Dostupni linkovi

U okviru ciklusa intervjua "Crna Gora i region", razgovarali smo sa Nemanjom Nenadićem iz Organizacije "Transparentna Srbija", koja je dio Transparensi Internationala.

RSE: Gospodine Nenadiću, nedavna predsjednička kampanja u Crnoj Gori, a sada i parlamentarna u Srbiji, obuluju temama o korupciji, da li je u pitanju suštinsko bavljenje ovom temom ili predizborna retorika koja može da donese poene kod birača?


Nenadić:
Sva je prilika da je pominjanje borbe protiv korupcije tokom predizborne kampanje posledica činjenice da građani prepoznaju korupciju kao jedan od najvažnijih problema društva i onda naravno političke stranke idući logikom da treba govoriti o onome što može da donese podršku birača biraju upravo ovu temu. Ono što u celoj toj priči nije dobro, barem kada je reč o izbornoj kampanji koja se vodi u Srbiji, što nema mnogo konkretnih planova, programa, birači nemaju pred sobom neki akt iz koga bi mogli da zaključe koliko su njihovi planovi razvijeni i koliki će efekti biti.


RSE:
U Crnoj Gori otkrivanje ovih afera u predizbornom periodu, bar po rezultatima izbora, nije imalo ozbiljnijeg uticaja na javno mnjenje. Kakva je situacija u Srbiji, kako procjenjujete hoće li međusobne optužbe, otkrivanje afera uticati na javno mnjenje da kazni neodgovorne političare?


Ljudi često ni sami nisu svesni zbog čega glasaju za neku stranku i onda je jako teško ustanoviti taj neki uzročno posledični niz kod birača i proceniti u kojoj meri uopšte na njih afere utiču.

Nenadić: Afere se vrlo često otkrivaju u doba predizborne kampanje iz razloga što nema dovoljno vremena da se sve razjasni, da stignu odgovori i onda oni koji iznose afere računaju na taj efekat da će kod birača stvoriti negativnu sliku o svojim protivnicima koji će negde ostati u podsvesti, makar ako i ne bude dokazano. Nije baš lako proceniti kolike efekte uopšte ima iznošenje konkretnih slučajeva korupcije stvarnih ili izmišljenih afera na biračno telo. Ljudi se na izborima opredeljuju, imajući u vidu mnoge druge faktore iracionalne, često ni sami nisu svesni zbog čega glasaju za neku stranku i onda je jako teško ustanoviti taj neki uzročno posledični niz kod birača i proceniti u kojoj meri uopšte na njih afere utiču.


RSE:
Da li imate osjećaj da su građani postali tolerantni na korupciju ili makar tolerantniji?


Nenadić: Sudeći prema odgovorima građana tolerantnost prema korupciji nije visoka, građani osuđuju tu pojavu, naročito kada je prepoznaju kod drugih. Naravno, kada treba da odgovore na konkretna pitanja da li bi oni učinili nešto što je nemoralno ili po zakonu nedozvoljeno često se mogu čuti i suprotni odgovori, odnosno da bi ljudi bili spremni da se koriste nekim vidom korupcije. To je još jedna stvar koja je karakteristična, vjerujem za sve zemlje regiona, da ljudi kada govore o korupciji imaju pre svega u vidu primanje nekakvih materijalnih dobara, novca pre svega, dok one oblike korupcije koji su kod nas najčešći, a to je neka vrsta razmene usluga, ljudi najčešće ne svrstavaju pod pojam korupcije, takve pojave su društveno prihvaćenije.


RSE:
U kolikoj mjeri međunarodna zajednica može da pomogne u borbi potiv korupcije, ponekad je utisak da oni to tretiraju kao naš unutrašnji problem ukoliko ne ugrožava neke regionalne interese?


Prioriteti, gledano u najširem smislu, međunarodne zajednice su takvi da borba protiv korupcije nije baš na prvom mestu. Obično se ističu neki drugi politički kriterijumi.

Nenadić: Mogu da pomognu na više načina, ali ne pomažu baš uvek na najbolji način. Naime, prioriteti gledano u najširem smislu međunarodne zajednice su takvi da borba protiv korupcije nije baš na prvom mestu. Obično se ističu neki drugi politički kriterijumi nego stvari koje su poput borbe protiv korupcije važne pre svega za stanovnike te zemlje. Zbog toga postoji neka vrsta konstantne opasnosti da predstavnici međunarodne zajednice mogu progledati kroz prste vladama zemalja koje su inače kooperativne po drugim pitanjima, a ako su nekooperativne onda će im nedovoljnu borbu protiv korupcije zameriti. U tom smislu imali smo nedavno slučaj da su neke zemlje, koje očigledno imaju velike probleme sa korupcijom, primljene u Evropsku uniju i pored toga što su postojali jasni podaci da je korupcija ozbiljan problem, ali već je bila doneta politička odluka da se prime i ona se nije menjala. U tom smislu je važno videti kako će se stvari odvijati sa Srbijom, sa Crnom Gorom i Bosnom u budućnosti jer kada se pred nas budu postavljali uslovi u vezi sa prijemom oni će možda obuhvatiti i borbu protiv korupcije, sigurno će obuhvatiti u nekom obimu, ali sam pomalo skeptičan koliko će istrajnosti pokazati Evropska komisija kada bude insistirala na antikorupcijskim reformama.


RSE
: Korupcija je i regionalni problem. Da li vam se čini da oni koji su skloni korupciji bolje sarađuju u regionu od onih koji bi trebali da se po definiciji bore protiv korupcije?


Nenadić: Kriminal uvek ide korak napred u odnosu na one koji pokušavaju da ga suzbiju. To je jedna slična trka kao ona koju vode medicinski radnici kada pokušavaju da smisle lek za neku tešku bolest ili bakteriju. Bakterija uvek pronađe neki novi oblik ili modalitet koji je opasan i onda treba smišljati novi lek. Tako je i u borbi protiv kriminala, pa i korupcije kao jednog oblika kriminala. Uvek kriminalci idu korak napred i naravno oni sarađuju bez obzira na državne granice, političke i nacionalne razlike. Ovdje je potrebno govoriti ne samo o saradnji u regionalnim razmerama, već o potrebi saradnje u globalnim razmerama, zato što neki vidovi korupcije se dešavaju uz korišćenje firmi ragistrovanih u nekim dalekim ostrvskim zemljama ili uz korišćenje nekih tajnih računa u zemljama gde se ne mora otkriti ko je njihov vlasnik. Tako da to pitanje nadrasta samu potrebu saradnje na regionalnom nivou, već zahteva svetske akcije.

  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG