Prema ponudi Evropske unije Srbiji za brži napredak ka Evropi uzdržana je jedino Holandija, a u nacrtu završnog dokumenta predstojećeg susreta evropskog vrha u Briselu naznačeno je da se u Beogradu očekuje Vlada sa jasnim evropskim programom koja će pospešiti nužne reforme. Pitanje Haga i dalje ostaje prioritet, zbog čega je i rezervisana holandska vlada, ali se u Srbiji apostrofira i izjava Bernara Kušnera, šefa francuske diplomatije, da će Franuska tokom predsedavanja Evropskom unijom koje počinje 1. jula, raditi na ubrzavanju integracije Srbije, uz stav da je Evropa spremna da ponudi i status zemlje-kandidata za članstvo.
Milica Delević, šef Direktorata za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, izjavila je za naš program da poruka iz Brisela da Srbija do kraja godine može da stekne status kandidata predstavlja važan signal podrške:
"Ova konkretna poruka, ukoliko ona na taj način ostane u zaključcima Evropskog saveta, jeste jaka i značajna poruka za Srbiju ali je treba gledati u kontekstu konkretnih izazova sa kojima se naša zemlja suočava. To je proces formiranja Vlade koja treba da iskazanu evropsku volju građana prevede u proevropsku Vladu koja ima jasnu evropsku agendu i jasnu odgovornost da ispuni ono sto su građani očekivali kada su glasali na izborima u maju."
Ono što je poslednjih dana, kada su u pitanju evrointegracije, malo opterećivalo Beograd je i vest da je Irska na referendumu odbacila Lisabonski sporazum. Unija je ubrzo poručla da nema razloga za strah i da, i pored trenutnih teškoća, to neće narušiti napore da se u članstvo prime nove države sa Balkana i Turska. Maja Bobić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, rekla je za naš program da zbog irskog "ne" proces pridruživanja Srbije u ovom trenutku zaista nije ugrožen:
"Mislim da, u svakom slučaju, politika proširenja neće biti odbačena. To nije čak ni irsko opredeljenje. Lisabonski ugovor omogućava efikasnije funkcionisanje institucija Evropske unije, pogotovo sa većim brojem zemalja članica. To direktno ne utiče na nas i na zemlje koje su potencijalne članice - u smislu da će obustaviti procese koji su započeti i da će skinuti sa dnevnog reda Evropske unije politiku proširenja kao takvu. Ali je činjenica da bi efikasnije funkcionisala, da je važno da se te reforme sprovedu."
Irsko odbijanje ipak neće zaustaviti proces potvrđivanja Lisabonskog ugovora, a samim tim ni proširenje Evropske unije, rekao je za naš radio Vladimir Todorić, stručnjak za evropske integracije:
"Ali će ga malo usporiti... To znači da u ovom vremenu dok budemo čekali da se ova stvar sa Irskom razreši na odgovarajući način, na koji to države sa većom težinom od Irske žele, znači govorim o nekom vremenu od godinu dana minimalno jer nemoguće je ove godine ponoviti referendum, to vreme neće biti od značaja za Srbiju, a za Hrvatsku verovatno da. Za Srbiju je krajnji rok da bude kandidat - 2012. godina, kada se radi novi budžet Evropske unije, i to je poslednji voz koji moramo da uhvatimo, a do tada ipak ima dosta vremena."
Todorić kaže da je pozitivna poruka Evrope Srbiji dobrodošla, ali da se ne sme preterivati u očekivanjima:
"Moramo imati na umu da Srbija još nije završila formiranje Vlade i da su bilo kakvi signali koji dolaze iz Brisela prvenstveno usmereni na stvaranje pozitivne klime za stvaranje proevropske Vlade u Beogradu. To ne znači da ova ponuda nije kredibilna, već samo da je i dalje uslovljena na način na koji ne bi bilo problematično za proevropsku Vladu. To znači da stari poznati uslov ostaje – saradnja sa Haškim tribunalom."
Baš zato, smatra Todorić, obeshrabrujuće zvuče najave da će Socijalistička partija Srbije u novoj Vladi dobiti resor policije:
"Mislim da se ne treba igrati sa takvom vrstom ustupaka i da treba razmisliti ko će dobiti taj najvažniji sektor za evropske integracije. Jer ako pogledate, upravo od kontrole nad policijom i Bezbednosno-informativnom agencijom najviše zavisi da li ćemo dobiti status kandidata i da li ćemo napredovati u evropskim integracijama."
Srbija može da iskoristi ukazanu šansu za brz put u Evropu, zaključuje Milica Delević, pogotovu što njen administrativni kapacitet nikada nije dolazio u pitanje:
"Ali škripi kada dođe do postojanja jasnog političkog dogovora o tome ko je odgovoran da sprovede neke teške korake. Verujem da ćemo ovog puta dobiti Vladu koja će moći da sprovede te korake i da iskoristi tu spremnost Evropske unije i da dođemo do statusa kandidata."
Ponuda Srbiji, kako procenjuju analitičari, predstavlja blago favorizovanje i jednu vrstu pozitivne diskriminacije koju je učinila Evropska unija. Iako to tumači kao pozitivan gest, Maja Bobić zaključuje da je važno da se sve zemlje regiona što preinstitucionalno povežu sa Evropskom unijom:
"Jer u regionu postoji malo nepoverenje kada se daje primat jednoj zemlji, zbog možda nekih krhkih unutrašnjepolitičkih odnosa."
Kao još jedna od pozitivnih poruka Beogradu se tumači i izjava Dmitrija Rupela, ministra spoljnih poslova Slovenije, da Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica Evropske unije.
"Mislim da, u svakom slučaju, politika proširenja neće biti odbačena. To nije čak ni irsko opredeljenje. Lisabonski ugovor omogućava efikasnije funkcionisanje institucija Evropske unije, pogotovo sa većim brojem zemalja članica. To direktno ne utiče na nas i na zemlje koje su potencijalne članice - u smislu da će obustaviti procese koji su započeti i da će skinuti sa dnevnog reda Evropske unije politiku proširenja kao takvu. Ali je činjenica da bi efikasnije funkcionisala, da je važno da se te reforme sprovedu."
Za Srbiju je krajnji rok da bude kandidat - 2012. godina, kada se radi novi budžet Evropske unije, i to je poslednji voz koji moramo da uhvatimo, a do tada ipak ima dosta vremena.
Irsko odbijanje ipak neće zaustaviti proces potvrđivanja Lisabonskog ugovora, a samim tim ni proširenje Evropske unije, rekao je za naš radio Vladimir Todorić, stručnjak za evropske integracije:
"Ali će ga malo usporiti... To znači da u ovom vremenu dok budemo čekali da se ova stvar sa Irskom razreši na odgovarajući način, na koji to države sa većom težinom od Irske žele, znači govorim o nekom vremenu od godinu dana minimalno jer nemoguće je ove godine ponoviti referendum, to vreme neće biti od značaja za Srbiju, a za Hrvatsku verovatno da. Za Srbiju je krajnji rok da bude kandidat - 2012. godina, kada se radi novi budžet Evropske unije, i to je poslednji voz koji moramo da uhvatimo, a do tada ipak ima dosta vremena."
Todorić kaže da je pozitivna poruka Evrope Srbiji dobrodošla, ali da se ne sme preterivati u očekivanjima:
"Moramo imati na umu da Srbija još nije završila formiranje Vlade i da su bilo kakvi signali koji dolaze iz Brisela prvenstveno usmereni na stvaranje pozitivne klime za stvaranje proevropske Vlade u Beogradu. To ne znači da ova ponuda nije kredibilna, već samo da je i dalje uslovljena na način na koji ne bi bilo problematično za proevropsku Vladu. To znači da stari poznati uslov ostaje – saradnja sa Haškim tribunalom."
Baš zato, smatra Todorić, obeshrabrujuće zvuče najave da će Socijalistička partija Srbije u novoj Vladi dobiti resor policije:
Od kontrole nad policijom i Bezbednosno-informativnom agencijom najviše zavisi da li ćemo dobiti status kandidata i da li ćemo napredovati u evropskim integracijama.
Srbija može da iskoristi ukazanu šansu za brz put u Evropu, zaključuje Milica Delević, pogotovu što njen administrativni kapacitet nikada nije dolazio u pitanje:
"Ali škripi kada dođe do postojanja jasnog političkog dogovora o tome ko je odgovoran da sprovede neke teške korake. Verujem da ćemo ovog puta dobiti Vladu koja će moći da sprovede te korake i da iskoristi tu spremnost Evropske unije i da dođemo do statusa kandidata."
Ponuda Srbiji, kako procenjuju analitičari, predstavlja blago favorizovanje i jednu vrstu pozitivne diskriminacije koju je učinila Evropska unija. Iako to tumači kao pozitivan gest, Maja Bobić zaključuje da je važno da se sve zemlje regiona što preinstitucionalno povežu sa Evropskom unijom:
"Jer u regionu postoji malo nepoverenje kada se daje primat jednoj zemlji, zbog možda nekih krhkih unutrašnjepolitičkih odnosa."
Kao još jedna od pozitivnih poruka Beogradu se tumači i izjava Dmitrija Rupela, ministra spoljnih poslova Slovenije, da Srbija ne mora da prizna nezavisnost Kosova da bi postala članica Evropske unije.
