Dostupni linkovi

(Ne)treba nam podrška Brisela


Sa jednog od protesta u Beogradu, mart 2008.

Poruke podrške evropskoj perspektivi Srbije, koje uoči izbora često stižu od zvaničnika EU, ovdašnji političari dočekuju sa podozrenjem. Zbog čega se ono što bi za Srbiju trebalo da budu pozitivni signali tumači u negativnom kontekstu?

Dok bi zalaganje najviših evropskih zvaničnika za potpisivanje dugo očekivanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, vizne olakšice i najave ulaska na belu šengen listu, te brojni projekti pomoći namenjeni Srbiji po logici trebalo da budu pozitivan doprinos popularnosti proevropskih snaga, sudeći po reakcijama ovdašnjih političara ne bi se moglo reći da je tako. Odgovor na početku tražimo od onih koji su najrelevantiji. Kako poruke i poteze Evrope vide građani Srbije:

“Mislim da su pozitivne, to je ono što smo očekivali toliko dugo.”

“Trenutak u kojem nas zovu, pre izbora, mislim da je to vetar u leđa snagama u Srbiji koje se bore da što pre uđemo u Evropu.”

“Kasno stižu, i mislim da nisu baš iskreni.”

“Na mene oni ne mogu da utiču, ja imam svoj stav, u svakom slučaju znam da jedno govore, drugo rade, a treće misle.”
“Uopšte ih ne slušam, dosadili su mi.”

I dok su mišljenja građana podeljena, poslednja izjava šefa evropske diplomatije Havijera Solane da EU treba da učini sve kako bi sa Srbijom do majskih izbora bio potpisan Sporazum o pridruživanju, još uvek je na meti kritika političkih stranaka. Očekivano, u reagovanju su najglasniji Radikali i tehnički premijer Vojislav Koštunica, koji poručuje da se koaliciji okupljenoj oko Tadićevih demokrata “ne sme dozvoliti potpisivanje ovog Sporazuma jer bi time bila potpisana nezavisnost Kosova”. Koštuničin ministar za Kosovo Slobodan Samardžić navodi da je Solanina inicijativa zloupotreba Sporazuma u izborne svrhe:

“To ponovo degradira sam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i to nije prvi put da političari iz Evropske unije tako bagatelno gledaju na tako važnu stvar. Ja mislim da je to krajnje neprimereno. Rezultati izbora, dakle, nisu u nadležnosti nikoga.”


Po nekima nelogično, ali i demokrate predsednika Tadića, kojima je jedan od prioriteta potpisivanje ovog Sporazuma, nisu pozdravile Solaninu izjavu, već su pozvali visokog predstavnika da se ne meša u unutrašnje stvari zemlje. Potpredsednik Demokratske stranke i ministar pavde u tehničkoj Vladi Dušan Petrović za RSE kaže:


“Dakle, ja sam potpuno uveren da će građani Srbije 11. maja doneti istu onakvu odluku kakvu su doneli na predsedničkim izborima 3. februara, a to je da Srbija ide prema Evropskoj uniji, da ćemo mi ući u EU najbrže što možemo. Ali, veoma je važno da to ostane unutrašnja stvar Srbije.”


Jedina stranka koja je bez rezerve pozdravila Solaninu poruku je opoziciona Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića.

Ne želeći da komentariše reakciju demokrata, Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže da poruke ohrabrenja iz Evrope, u ovom trenutku, niti pomažu, niti odmažu proevropskim snagama, ali da će, ukoliko do izbora ne budu propraćene konkretnim koracima EU, ići u korist “patriotskog bloka”:

“Ja sam siguran da iza takvih poruka evropskih zvaničnika stoji njihova dobra namera. Međutim, istovremeno je moguće da oni ljudi ne shvataju dobro kako stoje stvari u Srbiji, i da te poruke prosto više nemaju istu onu težinu kakvu su mogle da imaju pre par godina. Te poruke idu u prilog tzv. patriotskom bloku utoliko što i poruke koje evropske snage u Srbiji šalju gube na težini. Jer, oni uporno ponavljaju značaj evropskih integracija, a pritom iza toga nikako da stane neki konkretan korak, kao što bi moglo da bude recimo potpisivanje Soprazuma o stabilizaciji i asocijaciji.”

Međutim, protiv ovog konkretnog koraka, borio se i nastavlja da se bori tehnički premijer Koštunica. Zato, razliku od Blagojevića, sociolog Stjepan Gredelj ne vidi logiku u ponašanju Tadićevih Demokrata:

“Da li je to jedan smešan, naivan, politički neodgovoran pokušaj da se privuku nemogući glasači, jer ako je to ta igra, to je do te mere glupo da tu čovek više nema komentara. A ne verujem da je bilo šta drugo jer imate tu ambivalenciju u njihovim izjavama. Kažu da, mi hoćemo, to je divno i krasno, ali nemojte vi nama. Pa ja ih pitam ko će onda, je l’ dobijate takvu poruku iz Rusije? Ne, ne dobijate.”

Gredelj ipak zaključuje da reakcije domaćih političara na poruke iz Evrope ne mogu uticati na stavove proevropskih birača u Srbiji:

“Mnogo puta je već konstatovano u raznim prilikama i situacijama da su, srećom, naši građani inteligentniji od političara. Prema tome, to neće promeniti stavove, ali će učiniti nešto mnogo gore - produbljenje ili nastavak zgađenosti običnih, inteligentnih ljudi nad politikom koju vode naše političke stanke, ali odreda!”

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG