optužene za ratne zločine herojima, junacima iako mi nije jasno zašto su to ‘naši ljudi’. Znači, ako postoji osnovana sumnja da su odgovorni za smrt desetina, stotina, čak hiljada ljudi, za patnje, deportacije, mislim da je onda normalno da ti ljudi idu pred sud i da se utvrdi da li su odgovorni ili ne. Ali, i dalje postoji to mišljenje da su to naši ljudi ili postoji prigovor - a zašto ne i onim drugima. Međutim, ako svi tako tvrdoglavo odbijaju, onda nikada nećemo nigde napredovati.”

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

XS
SM
MD
LG