Dostupni linkovi

Preporuka za "podjelu" Balkana


Preporuka eksperta Evropskog savjeta za spoljne odnose Danijela Korskog da bi Balkan trebalo podijeliti na dvije grupe zemalja kako bi se ubrzao proces onih zemalja koje pokazuju rezultate na putu ka Evropskoj uniji naišla je na različite reakcije.

U tekstu pod naslovom "Zbogom Balkanu, zdravo jadranskom poluostrvu" Danijel Korski, ekspert Evropskog savjeta za spoljne odnose, naglašava potrebu da se Balkan podijeli na jadransko poluostrvo i centralni Balkan kako bi se ubrzao proces zemalja koje pokazuju rezultate. Korski u svom autorskom tekstu čak predlaže da Evropska unija naprednijim zemljama saopšti precizne datume ulaska u članstvo tog saveza. Na jednoj strani je jadransko poluostrvo koje bi obuhvatili Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju, gdje funkcioniše strategija proširenja sa nekim prilagođavanjima. Na drugoj je centralni Balkan Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina sa neukrotivim teritorijalnim i etnopolitičkim problemima koji je dokazao da je imun na proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ocjenjuje Korski. Komentarišući ovaj prijedlog Roman Jakič, nekadašnji predsjednik Političkog odbora Savjeta Evrope, kaže da tu ideju još nije čuo:

"U međunarodnim krugovima se takva ideja još nije pominjala i što se mene tiče moja prva reakcija bi bila da je dosta neozbiljna, da se Balkan koji je u suštini po svim dokumentima namijenjen da se jednako pravno uključuje u evropske integracije sada dijelimo na dva dijela, na neke koje kao nijesu dobre i neke koje su dobre države. Zato mislim da taj stav na neki način skreće iz kursa evropske politike koja govori o integraciji a ne o dezintegraciji. U načelu, Balkan dijeliti po nekoj crti jakih i slabih".

Momčilo Radulović, generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori, kaže da nije siguran koliko je ova vizija realna u smislu njene političke implementacije:

"Ali ipak postoje neke političke vizije vezane upravo za događanja u Srbiji, na Kosovu i u Bosni da se u svakom slučaju bez obzira što će se dogoditi u ovim zemljama nastavi dalje intenzivira proces saradnje sa onim zemljama u kojima određenih ekonomskih, političkih ili drugih problema nema, a to se prevashodno odnosi na Crnu Goru, Hrvatsku i Albaniju, a u jednom dijelu na Makedoniju. Ovome ne treba pridavati neki veći spektakularni značaj. Ovo je jedna od ekpertskih ideja, a znamo svi da je Evropska unija poprilično spora kada je u pitanju cijeli taj proces od formiranja neke ideje na ekspertskom nivou, pa do njene realizacije".

Jakič napominje da su države koje nabraja Korski države koje same teže Evropskoj uniji:

"Ne znam zašto bi neko iz Evropske unije rekao da Bosna i Hercegovina nije na putu za evropske integracije, da ima probleme s tim jer svi znamo i svi želimo imati Bosnu i Hercegovinu u evropskoj zajednici ne zato što bi je htjeli imati, nego zato što će Bosna i Hercegovina da uđe u evropsku integraciju i morati da napravi sve standarde te evropske zajednice koji su standardi razvijene demokratije i u tom kontekstu je više i pametnije inicirati, pozitivno gledati i podsticati ih da to rade nego da im u startu kažete da su druga liga i da ostaju na klupi. Ova prva liga igra fudbal".

Evropski savjet za spoljne odnose u okviru koga djeluje Danijel Korski je tink tank organizacija u čijem savjetu se nalaze nekadašnji uticajni zvaničnici Evropske unije: Joška Fišer, Ema Bonino, Marti Ahtisari, Đulijano Amato, Kris Paten.

  • Slika 16x9

    Petar Komnenić

    Školovao se u SAD, Podgorici i Beogradu. Dugogodišnji novinar RSE. Najčešće se bavi temama ratnih zločina, korupcije, pravosuđa.

XS
SM
MD
LG