Dostupni linkovi

Srbija je pred vanrednim parlamentarnim izborima. Da li će je u iduće četiri godine voditi "proevropski blok" na čelu sa Borisom Tadićem ili koalicija okupljena oko Radikala, u kojoj bi se našla i Koštuničina Demokratska stranka Srbije?

Političku Srbiju trenutno nije lako “pročitati”, a kamoli predvideti. Čini se, ipak, da nije verovatno da će nakon maja dobiti manjinsku vladu – da, recimo narodnjačka koalicija vlada predvodjena Koštunicom - jer bi takva abdikacija od vlasti bila samoubistveno neodgovorna od strane Radikala. Dakle, Srbijom će verovatno ponovo vladati koalicija, pošto nijedna stranka nije toliko nadmoćna da osvoji apsolutnu većinu. Pitanje od milion dolara, medjutim, glasi: koja koalicija? Ona okupljena oko Nikolićeve Srpske radikalne stranke ili ona oko Tadićevih Demokrata?

Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost, veruje da će Srbiju u naredne četiri godine voditi Tadićeva proevropska koalicija. Zašto?

“Zato što ja verujem u nagon za samoodržanje, kako pojedinaca tako i društava. Ja duboko verujem da srpsko društvo ima dovoljno nagona za samoodržanje da shvati da koalicija oko Radikala znači, ako ne kompletnu izolaciju od sveta, ono ogromnu meru izolacije, povratak u još veće siromaštvo i bedu. U svetu će dodatno porasti prezir prema Srbiji. i, dok drugi idu napred – evo sad je Bosni i Hercegovini obećano da će za par dana dobiti ugovor o pridruživanju - naši političari kažu da to nama ne treba. Dakle, ako se taj trend nastavi, mi ćemo postati zemlja iz koje će bežati svi pametni mladi ljudi i od koje će se početi stidenti čak i oni koji danas hoće da glasaju za Radikale. Ja ne mogu da verujem da će nagon za samoodržanje ovog društva jednostavno da nestane i da će ono izabrati ono što ga vodi u propast”.

Srdjan Bogosavljević, direktor Strateškog marketinga, kaže da gotovo permanentna istraživanja izbacuju prilično stabilne podatke, ali da oni ne pokazuju rešenje.

“Demokratska stranka sa svojim koalicionim partnerima na listi “Za evropsku Srbiju” i Srpska radikalna stranka su izjednačene. One se smenjuju u vodjstvu sa po jednim procentom gore-dole, ali su izjednačene na vrlo visokim procentima, koji su preko 34. iza njih, sa dosta zaostatka, nalazi se Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija sa nekih dvanaestak procenata, zatim idu LDP i SPS – i jedni i drugi značajno iznad cenzusa."

Dosadašnja predizborna ponašanja, iako ništa nije nemoguće, ne ukazuju na mogućnost koalicije izmedju Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije. Koštunica je već napravio veliki zaokret udesno, prema Radikalima, iako mu to na duži rok može doneti i političku smrt. To je Tomislav Nikolić umeo da prepozna pa je zato izjavio da gradjani Srbije očekuju saradnju radikala i DŠ-a posle parlamentarnih izbora. Neko će, kaže, posle izbora morati da napravi vladu, a nije sramota praviti vladu sa DŠ-om.

Demokratska stranka još nije spalila sve mostove prema Koštunici, ali njeni predstavnici naglašavaju da koalicija oko DS-a ne može da bude u novoj vladi sa nekim ko je protiv ulaska u EU. Portparol Jelena Marković kaže da ako nakon izbora bude bilo nužno da lista “Za evropsku Srbiju” udje u koaliciju, ući će najpre sa strankama nacionalnih manjina i partijama koje prihvate program od 5 tačaka. Upitana da li to znači da se, ako prihvati tih pet tačaka, od kojih se najvažnija odnosi na nužnost evrointegracija, u koaliciju može ući i sa Koštunicom, Marković ovako odgovara:

“To znači da Demokrarska stranka i lista “Za evropsku Srbiju” nikome nije zatvarala vrata, ali da su političke stranke – ovde mislim na DŠ – tokom prethodnog perioda odustajale od svojih programskih ciljeva. Pre svega, tu mislim na potpuno odustajanje od evropskih integracija, kao i na odustajanje od saradnje sa haškim tribunalom. U tom smislu to je više pitanje za njih: ono što je nekad bio program zajedničke vlade – da li je to sada za njih zaboravljena priča i da li sporazum Šešelj-Koštunica znači da je ta stranka definitivno na jednom drugom polu na kojem Demokratska stranka i lista “Za evropsku Srbiju” ne mogu da budu?”

Da distanca izmedju dosadašnjih koalicionih partnera – Tadića i Koštunice - postaje sve nepremostivija pokazuje i izjava Dragana Šutanovca, odlazećeg ministra odbrane i potpredsednika Demokratske stranke, da radije ne bi ponovo sa Demokratskom strankom Srbije formirao vladu. Kao, uostalom i reakcija na tu izjavu od strane Dragana Šormaza, visokog funkcionera DŠ-a. On za naš program kaže da je nešto slično izjavio i lider Demokrata Boris Tadić:

“On je pre samo nekoliko dana rekao da sa Demokratskom strankom Srbije ne može da pravi vladu dok ona (DŠ) ne promeni svoju politiku prema Evropskoj uniji. Mi je nećemo promeniti”.

Uslove postavlja i Koštuničina Demokratska stranka Srbije. Kako naglašava Šormaz, uslov da sa nekom strankom udje u koaliciju jeste da njen prioritet broj jedan bude očuvanje Kosova u Srbiji. S obzirom da Radikali taj uslov više nego ispunjavaju, kaže da to znači:

“Da smo raspoloženi za razgovor i sa Srpskom radikalnom strankom, naravno, ali ništa više nego sa Demokratskom strankom, ali oni moraju da kažu da je Kosovo Srbija, moraju da stave onaj bedz, da obuku onu majicu i moraju da traže od Evropske unije da se izjasni da je Kosovo sastavni deo Srbije, da bismo uopšte nastavili sa njom pregovore o stabilizaciji i pridruživanju i ulasku u njene redove”.

I Socijalistička partija Srbije i Demokratska stranka Srbije sa Novom Srbijom mogu da odu na svaku stranu koja im se učini zgodnom, zbog čega je vrlo teško bilo šta predvideti. Jedino se može sigurno znati da Liberalno-demokratska partija neće podržati Radikale, kaže Srdjan Bogosavljević.

“A da li DSS zaista neće podržati DS nego će ići sa Radikalima – teško je reći. Po onome kako sada stoji retorika, medjutim, izgleda da je DŠ veoma blizak Radikalima. Da li će to ostati tako do kraja – videćemo”.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG