Dostupni linkovi

(Ni)je dovoljno lobirano kod suseda


Priština, zgrada Vlade Kosova

Kosovo kao državu još uvek nisu priznala dva najbliža suseda, Makedonija i Crna Gora. U Crnoj Gori ističu da će u određivanju prema nezavisnosti Kosova polaziti od državnih interesa. Istovremeno, u Makedoniji su su podržali paket međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija koji predviđa nadgledanu nezavisnost za Kosovo, što predstavlja osnovu uređenja nove države utvrđene Ustavom Kosova. Međutim, poslednja izjava predsednika Branka Crvenkovskog nagoveštava drugačiji stav, odnosno promenu politike Vlade u Skoplju.

Izjava Crvenkovskog da nezavisnost Kosova predstavlja pretnju za region je na Kosovu prihvaćena kao promena zvaničnog stava, ali i kao mogućnost korišćenja ove teme za unutrašnjopolitčke potrebe Makedonije pred vanredne izbore. Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuqi kaže kako je Vlada Kosova dala garancije svim susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema njima i da će se angažovati za dobrosusedske odnose. On izjavu makedonskog predsednika ocenjuje kao deo predizborne kampanje. Kuqi ističe da Makedonija treba da ima korektnu politiku prema Kosovu i da prizna novu realnost.

„Mislim da se ovo pitanje odnosi na unutrašnja kretanja u Makedoniji, ali takve izjave ne doprinose međudržavnim odnosima, međutim sigurno je da ima elemente izbornih izjava“, kaže Kuqi.

Predstavnici opozicije, pak, smatraju da se Vlada morala više založiti da Makedonija i Crna Gora kao dve susedne zemlje što pre priznaju nezavisnost Kosova. Potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova i bivši kosovski premijer Bajram Kosumi kaže kako kašnjenje u priznavanju nezavisnosti Kosova ne olakšava već otežava proces. Zato je potrebno svestranije angažovanje Vlade, smatra Kosumi:

„Vlada i druge institucije imaju obavezu da učine sve što je moguće kako bi se olakšalo priznavanje države Kosovo od svih država, posebno od strane zemalja regiona. Vlada ne treba da se zadovolji da umesto nas to rade drugi, u prvom redu američka diplomatija, EU i drugi. Svojim inicjativama Vlada treba da olakša posao Vladama Crne Gore i Makedonije da priznaju Kosovo.“


Kritike vladinih aktivnosti


Kosumi kaže kako Vlada na ovom planu treba da računa i na pomoć i podršku opozicije, jer se radi o opštem interesu Kosova. Međutim, prema njemu, Vlada i premijer nisu preduzeli neku konkretnu inicijativu na ovom planu.

„Slažem se da postoje pitanja koja se ne povezuju sa vlašću i opozicijom. Pitanje priznavanja ili učlanjenja u OUN je priortet Vlade, ali i opozicija, svaka politčka partija, treba da pomogne tamo gde treba. U svakom trenutku, ne samo nakon tranzicionog perioda mi smo spremni i verujem da pomažemo, ali Vlada ima odgovornosti, ona treba da preuzme inicijativu, ona treba da započne ovaj proces,“
smatra Kosumi.


Za razliku od Kosumija, zamenik premijera Kuqi ističe da je Vlada ispunila obaveze i kada se radi o susednim zemljama, kojima je ponudila saradnju, korektne odnose ne iskazujući nikada teritorijalne ili druge pretenzije prema susedima.

„U trenutku proglašavanja nezavisnosti mi nismo objavili teritorijalne pretenzije prema nikome. Mi smo ponudili dobrosusedstvo, tako je bilo i u slučaju Makedonije i Crne Gore. Međutim bila su unutrašnja kretanja i balans snaga u okviru njih faktori koji su za doveli da za nekoliko dana zakasnili priznanje,“
kaže zamenik kosovskog premijera.


Kosovo je do sada priznalo oko 40 zemalja. Od suseda to nisu učinile Makedonija i Crna Gora. Srbija je protiv nezavisnosti Kosova, Bosna i Hercegovina to još nije učinila, dok su Slovenija i Hrvatska jedine iz država bivše Jugoslavije priznale nezavisnu i suverenu državu Kosovo.

XS
SM
MD
LG