Dostupni linkovi

Nakon razgovora sa predsjedavajućim Vijeća ministara BiH Nikolom Špirićem u Njujorku, ambasador Rusije pri UN-u Vitalij Čurkin kazao je kako se njegova zemlja zalaže za što skorije ukidanje OHR-a. Njegova, ali i izjava visokog predstavnika Miroslava Lajčaka da bi se OHR-a mogao zatvoriti za nekoliko mjeseci, u BiH je izazvala različite reakcije.

Iako je Lajčak rekao da će do zatvaranja doći nakon što BiH potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i ispuni uslove koje joj je Evropska unija postavila, političke partije iz Federacije BiH jedinstvene su u ocjeni kako Kancelarija visokog predstavnika u BiH treba ostati u zemlji sve dok se ne provedu sve odredbe Dejtonskog mirovnog sporazuma. Kao razlog ostanka, u Stranci demokratske akcije navode problem u funkcionisanju institucija BiH. Visoki funkcioner stranke Halid Genjac:
„Nisu otklonjene prepreke za implementaciju civilnog dijela mirovnog sporazuma, nisu otklonjene prepreke za funkcionalan rad institucija BiH. Sve ono što je bilo nakon završetka rata kao prepreka, uglavnom i danas postoji kao prepreka. U dosta situacija OHR je djelovao i olakšavao uklanjenje tih prepreka i donošenje potrebnih odluka. Postavlja se pitanje: ako je stanje tako i ako su odnosi takvi, šta će se desiti kad OHR ode, ko će preuzeti odgovornost za očigledno nefunkcionisanje institucija BiH u kapacitetu i efikasnosti itekako potrebnoj BiH i svim njenim građanima?“
I u Stranci za BiH smatraju da OHR u BiH treba još da ostane jer, kako kaže poslanik te političke partije u državnom parlamentu Remzija Kadrić, reforme u zemlji se neće moći provesti bez prisustva međunarodne zajednice. Na naše pitanje do kada bi OHR trebao da ostane u BiH, Kadrić odgovara:
„OHR tek može otići nakon što usvojimo novi ustav BiH i dovedemo zemlju u jedno normalno stanje. Po mom mišljenju, tu treba da se radi najmanje o periodu od, možda, jedno četiri, pet godina, koliko bi još trebao OHR da ostane u ovoj državi.“
Za razliku od političara u Federaciji BiH, u najjačoj političkoj partiji u Republici Srpskoj, Savezu nezavisnih socijaldemokrata, kažu da već dugo zagovaraju odlazak OHR-a jer smatraju da su obavili svoj zadatak u BiH. Delegat u Domu naroda Parlamenta BiH Dušanka Majkić:

„Mi smatramo da će njegov odlazak pomoći da se narodi u BiH brže i bolje dogovaraju. Ja zaista ne vjerujem da zemlja koja ima ambicije da se uskoro pridruži velikoj porodici evropskih naroda treba da ima tutora koji će je voditi i govoriti joj šta u kom momentu da uradi. Dakle, mi smatramo, kao politička partija, da će odlazak visokog predstavnika pomoći da se političke partije, ili bar ključni akteri u BiH brže i bolje dogovaraju, a na opšte dobro sva tri naroda i ostalih koji žive na prostorima BiH.“
Politički analitičar Reuf Bajrović kaže da ima određenu dozu skepse u povodu najave da bi OHR mogao ostati u BiH još nekoliko mjeseci jer je slično govorio i bivši visoki predstavnik. S druge strane, odlazak Kancelarije visokog predstavnika značio bi da BiH prepuštaju onima koji trenutno vode zemlju i nisu u stanju da se dogovore ni oko čega:
„Funkcija OHR-a jeste, naravno, da se provodi Dejtonski sporazum, ali s druge strane mislim da trenutno uloga OHR-a treba da bude u sprovođenju reformi koje su nama na putu ka Evropskoj uniji. Mi smo reformu policije navodno sproveli. Međutim, suštinski te reforme nema - znači policija ostaje još uvijek pitanje koje je otvoreno. I bez obzira čak i na te evropske zahtjeve, što je cilj OHR-a, postoje određeni zahtjevi same države BiH, tj. pravljenja funkcionalnog državnog aparata koji u ovom trenutku ne postoji. Dakle, BiH bez OHR-a u ovom trenutku jednostavno ne bi mogla funkcionisati.“
  • 16x9 Image

    Dženana Karabegović

    Diplomirani žurnalista. Od 1999. prelazi iz Tuzle u Sarajevo, gdje u bh. dopisništvu RSE počinje raditi kao novinarka. Obrađuje političke teme, uređuje i vodi radijske emisije i urednica je magazina TV Liberty.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG