RSE: Kako to sve stižete?
PROKIĆ: Nije to naročito teško. Imaju ljudi i težih zahteva u životu. Fakultetski angažman je uvek na neki način jedan od lagodnijih poslova. U Srbiji, već dugo, nije se moguće time baviti onako kako bi profesor to trebalo da radi. Ne mogu tako često da menjam nastavne planove i programe, da ga studentima učinim interesantnim, da im ukažem na nešto što se upravo dešava u svetu na polju dramaturgije. Sve je u ovoj zemlji propalo u poslednjih 20 godina, pa ne znam zašto bi Univerzitet ili pozorište ostali u nekom boljem stavu.
Ovo ostalo je pitanje ambicije ili želje da menjate društvo. Ukoliko želiš da menjaš društvo, moraš da uđeš u neku od političkih partija ili da osnuješ svoju, ukoliko u dijapazonu političkih partija ne postoji niti jedna koja tebi odgovara.
Meni nije odgovarala niti jedna, pa sam osnovao sa svojim prijateljima i studentima političku partiju Liberalno demokratsku. Sa vrlo nepopularnom pričom smo ušli u Parlament i niko nije verovao da ćemo s takvom pričom o Kosovu, Crnoj Gori, Evropi i nacionalnom bloku, koji je doživeo definitivni poraz sa odlaskom Kosova, na tako oštar način obraćajući se javnom mnijenju koje je naviklo na uljuljkivanje u lažima i obećanjima koja se ne ispunjavaju, ući u Parlament. Mi smo ušli i jedina smo partija koja raste u državi. Nismo izgovorili niti jednu laž nikada, ni u govornici Parlamenta Srbije, ni u javnim nastupima. Nismo davali olaka lažna obećanja. Naš rast je stabilan i čvrst, nije to bio bum preko noći.
Mislim da jedino upornim poslom, koji ne može preko noći da se obavi, može da se menja ovo društvo, koje je u epohalnoj krizi, u kakvoj niti jedno drugo društvo u ovom delu sveta nije bilo.
RSE: Kako tumačite to da smo ušli u takvu krizu? Nekada smo bili lideri u regionu. Da li su za to krivi Milošević i radikalske godine ili mentalitet?
PROKIĆ: Andrić je govorio da narod, koji jako dugo ima lošu vlast, preuzima to od nje i sam postaje gori od te vlasti, jer je uskraćen za drugu informaciju ili neku novu ideju. Takav narod, na kraju krajeva, ne može da prepozna sopstveni interes i potreban mu je neko ko će da mu kaže i objasni kako mora da se umije hladnom vodom i da shvati u kakvom stanju mu se nalazi država i društvo. Tu nikakve bajke ne pomažu. To je misija koju LDP radi i koju očigledno uspešno radi, koja je neophodna u ovoj državi. Ovoj državi je neophodan jedan diskurs istine, diskurs obračuna sa svim onim probisvetima koji su 20 godina maltretirali ovo društvo i koji ga još uvek maltretiraju. Oni su pretvorili Srbiju u leglo jednog podlog, sebičnog i potkupljivog ponašanja, u kome oni najgori imaju najveću šansu, a država i nikome drugom ne pruža šansu, osim tim najbeskrupuloznijim.
RSE: Polarizacija je kod nas dosta vidljiva. Na jednoj strani su patriote, a na drugoj izdajnici, kako kažu Narodnjaci. Vi biste, po toj njihovoj podeli, spadali u izdajnike.
PROKIĆ: To je jedna u nizu laži. Oni nisu nikakve patriote. Najveće patriote su oni koji suočavaju građane Srbije sa istinom i pravim stanjem i objašnjavaju uzroke i posledice, a ne oni koji se busaju u grudi i govore da je Kosovo srce Srbije, da bez Kosova nema opstanka. Mi smo opstajali bez Kosova i ranije, pa zašto ne bismo i sada. To je manipulacija najbeskrupuloznijim lažima. Mi nismo imali intelektualne, materijalne, pa ni vojne, resurse da Kosovo održimo u okvirima Srbije.
Ono je otišlo nakon 100 godina pogrešne politike i nije otišlo pre neki dan, već pre devet godina. Samoproglašenje nezavisnosti je za mene označilo konačnu propast nacionalnog bloka koji sebe predstavlja kao patriote, ali nije to nikakav patriotizam i nisu oni nikakvi nacionalisti, već ljudi koji pate od kompleksa niže vrednosti. To pokušavaju da nadoknade time što maltretiraju, sada već, samo svoje sopstvene građane.
RSE: Mislite li da je u pitanju samo kompleks niže vrednosti ili je to borba za vlast i ostanak?
PROKIĆ: To je bratstvo u krvi. Oni iza sebe imaju strašne zločine. To su ti isti ljudi koji su izmislili Miloševića, koji su ga skinuli sa vlasti kada su ga istrošili, koji su ubili Zorana Đinđića, koji danas stoje iza Vojislava Koštunice. To su one privatizovane, kriminalizovane bezbedonosne službe, osnovane još u staljinističko vreme. To mora da se razmontira da bi se ljudima u Srbiji omogućila neka bolja budućnost. To je strategija vladajućih varalica koja je rezultira ovakvom politikom.
U ovom aktuelnom trenutku, čovek koji ima sedam procenata i čija je partija četvrta po veličini, hoće pošto-poto da bude ponovo premijer. Kako ga nije sramota da traži tako nešto kada je njegova partija četvrta partija po podršci biračkog tela u Srbiji?
Ministar Ilić, koji je šesti ili sedmi, hoće da bude ministar kapitalnih investicija. To je neka despotska demokratija. Zašto bi u svakom izvlačenju morao da bude ministar kada to nije izraz volje građana Srbije. Izgleda da ima mogućnosti za to i on se tome nada, jer sve strukture koje su podržavale Miloševića da pravi sva ona jeziva događanja 20 godina u Srbiji, sada podržavaju njega i on je sada njihov joker.
Koštuničin joker je Kosovo, koje on izvlači pokušavajući i ovoga puta, ali poslednji put, pošto više neće moći, jer će Kosovo, zajedno sa Srbijom, biti u jednoj državi koja će biti nadnacionalna, univerzalna država, Evropska unija.
U međuvremenu, svaka politika koja ne bude pružala ruke Albancima od strane Srba, i obratno, je pogrešna politika.
RSE: Ipak je bilo krvi na Kosovu i sa jedne i sa druge strane, ubijalo se, ratovalo se. Teško je pružiti ruke posle devet godina.
PROKIĆ: To će biti veoma dugotrajan proces, ali politika mora da se okrene u tom pravcu. Podsećam vas da su šest godina nakon II svetskog rata Francuzi i Nemci, 1951. godine, potpisali prvi papir o budućoj nadnacionalnoj univerzalnoj državi, shvatajući da se zbog nacionalizma mnogo stradalo u Evropi. U II svetskom ratu je poginulo 54 miliona ljudi. Nakon šest godina od završetka rata su dva glavna zaraćena aktera na suprotnim stranama potpisali jedan akt o državi koja će biti bazirana na miru. Evropska unija je država bazirana na miru.
Mi, 20 godina posle prvog sukoba u Sloveniji, još uvek nismo počeli da govorimo jezikom mira i još uvek pronalazimo neprijatelje i krivce za sve što smo sami sebi napravili. To pokazuje koliko su podli, sebični i potkupljivi srpski političari, da je došlo vreme da oni zaista odu i da više nikada ne budu u situaciji da odlučuju o ovoj državi.
RSE: Videla sam podatak da bi oko 300.000 ljudi vama dalo glas.
PROKIĆ: Procene su da imamo 330.000 sigurnih glasova i da na njih možemo da računamo. To su poslednja merenja javnog mnijenja. U centralnim gradskim opštinama imamo 15 do 20 procenata. Na nivou cele Srbije imamo preko devet procenata, u Vojvodini 11, u Beogradu 13 procenata. Nismo više partija koja je samo jedan korektor u političkom životu Srbije, već jedna velika i snažna partija, koja pri tome ima program i nastup potpuno drugačiji od ostalih.
RSE: Da li je stereotip ako kažem da za vas glasaju obrazovani, mladi, okrenuti Evropi i budućnosti, neopterećeni mitovima, istorijom i prošlošću?
PROKIĆ: To je inicijalna baza, ali mi se obraćamo svim građanima Srbije i ne delimo ih na ove ili one. Svi žive u Srbiji i svi pate od toga što je vlast 20 godina bila bezobzirna. Vreme je da se ponudi nešto što je zaista jedan diskurs istine, diskurs poštenja. To je ono što je veoma važno u nastupu Liberalno demokratske partije. Mi ne želimo vlast radi vlasti, kao što je to već odavno ustanovljeno u Srbiji političkim ponašanjem. Želimo moderan, evropski način razmišljanja. Evropska unija je jedini izbor za Srbiju, sve ostalo je iluzija.
RSE: Liberalno demokratska partija ima 150 opštinskih odbora. Odlazite i u mala mesta.
PROKIĆ: Putujemo po celoj Srbiji. Istok i jug Srbije izgledaju dramatično. Mi se kao borimo za Kosovo, koje smo već izgubili, a u toku je gubitak tih teritorija na razne druge načine, jer tamo nema ničega.
RSE: Pitala me jedna poznanica kako to da se borimo za Kosovo u kojem živi oko 250.000 ljudi, a zaboravljamo 6,5 miliona ljudi u Srbiji?
PROKIĆ: Naravno, oni su sveli državnu politiku samo na Kosovo. Niko im nije dao za pravo da to urade, kada su birani. Žive ljudi i u Beogradu i u Subotici i u Nišu, a oni su sada građani drugog reda. To tumačim kao još jedan alibi, jer je Kosovo uvek služilo kao alibi srpskim političkim nomenklaturama za njihove političke ambicije u samoj Srbiji, a nikada niko nije bio zainteresovan za Kosovo. To je rezultiralo činjenicom da dva miliona Albanaca ne želi da živi sa nama po cenu samouništenja. To je današnja situacija.
Politika koju nudi trenutna vlast je ta da mi čekamo da se američki predsednik i šefovi velikih država predomisle i povuku svoje priznajne Kosova, a da njih pustimo da vladaju dok se to ne desi. A pošto se to nikada neće desiti, oni se nadaju vlasti doveka. To je toliko glupo, neinteligentno i bezobrazno u odnosu na srpsko javno mnijenje i mislim da moraju da budu žestoko kažnjeni na ovim izborima zbog takvog načina podvale, koju neprestano ponavljaju.
RSE: Verujete li da će oni biti kažnjeni na izborima?
PROKIĆ: Oni su gubitnici u svakom slučaju. Srbija je poznata po tome. Koliko je trebalo ljudima da shvate ko je Milošević, pa da prestane da glasa za njega. Koliko je još trebalo da shvate ko je Koštunica, pa da prestanu da glasaju za njega. Koliko će im vremena trebati da shvate ko je Tadić, pa da prestanu da glasaju za njega. Pošto sam bio u Parlamentu, ne mogu da pravim veliku razliku. Pravim razliku, ali ne veliku, između onih koji su pisali Ustav. To je nešto što je veoma važno. Ne može se reći Kosovo je Srbija, to je Evropa. To je neodgovorno, jer postoji samo jedna Srbija, ona koja je u Evropi, sređena, relativno bogata i država sa prosperitetom. Samo kao takva, Srbija može da pomogne ljudima na Kosovu. Sve ostalo je plač majke Božje, a to nama ne treba.
Veoma je bitno da Srbija ne razmišlja više linearno. Nas su učili tom razmišljanju u okviru kojeg su pretvarali Srbiju u dečju sobu, u kojoj je uvek neko drugi kriv. Naš mozak je sposoban za lateralna razmišljanja i zašto to ne koristimo. Da je Srbija u Evropi i da je članica NATO pakta, naše trupe bi bile na Kosovu i verovatno bi vodile računa o bezbednosti u enklavama i na severu. To bi bilo logično. Tako rade i Hrvati i neke druge zemlje koje tamo imaju svoje trupe. Kipar je 1964. godine bio okupiran od strane Turske. Grčka je smatrala da to ostrvo treba da bude pripojeno Grčkoj. Grčka, iako je bila duboko povređena, kao što smo i mi sada, nije povlačila ambasadore, nije se svađala sa celim svetom. Oni su 1981. godine ušli u Evropu. Kako se priča završila? Danas Grčka jedina od 27 članova ima dva glasa u evropskim institucijama.
RSE: Ona je dobitnik?
PROKIĆ: Naravno da je dobitnik. Na taj način i Srbija može da bude dobitnik. Neće biti granica između Kosova i Srbije. Svi stanovnici Kosova će ipak uvek biti okrenuti ka Srbiji. Kupovaće od nje. Polako će se to sređivati, ali ne na taj način što Srbija hoće nešto što je apsolutno nemoguće.
RSE: Izbori su pred vratima. Koliko sam shvatila, vaša stranka je na jedan fini način ponudila postizbornu koaliciju Borisu Tadiću?
PROKIĆ: Pozdravljamo ovaj potez, iako je došao veoma kasno i može da liči da je zbog neke kampanje. Mislimo da je do njega trebalo da dođe mnogo ranije, čak i pre 18 godina. Ne bi bilo ničega od ovoga, ali Srbija je tada mislila drugačije. U svakom slučaju, želimo da se dogovorimo sa njim. Zanima me i brine politika Demokratske stranke (DS), jer ona u suštinskim stvarima ima dodirnih tačaka sa LDP-om. Kompromis prihvatamo, ali u suštinskim stvarima nema kompromisa ni sa kim, jer bi to bila nova laž, a svaka nova laž u Srbiji je zločin. Nemamo niti jednu dodirnu tačku sa politikom Radikala i politikom Demokratske stranke Srbije (DSS) i mene njihova politika ne brine. Naša politika ima dodirne tačke sa DS-om i nekada me njihova politika jako brine.
RSE: Potpisan je Memorandum o stabilizaciji i pridruživanju. Koštunica je rekao da niko ne sme da se drzne. Radikali su to odmah proglasili izdajom. Mislite li da je to dobar gest?
PROKIĆ: Kada je reč o tome koliko se ko drznuo, onda se on najviše drznuo od svih političara u ovoj državi i bezobrazan je preko svake mere. To je jedna od izjava u nizu bezobraznih i bezobrazluka koje taj čovek izjavljuje u poslednje vreme. Sa sve manjom podrškom on postaje čovek koji gubi odnos sa realnošću.
RSE: Fiat je došao u Kragujevac. Zaposliće se mnogi radnici, poboljšaće se ekonomski položaj tih ljudi. Radikali su reagovali tako što su rekli da Zapad podržava određene političke opcije na taj način. Da li je to podrška određenih političkih opcija, ili je to nešto sasvim drugo?
PROKIĆ: Naravno, ali i nešto drugo. I njih podržava Rusija. Da li je naša budućnost zajednička država Evropska unija ili Rusija? Jedan od dobrih ugovora koje je Milošević potpisao bio je Ugovor o trgovini sa Rusijom. Njega je za dva minuta ovaj Parlament ratificirao, a ruska Duma nije već desetak godina. To je odnos Rusije prema Srbiji. Ona naravno traži svoje interese.
Nekim aspektima ruske politike i istorije se divim, pogotovo antifašizmu. Divim se i Putinu na neki način, pogotovo načinu na koji se odnosi prema svojim tajkunima. Ako ne držiš novac u zemlji u kojoj si ga i zaradio, u Rusiji, i ukoliko ta država u kojoj si zaradio taj enormni kapital nema koristi od toga, onda ćeš da ideš u kavez. On svoje tajkune stavlja u kavez.
Koštunica je išao da potpiše čin veleizdaje i ustupanje državnog monopola Srbije, NIS-a, državnom monopolu Rusije, potpuno drugačiji od onoga kakav su potpisali Rusi sa Bugarima. Tamo je bilo pet ljudi i treba da ih zapamtimo: Tadić, Koštunica, Ilić i dva Popovića. Zbog istorije treba ih zapamtiti. To je čin nacionalne veleizdaje i to upravo od tih velikih samoproklamovanih patriota. Stavljaju nas na 30 godina u čeljust energetskog upravljanja Srbijom od strane jedne druge države. Verovatno se nadaju i političkoj zavisnosti.
Mislim da Rusiji to nije u interesu, da je interes Rusije da Srbija bude u Evropskoj uniji, ali naravno da prvo gledaju svoj interes. Rusija ima jednu novu ideologiju, nakon svih ideologija koje je imala, a to je ideologija suverene demokratije. Ta ideologija je možda dobra za Rusiju, jednu veliku državu, ali sigurno, za malu Srbiju, suverena demokratija nije dobra, jer moderni tokovi demokratije upravo pretpostavljaju odricanje od suvereniteta, ili dela suvereniteta, u korist nadnacionalne države, Brisela, da bi osnovali jednu državu baziranu na miru, u okviru jedne zapadne civilizacije, kojoj je Srbija uvek pripadala, a istočna Evropa takođe. Ta država je ipak najuspešnija civilizacija koju je ova planeta imala. Ona je najviše uspela da ublaži ljudsku patnju. U njoj je najveći prosperitet u vojno-ekonomskom smislu. Oni su zainterosovani za nas, a mi smo deo tog sveta. Sve što se tvrdi drugačije je jedan lov u mutnom, jedno podlo ponašanje i nepoštena politika.
RSE: Rekli ste da su zemlje u Evropskoj uniji srećne zemlje. Mislite li da ćemo i mi moći uskoro da budemo srećni?
PROKIĆ: Sve te zemlje imaju svoje probleme. Bio sam pre neki dan u Sloveniji. I oni se žale na krizu, ali dajte i nama takve krize. To je nešto što je u okviru jedne stabilnosti, prosperiteta, planiranja života ljudi. Tamo su ljudi u stanju da planiraju svoje živote. To je ovde nemoguće, jer smo mi u epohalnoj krizi. Živimo kao da će svako jutro osvanuti smak sveta. To mora da prestane.