Dostupni linkovi

U tehničkom mandatu nema potpisivanja Sporazuma sa EU


Sednica Vlade Srbije

Može li srpska Vlada u tehničkom mandatu donositi presudne odluke kao što je odlukao o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju sa EU. Premijer u ostavci Vojislav Koštunica kaže: samo pod uslovom da Sporazum podrazumeva Kosovo kao deo Srbije.

Nakon što je evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havier Solana ponudio da Srbija pre izbora potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Briselom, odlazeći srpski premijer Vojislav Koštunica i nosilac liste narodnjačke koalicije u sve vrućoj predizbornoj kampanji poručio je da koaliciju oko Demokratske stranke treba sprečiti da potpiše sa Briselom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jer bi se time potpisala nezavisnost Kosova. Nije, razume se, propustio ni ovu priliku da javno upita Solanu da li taj Sporazum Srbiju poštuje u njenim međunarodno priznatim granicama sa pokrajinom Kosovo i Metohija ili se odnosi na Srbiju bez Kosova.

Na drugoj strani, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je spreman da potpiše sporazum čim se ponudi. I šef diplomatije Vuk Jeremić rekao je da su majski najvažniji izbori od oktobra 2000. godine jer će se na njima birati budući kurs zemlje, pri čemu će glavno pitanje biti da li će taj kurs biti evropski. On je u Atini poručio da je sada vreme da se potpiše Sporazum o stabilizaciji.

„Kada bi mi neko sada ponudio da potpišem Sporazum o asocijaciji i pridruživanju, ja bih to odmah učinio“, izjavio je i ministar ekonomije Mlađan Dinkić i naglasio da bi bilo najbolje da potpis na taj sporazum stavi predsednik Srbije.


"Svaki dan kašnjenja u pridruživanju EU košta građane Srbije, i gubitka posla i nestabilnosti na tržištu. Videli ste da su u martu zbog ove političke neizvesnosti devizne rezerve NBS-a smanjene za 200 miliona eura, to je najveći mesečni pad u poslednjih nekoliko godina. Potpuno je jasno da samo ako se otvorimo,što pre, i nastavimo pridruživanje ka EU možemo da zadržimo i stabilnost dinara i da obezbedimo posao za one koji ga danas nemaju. Dakle, treba odmah potpisati sporazum sa EU i bilo bi zaista najbolje da to učini lično predsednik Srbije, kao garant uvođenja Srbije u EU u narednih četiri godine"
, kazao je Dinkić.

Postavlja se, međutim, pitanje može li Vlada koja je u tehničkom mandatu uopšte odlučivati o jednom tako važnom spoljnopolitičkom aktu zemlje kao što je potpisivianje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić ovako na to pitanje odgovara:

"Tenhička Vlada, u principu, nema takav mandat. Drugo, ona ne bi mogla predložiti Skupštini donošenje Zakona o ratifikaciji jer Zakon o vladi isključuje pravo Vlade, koja je u tehničkom mandatu, da predlaže zakone. Đelić to ne bi mogao potpisati bez saglasnosti i odluke Vlade jer je to akt najviše državne politike – spoljnopolitički akt Srbije o kojem Vlada mora odlučivati."

Šef Kancelarije Vlade Srbije za evrointegracije Tanja Miščević za naš program podseća da u situaciji postojanja tehničke Vlade koja vezuje ruke, izlaz predstavlja Bečka konvencija o pravu ugovora:

"Vlada Srbije je ovlastila potpredsednika Vlade još prošle godine da posle parafiranja potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali pitanje je da li tehnička Vlada, i potpredsednik takve Vlade, uopšte može zaključivati međunarodne sporazume dok je u tehničkom mandatu. Zato se često govori o činjenici da prema jednom većem i širem ovlašćenju, koje proističe iz međunarodno pravnih konvencija, a to je Bečka konvencija o pravu ugovora, predsednik države može zaključivati međunarodne sporazume i ugovore koji obavezuju državu. Dakle, to je obavezivanje države prema spolja, ali bi onda tako potpisan sporazum svakako morao proći i ratifikaciju u Skupštini Srbije."

Slobodan Vučetić smatra da je Solanin poziv na potpisivanje ugovora sa Beogradom bio pre svega gest dobre volje Evrope:

"Ali, siguran sam da i oni to žele da učine tek onda kada u Srbiji pobede prodemokratske snage, ako pobede, 11. maja."

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG