Dostupni linkovi

Kosovo je i normativno verifikovalo status nezavisnosti usvajanjem ustava, a u Beogradu nastavljaju priču o tome da je ono deo Srbije. Pat situacija između EULEX-a i UNMIK-a produžava se i nakon pisma prvog čoveka UN-a predsednicima Kosova i Srbije.

Preciznije, dvaju pisama, s obzirom na to da o ulozi EULEX-a u jednom ne piše isto što i u drugom. Da li je reč o stanju u kojem se, kako reče poznati britanski publicista Tim Judah, Srbija pretvara da Kosovo nije nezavisno, a Kosovo da kontroliše celu svoju teritoriju?

Predsednik Srbije Boris Tadić, odmah nakon stupanja na snagu Ustava Kosova, izjavio je da to za Srbiju nije pravna činjenica koja će bilo šta promeniti. Kosovo će se i dalje tretirati kao deo Srbije:

"Srbija nastavlja da brani integritet i suverenitet vlastite zemlje na Kosovu mirnim sredstvima, upotrebom diplomatije, a ne nasiljem."

Portparol Koštuničine Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović traži hitnu sednicu Skupštine Srbije na kojoj bi se odbacila misija EULEX i poništio jednostrani akt proglašenja Ustava Kosova:

"Podsetiću vas da je za petak 20. jun već zakazana sednica Saveta bezbednosti i bitno je da se pre te sednice Saveta bezbednosti održi sednica Skupštine Srbije na kojoj bi se donele određene odluke po pitanju neprihvatanja misije EULEX na Kosovu i Metohiji i poništavanja jednostranog proglašenja Ustava Kosova."

Srpski lideri, dakle, poručuju da Ustav Kosova za njih nije pravna činjenica, a da je formiranje srpske skupštine na severu Kosova sasvim legitiman odgovor na kosovski ustav.

Kao da i međunarodni lideri slede logiku “situacije na terenu”. EULEX, na početku priče gromoglasno najavljivana evropska misija na Kosovu koja će zameniti UNMIK svela se na to da će ipak igrati pod dirigentskom palicom UNMIK-a, s tim što na severu Kosova uopšte neće ni nastupati.

Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun kao da je osnažio ovu normativnu i stvarnu zbrku time što je jednu poruku poslao predsedniku Kosova, a drugu predsedniku Srbije. U pismu Sejdiuu je govorio o pojačanoj ulozi Evropske unije na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244, dok je u pismu Tadiću naveo samo to da će konsultovati visokog predstavnika Unije Solanu u vezi sa određivanjem uloge EU na Kosovu.

Poznati britanski analitičar Tim Judah kaže da je pismo Ki Muna zapravo predlog da se svi pretvaraju i da vide postojeće stanje na Kosovu onako kako im se sviđa. Kosovski lideri bi se pretvarali da oni kontrolišu celu teritoriju Kosova, iako svi znaju da to nije tako, a Srbija bi nastavila da se pretvara da Kosovo nije nezavisno, mada veći deo Kosova zapravo jeste nezavisan.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ocenjuje da se međunarodna zajednica, u nedostatku bolje opcije, opredelila za ovu igru žmurke:

"Međunarodna zajednica zbog svoje nemoći, odsustva kreativnosti i podeljenosti zbog ruskog stava nije u stanju da tu novu realnost na terenu promeni. Najnovije pismo generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, koje je očito napisano sa dobrom namerom da se sve strane u ovom procesu zadovolje i smire, takođe ide u prilog tome. Dalje, činjenica je da je EULEX najavljivan vrlo bombastično i da ceo proces jeste usporen, kao što je donekle usporen i proces priznavanja Kosova. Tome treba dodati i treću komponentu, a to je odbijanje ratifikacije Lisabonskog sporazuma iz Irske, što će biti novi udarac Evropskoj uniji koja već nije imala ujedinjen stav oko Kosova. Sve to zajedno mi govori da međunarodna zajednica, možda ne svesno, ali u nedostatku boljih rešenja, ide ka tome."

I zapadni sagovornici primećuju ovu igru ambivalencije Brisela i Vašingtona. Ekspert za Balkan iz američkog STRATFOR instituta Peter Zeihan izjavio je nedavno za naš radio da je Zapad manje-više završio svoj posao na Kosovu:

“Da li će 90 ili 95 odsto Kosova kontrolisati Albanci, da li će Mitrovica ostati na Kosovu ili će postati deo Srbije, nikoga u Briselu ili Vašingtonu više ne zanima. Niko za to neće prolivati krv.”

I ovih dana zapadne analize sugerišu da Kosovo, uprkos deklaraciji o nezavisnosti i ustavu, klizi ka još dubljoj de facto podeli. Američki nedeljnik Newsweek u svojoj analizi pre nekoliko dana ocenjuje da Brisel, NATO i UN zatvaraju oči i da im nedostaje volje da se suoče sa balkanskim problemima. List primećuje da se uspostavilo nešto kao “vakuum moći” između Zapada i Rusije, ali zaključuje da ako je u Bizmarkovo doba možda bilo moguće ostaviti Balkan po strani, danas to nije izvodivo umesto evropeizacije Balkana, možemo postati svedoci balkanizacije Evrope.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG