Dostupni linkovi

Izolacionističke stranke trenutno imaju većinu


Miroslav Prokopijević

U okviru ciklusa intervjua "Crna Gora i region", sa Miroslavom Prokopijevićem iz Instituta za evropske studije u Beogradu razgovarali smo o predstojećim parlamentarnim izborima u susjednoj Srbiji. Prokopijević, uz ostalo, kaže kako još uvek 70 % građana Srbije želi u EU.

RSE: Gospodine Prokopijeviću, sporenja oko evropskih integracije jedna su od ključnih tačaka u predizbornoj kampanji. Koliko je u pitanju izborna retorika, a koliko neka suštinska opasnost od udaljavanja Srbije od evropskih procesa?

Prokopijević: Tu je nekoliko činjenica koje se ne slažu međusobno. Jedna stvar je da još uvek oko 70% ljudi hoće u Evropsku uniju, druga stvar je da izolionističke stranke trenutno prema anketama javnog mnjenja imaju većinu, treća stvar je da Evropska unija nije prva tema, a nije ni Kosovo, nego je to posao bar kada se gledaju anketa javnog mnjenja šta pojedinci kažu. Tako da sve stranke gledaju da se provuku nekako kroz tu geografiju i da dođu do više a ne do manje glasova i to što su oni smislili, kako da im izgleda kampanja, to je verovatno razultat njihovog uverenja šta je koliko važno.

RSE: Pomenuli ste Kosovo. Da li će se značajnije promijeniti odnos Srbije prema rješavanju problema Kosova u odnosu na rezultate izbora?

Prokopijević: Kosovo je jedna stvar koja se eksploatiše za izbore. Do sada je Kosovo priznalo četrdesetak država u svetu, ali tih 40 zemalja u svetu, od 200, stvaraju oko 60% dohotka na svetu. Prema tome, većina relevantnih zemalja je priznala Kosovo i ja pretpostavljam da kada se izbori završe da ono neće biti takva tema, da je jednostavno stvar procene da na tu temu može da se dobije jedan broj glasova.

RSE: Koliko se stranke razlikuju u samoj kampanji po tom pitanju?

Prokopijević: Ja bih rekao da se one ne razlikuju toliko u vezi Kosova koliko se razlikuju u pitanju evropskih integracija jer ako neko kaže samo sa Kosovom u Evropu, a drugi kaže nikad bez Kosova u Evropu onda je to više određivanje prema evropskim integracijama i to ovi iz izolacionističkih stranaka čiji političari nemaju sagovornike u Evropskoj uniji, nemaju šta da ima kažu i nemaju u slučaju približavanju zemlje EU svoje mesto, oni hoće da Srbija ostane neka parohijalna država u kojoj će izolovano kao u Belorusiji moći svašta da se radi. Ja pretpostavljam da je Evropska unija ono gde se stvar lomi, a ne Kosovo.

RSE: Na koji način poruke koje dolaze iz Brisela utiču na birače, kao što je Solanina poruka da sa Srbijom treba potpisati sporazum, bila je i jedna Busekova izjava na sličnom tonu kada su u pitanju zemlja regiona zapadnog Balkana?

Prokopijević: U zemljama u kojima je pao stari režim, poput Mađarske i sličnih zemalja, takve poruke nailaze na pozitivan odjek. U zemljama u kojima su razne tajne službe, poput KGB-a i nekadašnje UDBE još uvek na snazi u njima samo pozivi sa istoka nailaze na pozitivan odjek, a sa zapada nailaze na loš odjek. To neki političari na zapadu ne shvataju i u želji da pomognu verujem odmažu proevropskim snagama.

RSE: Da li Rusija ima svog favorita na ovim izborima? Da li favorizuju Koštunicu, Tadića?

Prokopijević: Pretpostavljam da imaju neku svoju rang listu, mada svog čisto favorita nemaju, ali pretpostavljam da bi radije voleli Vojislava Koštunicu ili Tomu Nikolića nego Borisa Tadića ili Čedu Jovanovića. Neki nivo srodnosti političke orijentacije pretpostavljam da tu postoji.

RSE: Koliko priča o imovini i međusobne optužbe za nelegalno bogaćenje mogu uticati na izbornu volju građana Srbije?

Prokopijević: Mislim da ta stvar poprilično utiče jer kada gledate na čemu Radikali stiču poene onda je to ustvari prigovor građanskim strankama da nisu uspele da otklone lopove iz svojih redova i ta stvar ima poprilično snažan uticaj. Birači ne znaju da u toj stvari kao što je korupcija Radikali nisu ništa bolji, možda su i gori. Zaboravili su to, ali na to će ih Radikali podsetiti ako pobede kojim slučajem na narednim izborima.

RSE: Kako komentarišete činjenicu da se odnosi sa zemljama regiona gotovo ne pominju u ovoj kampanji ili makar nijesu dominantni. Da li je to možda usredsređenost na probleme samo u Srbiji?

Prokopijević: Kada je povišena nacionalistička temperatura onda naravno usredsređenost na sebe je ono što je primarno, tako da sve ove druge stvari kao što je region, kao što je svet otpadaju izuzev ako ne mogu da se zloupotrebe u unutrašnjopolitičkoj kampanji.

RSE: Da li će investicije u Srbiji zavisiti od rezultata izbora ili će možda zavisiti čije će investicije biti dominantne?

Prokopijević: Investitori i novac u današnje vreme nije na istoku nego na zapadu. Prema tome, ako hoćete ulaganje onda morate biti integrisani i trgovinsko i investiciono i kako god sa zapadom, a ne sa istokom. To što dolazi sa istokom to je i ekonomski i politički sporno. Naravno, postoje političke snage koje smatraju da pošto ne mogu ništa da urade na zapadu eventualno neku utešnu nagradu mogu da potreže na istoku.

RSE: Iako je do izbora ostalo skoro mjesec dana kampanja, makar sa strane, djeluje prilično oštro, da li očekujete da će se ona još nešto dodatno radikalizovati ili je otprilike dosegla neki svoj maksimum?

Prokopijević: Ne znam šta jedni drugima mogu rđavo da kažu sem onoga što su već rekli, ne samo ovaj put, nego i u proteklim izborima. To da je kampanja takva to ne govori o pozitivnim svojstvima njenih učesnika nego o njihvom primitivizmu. To govori o primitivizmu države u kojoj se takva kampanja odvija. Nećete zamisliti takvu kampanju u Norveškoj, Švedskoj. Znači, to bi bilo potpuno apsurdno. Prema tome, tip kampanje govori i o kakvoj državi se radi.

  • 16x9 Image

    Slavica Brajović

    Za Radio Slobodna Evropa radi od početka 1997. godine, a na mjestu šefa podgoričkog biroa je od juna 2000., kad je startovala i polusatna emisija Radija Slobodna Evropa o događajima u Crnoj Gori.

XS
SM
MD
LG