Dostupni linkovi

Ideja o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa Kosova i Srbije u trenutnim okolnostima izgleda potpuno neostvarivom za političke, ali i ekspertske krugove u Beogradu. Takvu mogućnost pomenuo je komesar Evropske unije Oli Ren.

Usledila je oštra reakcija srpskog premijera Vojislava Koštunice koji je Renove reči doživeo kao potvrdu svojih ranijih tvrdnji da Srbija nikako ne bi smela da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

Demonstracije kao izraz nezadovoljstva zbog proglašenja nezavisnosti Kosova dogodile su se pre samo dva meseca, a danas se već čuju predlozi za uspostavljanjem dobrosusedskih odnosa Prištine i Beograda. Zabeležili smo vrlo različita mišljenja nekoliko Beograđana koji su odgovorili na naše pitanje – Da li bi Srbija posle svega trebalo da uđe u proces normalizacije odnosa sa Kosovom?:


"Trebalo bi u svakom slučaju. Dobili bi brži put ka EU, a kada budemo zajedno svi ćemo biti bez granica."

"Mislim da bi trebalo prekinuti sve odnose sa njima i da Kosovo bude naše, da mi komandujemo, a ne oni. Šta oni traže?

" Vi ste iz LDP, vidim iz koje ste stranke. Ne mislim ništa kada ste mi takvo pitanje postavili."

"Nema šta da se uspostavlja, Kosovo je Srbija."

"Mislim da je Kosovo, na neki način, izgubljeno."

"Ne verujem da će Kosovo ikad više biti Srbija, na žalost, ali moramo biti realni."


Vrlo direktno upitan od strane nemačkog novinara može li Srbija ući u Evropsku uniju, a da ne prizna nezavisno Kosovo, Oli Ren je diplomatski odgovorio. On je konstatovao kako su svi kandidati za prijem u EU „obavezni na dobrosusedske odnose“, pri čemu nije precizirao da li to znači da je Srbija obavezna i da prizna Kosovo. Takav njegov stav u redovima partije srpskog premijera Vojislava Koštunice shvaćen je kao izuzetno loš, što nam je objasnila i članica skupštinskog Odbora za evrointegracije iz redova Demokratske stranke Srbije Bojana Aleksić:


"Naš stav je da Srbija samo cela, sa Kosovom, može biti članica EU. Znamo da postoji dosta članica EU koje dele isto to mišljenje, nisu sve članice EU priznale nezavisnost Kosova, a neće ni priznati. Ne znam u čije ime je Oli Ren mogao dati takvu izjavu jer, kao što znamo, Španija Češka, Slovačka, Grčka, Kipar, Rumunija imaju isti stav kao i Srbija. Dakle, Srbija samo sa Kosovom u EU."


Premijer Koštunica je prokomentarisao kako je Renova izjava zapravo zvanični stav Evropske unije, te dodao da bi Srbija potpisivanjem Sporazuma sa EU, koji je nazvao „Solaninim sporazumom“, zapravo priznala Kosovo i obavezala se na saradnju sa tom „lažnom državom“. Ivan Vejvoda je predsednik Balkanskog foruma za demokratiju i važi za bliskog Demokratskoj stranci koja se zalaže za nastavak evrointegracija. On navodi kako je Oli Ren samo jedan od komesara EU te da je za stav cele organizacije bitno mišljenje Evropskog saveta koji čini 27 predsednika i predsednika vlada. Vejvoda izvlači zaključak da izjava Olija Rena ne oslikava stav Evropske unije, a da bi se on mogao nazreti nakon sednice ministara inostranih poslova dvadesetsedmorice koja je zakazana za 29. april:


"Svaka ozbiljna spoljna politika u svetu vodi računa o dobrosusedskim odnosima, generalno rečeno. S druge strane, treba reći da Srbiji u dogledno vreme neće biti postavljeno nikakvo pitanje. U svetu ima mnogo presedana kao što je presedan Irske i to je nešto što apsolutno nije na dnevnom redu još uvek. Mislim da je sada ključno da se svi usmere na dalje integracione korake, znamo da će BiH potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a Srbija je na začelju tih procesa, i zato je važno da Srbija napravi taj sledeći korak."


Po ranijim tvrdnjama Olija Rena premijer Srbije Koštunica tražio je od Evropske unije da proces evrointegracija bude odvojen od kosovskog pitanja, što su u Briselu svojevremeno ocenjivali i kao prihvatljivo. Ipak, sve vreme nad odnosima Beograda i Brisela stoji senka mogućnosti njihovog pogoršavanja upravo zbog srpskog nepristajanja na osamostaljivanje kosovske teritorije.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG