Dostupni linkovi

Ekonomska kriza SAD može uticati na region?


Dolari

Ekonomska kriza u SAD se produbljuje. Po nekim analitičarima Americi preti recesija, po drugima ona je već ušla u nju. Cena nafte raste, pa se postavlja pitanje da li problemi sa kojima se suočava najjača svetska privreda mogu odraziti i na ostale ekonomije, uključujući i male kao što su na prostoru bivše Jugoslavije.

Kriza na američkom tržištu nekretnina se nastavlja. Njihove cene i dalje padaju i prete da vrednost nekretnina bude manja nego nevraćeni dug, tako da su mnoge banke i ostale finansijske institucije uzdrmane. Zbog složenog mehanizma prepakovanja kredita u tzv. „derivate“, odnosno prodavanja vrednosnih papira na osnovu datih kredita na tržišta širom sveta, došlo je do lančanog udara, pa su mnoge banke spasavane intervencijom američkih Federalnih rezervi i evropskih centralnih banaka. Cena nafte raste u meri u kojoj pada dolar. Po nekim ocenama SAD preti recesija, po drugima ona je već u nju ušla. Po trećima na vidiku je još gora varijanta – stagflacija (stagnacija proizvodnje i rast inflacije).

Sve u svemu, mnogi eksperti upozoravaju da je reč o najozbiljnijoj krizi od vremena naftne iz sedamdesetih godina prošlog veka, pa možda čak i od perioda Velike depresije 1929. godine. Istovremeno, ova kriza, po nekim ekonomistima, nalaže i potrebu preispitivanja dosadašnjeg neoliberalnog modela, koji je na sceni od osamdesetih godina, a koji podrazumeva samoregulatornu ulogu tržišta i minimalnu ulogu države, odnosno „globalno upravljanje bez globalne vlade“. Sada su Federalne rezerve morale da intervenišu sa velikim svotama novca kako bi sprečile kolaps. Ishod se još ne zna. Početkom ove sedmice, američki ministar finansija, Henry Paulson je najavio reforme u finanijskom sistemu:

„Ako se finansijske institucije u privatnom sektoru ne promene, one postaju prevaziđene. Naša regulatorna struktura takođe treba da se promeni tako da može izdržati test vremena. Kada izađemo iz ove stresne situacije, treba da otpočnemo ozbiljan rad na modernizaciji i reformi sveukupne finansijske strukture što će zahtevati veliku debatu i mnogo godina za okončanje ovog važnog posla.“

Koliko je kriza zapravo duboka i zašto se ekonomisti gotovo dijametralno razlikuju u proceni stanja – od totalnog kolapsa do toga da je kraj krize vrlo blizu? To su neka od pitanja koje je novinar našeg radija Jeremy Bransten uputio Martinu Wolfu, glavnom ekonomskom komentatoru „Financial Timesa“. Priredila Mirjana Rakela:

Martin Wolf, Financial Times

Dvojica uglednih američkih ekonomista Paul Krugman i bivši šef Američkih federalnih rezervi Alan Greenspan nedavno su ocijenili da se radi o jednoj od najtežih kriza od okončanja II svjetskog rata. Martin Wolf je polovicom prošlog mjeseca u Financial Timesu napisao da je san o kapitalizmu slobodnog tržišta odsanjan, a razlog zašto se ekonomisti i financijski stručnjaci ne mogu složiti o karakteru krize objašnjava sa dvije riječi:

„Jedna je složenost krize, a druga novitet, odnosno niz do sada nepoznatih činjenica. Ova kriza je izuzetno komplicirana, uključuje makoroekonomske elemente koje stvaraju debelans na svjetskom monetarnom tržištu, a politika koju vode američke federalne rezerve je vrlo diskutabilna. Zatim, tu su i inflatorna kretanja i konačno, nered u samom financijskom sustavu. Novost je u tome što je financijski sustav, koji je sada na snazi, drugačiji od onoga u prošlosti. Pad cijena nekretnina u SAD je bio nečuvan. Povezanost te činjenice sa svjetskom ekonomijom, također je bez presedana. To su dakle novine, a sa njime nemamo mnogo iskustva.“

Glavnim razlozima koji utječu na nesigurnost, Martin Wolf smatra hipotekarne kredite i cijene nekretnina u SAD za koje je teško prognozirati koliko će i dalje padati, jer se nikada nije dogodilo nešto slično:

Ne znamo koliko mnogo ljudi će imati gubitke, ne znamo proporcije tih gubitaka i ne znamo kakvu politiku vlada namjerava voditi kako bi smanjila gubitke. Sadašnja se čini prilično nedjelotvorna. Imamo jednu silaznu putanju, ali nam još nije jasno da li će se ona i dogoditi. Financijski sustav je takav da ne pokazuje stvarne gubitke. Bankarsko i novčano tržište se zamrzavaju, a posljedni potezi Američke središnje banke da tržište odmrzne, nisu bili uspješni, što je također nevjerojatno. Pitanje je, naravno, kako će na svjetsku ekonomiju utjecati usporavanje ekonomskog rasta u SAD? Ja sam uvjeren da nam slijedi duboka recesija i dug oporavak financijskog sistema i američke ekonomije. No, to su, naravno, nagađanja i može se pokazati da nisam bio u pravu.“

Na pitanje koliko bi banke u Evropi i ostalim dijelovima svijeta mogle biti pogođene krizom, jer većinu lokalnih banaka u državama u kojima se emitira program Radija Slobodna Evropa, kupile su vodeće zapadne banke, Wolf odgovara:

„Mislim da postoji stvarna opasnost za ekonomije u razvoju koje zavise od financija razvijenog svijeta. One zemlje koje ovise od dotoka kapitala kako bi održale stabilnost svoga gospodarstva, mogle bi upasti u deficit, posebno zbog toga što stranci radije daju novčane injekcije, nego da se izravno uključuju u investiranje. To može voditi padu vrijednosti valute, a potom i do recesije koja bi mogla potrajati toliko dugo dok se ne eliminira unutarnji deficit. Nešto slično se dogodilo prije desetak godina u financijskoj krizi u Aziji. To bi se moglo dogoditi u državama Srednje i Istočne Evrope, uključujući i Tursku, koja je također ranjiva na sličan način. Ipak, mislim da većina zapadnoevropskih banaka će dobro poslovati, ali opasnosti postoje. No, valja dodati da ukoliko uistinu bude značajnog usporavanja razvoja američke privrede, to će se svakako odraziti i na evropsku, ali i azijsku ekonomiju. Odrazit će se i na malim, otvorenim ekonomijama koji su pouzdan partner u svjetskoj trgovini. Imat će izravnih posljedica i na razinu izvoza, turizma, ali i na ostale djelatnosti na kojima se temelji svaka ekonomija.“

Problemi će nastati, ako kriza potraje

Lazar Kekić, direktor Odeljenja za Jugoistočnu Evropu u londonskom „Ekonomistu“, kaže da je teško predvideti dubinu krize, ali da ona za sada ne pogađa direktno ostatak sveta, u tom kontekstu i zemlje u tranziciji. Problem će, međutim, biti ako kriza potraje:

„Iskreni odgovor je da to niko zapravo tačno ne zna, ni u našim predviđanjima globalne privrede. Smatramo da je Amerika na pragu recesije, ako već nije u recesiji, i da se kriza više ogleda tamo; iako ne poričemo da u nju mogu zapasti i Evropa i ostali delovi sveta, uključujući i privrede zemalja bivše Jugoslavije. Što se tiče mogućnosti razmene, tu je odjek na istočnoevropske privrede izuzetno mali. Uzmimo kao primer Srbiju – razmena Srbije i SAD je manja od jedan posto. Drugi kanal kroz koji se to može odraziti na istočnoevropske privrede je razmena sa zapadnoevropskim privredama. Američka recesija sigurno ima određenog uticaja na aktivnost u Zapadnoj Evropi. Pretpostavljamo da će rast u zapadnoevropskim privredama 2008. godine biti između pola i jednog procenta sporiji nego što bi inače bio. Međutim, odraz kroz te kanale razmene je iznenađujuće mali. Posljednjih godina, rast istočnoevropskih privreda se dosta generiše i na osnovu domaće tražnje. Došlo je do povećanja učešća takozvane intraregionalne razmene i smanjenje učešća Zapadne Evrope u istočnoevropskim privredama. Istočnoevropske privrede sigurno nisu imune na kretanja u Zapadnoj Evropi, ta kretanja na njih sigurno utiču, ali manje nego pre.“


RSE: Ako se recesija u Americi, koja je već na neki način tu, odrazi na Zapadnu Evropu, da li se to može odraziti na smanjenje stranih investicija, bez kojih zemlje bivše Jugoslavije ne mogu?

„Da, uticaj bi mogao biti značajniji kroz finansijska tržišta, znači ne samo direktne investicije. Baltičke zemlje i neke balkanske zemlje, koje imaju visoku neravnotežu u spoljnoj razmeni, koje imaju velike deficite plaćanja od preko 10 posto bruto društvenog proizvoda, koje imaju pregrejavanje domaćih privreda, visoki rast kreditne tražnje, te privrede su dosta izložene rizicima. Ako bi došlo do smanjenja priliva stranog kapitala, ne samo kroz direktne investicije nego i kroz kredite, te zemlje bi zapale u krizu. U regionu je nekih 28 zemalja, a od njih je možda šest-sedam izloženo ovom visokom riziku. Među njima su i neke zemlje bivše Jugoslavije, pogotovo Srbija, gde je ta ekonomska neravnoteža pogoršana i političkim rizicima.“

U čemu je zapravo suština sadašnje krize? Koliko ona može da traje? Pojedini autori smatraju da dolazi u pitanje dosadašnji model, koji je na snazi od osamdesetih godina, a koji podrazumeva veliku deregulaciju, jer sada federalne rezerve moraju da intervenišu. Na neki način se preispituje kao model taj neoliberalni koncept reganomike i tačerizma, koji ulogu države svodi na minimum.

Amerika se prehladi, a Evropa dobije upalu pluća. Situacija više nije takva. Evropa je danas mnogo manje osetljiva na kretanja u SAD, a o ovim novim tigrovima i zemljama u razvoju da ne govorimo...

„To su velika pitanja. Još uvek je preuranjeno o tome govoriti. Ovakav šok mnogi nisu očekivali. Sigurno da dolazi do preispitivanja modela globalizacije. Kao što vidite, došlo je do porasta državnih fondova raznih zemalja, pogotovo u zemljama izvoznicama nafte, gde su veliki državni fondovi koji sada faktički pomažu privatni i bankarski sektor u Americi i drugde. Procenjujemo da neće doći do mega krize kao tridesetih godina 20. veka, ali i da duže vreme neće doći do potpune normalizacije. Usporavanje američke privrede će da potraje do 2009. godine, tako da će u najmanju ruku trebati par godina da dođe do neke normalizacije. Mislim da bi u ovom trenutku bilo preuranjeno reći da je kraj modela globalizacije. Postoji jedna interesantna stvar na koju analitičari ukazuju – za razliku od prošlih vremena, kad je svetska privreda bila toliko zavisna od tokova u SAD, zbog promena u tim tokovima, određeni delovi svetske privrede su danas, da ne kažem imuni, ali mnogo manje osetljivi na kretanja u SAD nego što je to nekad bilo. Važila je ona uzrečica – Amerika se prehladi, a Evropa dobije upalu pluća. Situacija više nije takva. Evropa je danas mnogo manje osetljiva na kretanja u SAD, a o ovim novim tigrovima i zemljama u razvoju da ne govorimo.“

Preduzetnici i analitičari smatraju da Srbija neće biti previše pogođena

Dinari

U nastavku reakcije sa prostora bivše Jugoslavije – kako ekonomska kriza u SAD može da se odrazi na ovaj prostor? Neki smatraju da, pošto one nisu u potpunosti integrisane u svetsko tržište – nisu članice EU – to će možda negativni efekat biti manji. Međutim, postoji opasnost da zbog recesije budu smanjene strane investicije, što bi bio veliki udar.

Preduzetnici i analitičari u Srbiji smatraju da ona neće biti previše pogođena. Želimir Bojović:

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da su takvi trendovi u američkoj ekonomiji sasvim očekivani:

To je potpuno prirodna pojava i nema razloga za zabrinutost. Činjenica da u Americi 17 godina nije bilo ozbiljnije recesije dokazuje da je vreme da neke kompanije nestanu sa tržišta i da dođu neke druge, još bolje.“

Ipak, izvesnih posledica na lokalnu ekonomiju će svakako biti, ali njen značaj neće biti ni izbliza tako veliki kao što bi se moglo pretpostaviti. Goran Nikolić, naučni suradnik u Privrednoj komori Srbije ističe da prednost srbijanske ekonomije leži u činjenici da ona nije dovoljno integrisana u svetski finansijski sistem:

„I to je na neki način nekakva tampon zona kad je u pitanju ova kriza.“

Ipak, Srbija bi mogla osetiti posledice ekonomskog usporavanja u SAD i prelivanje tog usporavanja na Evropsku uniju, kaže Nikolić:

„Srbija bi bila pogođena time što bi bio smanjen dotok kapitala, koji je Srbiji neophodan da održi bilansnu ravnotežu. Došlo bi do smanjivanja direktnih zaduživanja naših preduzeća kod banaka u inostranstvu. I došlo bi do smanjivanja direktnih investicija, koje su za Srbiju najvažnije. Potpuno je izvesno da će ovo što se dešava u SAD i u manjoj meri u Evropi smanjiti raspoloživost svetske likvidnosti i uticati na priliv kapitala ili će ga poskupeti.“

I u Ministarstvu ekonomije veruju da srbijanska ekonomija neće osetiti značajnije posledice zbog problema u američkoj ekonomiji. Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, kaže za naš program da će se ti problemi reflektovati samo u manjoj meri. On navodi koji bi segmenti mogli biti najugroženiji:

„Finansiranje određenih investicionih, pogotovo velikih, projekata. Recimo da imate investitora kojem je potrebno finansiranje od strane međunarodnih finansijskih institucija. One mogu da kažu da to za njih trenutno nije prioritet, da trenutno nisu raspoložene za tu investiciju, da moraju interno da se konsoliduju pa tek onda da krenu u investiranje. Ili mogu da kažu da moraju prvo da vide da li je taj projekat profitabilan da bi ga finansirali i ako nema stopu profitabilnosti koju one zahtevaju, onda će da finansiraju neki drugi projekat.“

A Stevanović kaže da bi se problemi mogli uočiti i među kompanijama koje izvoze:


„Moguće je da ćemo imati nešto manje tržište za izvoz jer recesija znači i manju potrošnju kako stanovništva tako i preduzeća.“


Probleme na ekonomskom tržištu neke zemlje, kao po pravilu prvo beleže berze. Tako i u Srbiji. Natalija Nedeljković iz Beogradske Berze kaže da na toj berzi sve akcije beleže pad vrednosti:

„Što se kretanja na svetskim tržištima kapitala tiče, svakako da su ona na svaki način povezana. Tako da sve ono što se dešava u svetskim i razvijenim tržištima i ekonomijama utiče i na kretanja na domaćoj berzi. Svi potresi koji su se dogodili na svetski razvijenim tržištima, preneli su se, u većoj ili manjoj meri, i na sve lokalne berze. Znači, ne samo lokalnu berzu, već i druge berze u okruženju, na kojima se beleži i nešto manji obim prometa i pad vrednosti indeksa; generalno, znači, uzdržanost i opreznost investitora.“

Sa druge strane, ekonomijama koje nisu suviše zavisne od američkog dolara, trenutno stanje na izvestan način odgovara, kaže Goran Nikolić:

„Dinar je vezan za evro, a po kursu na Londonskoj berzi se formira kurs prema svim ostalim valutama. Tako da kad evro jača u odnosu na dolar, a ako je dinar stabilan u odnosu na evro, što već dugo vremena jeste, onda dinar jača u odnosu na dolar. Međutim, da je naš izvoz u značajnoj meri usmeren ka SAD ili zemljama koje fakturišu izvoz u američkoj valuti, to bi našoj privredi stvaralo probleme. Međutim, činjenica je da manje od desetine naših izvoznih plasmana ide ka zemljama koje su vezane za dolar. Tako da Srbija na taj način nije pogođena. S druge strane, naš uvoz je u većoj meri nego naš izvoz fakturisan u američkoj valuti, zato što su energenti (nafta i gas), kao uvoz iz Kine, SAD i nekih drugih država, fakturisani u američkoj valuti, i to negde do 30 posto. U tom smislu ovo ide u prilog Srbiji, izuzevši energente koji su elastični na cenu, kao što je nafta.“

Uz to, Srbiji pad dolara pogoduje i zbog dugova. Aleksndar Stevanović:

Pošto nam je značajan deo duga denominiran u dolarima, sada nam je mnogo lakše da plaćamo naše obaveze, iz prostog razloga što uglavnom izvozimo na tržište evrozone.“


U Ministarstvu ekonomije naglašavaju da trenutnih posledica zbog problema u Američkoj ekonomiji nema, ali bi se, ako kriza potraje, te posledice mogle osetiti na srednji i duži rok:

„Ako se kriza nastavi, moguće je očekivati da će se i kriza vezana za stambene kredite u Americi reflektovati i kod nas. Već se reflektuje u zemljama EU, a u nekom srednjem ili dužem roku će imati određene posljedice i na srbijansko tržište.“


Upravo tu krizu stambenih kredita u Americi najvećim delom osećaju oni koji otplaćuju stambene kredite u Srbiji, kaže Nikolić:

„Ako neko uzme kredit od 30 hiljada dinara, on zbog te krize stambenih kredita plaća ratu koja je za 10 evra viša nego što bi bila da nije te krize. To je nešto što pogađa običnog građanina, a 600 hiljada naših građana ima kredite.“

Nikolić još ističe da svi oni koji se zbog problema u velikim svetskim ekonomijama zalažu da se Srbija okrene tržištima Rusije, Kine ili Indije, govore zapravo o nerealnim stvarima:

„Sama Evropa, bez Rusije, čini 90 posto našeg izvoza. Tako da je priča o nekim novim tržištima van Evrope je šarena laža. To nije išlo ni za vreme Nesvrstanih, pa ne ide ni sada. Ključni tržište za Srbiju je EU, gde ide 55 posto našeg izvoza i uvoza, i zemlje regiona, gde ide oko trećine našeg izvoza.“

Uz to, Aleksandar Stevanović kaže da čak ni porast cena energenata neće uticati na značajnije poskupljenje poljoprivrednih i drugih proizvoda:

„Taj rast cene nafte ne pogađa toliko koliko se ovde priča. Kod nas su problemi druge vrste. Ceo ovaj rast koji smo imali prošle godine, mogao bi, na nivou države, da objasni jedan ili dva procenta inflacije na godišnjem nivou. Ovo ostalo se lažno pripisuje rastu cene nafte.“

Stevanović još ističe da i pored toga što Srbija trenutno nije ozbiljno ugrožena pomeranjima u svetskoj ekonomiji, posebno na američkom tržištu, zaštitu od teških tektonskih poremećaja može izbeći jedino nastavkom puta ka Evropskoj uniji:

„Ko je više vezan za Ameriku, više će osetiti ovu krizu. Tako da ćemo je mi osetiti nešto manje.“

U BiH bitna spremnost za reforme

Ni u Bosni i Hercegovini se ne očekuju ozbiljniji potresi zbog finansijske krize u SAD. Mnogo važnije pitanje je spremnosti domaćih aktera da sprovedu neophodne reforme koje su preduslov za dolazak stranih investicija. Aida Đugum:

Nedostatak mehanizama zaštite na nivou države ostavlja građane ove zemlje na milost i nemilost udarima tržišta, kaže potpredsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH, Mahir Hadžiahmetović:

„Na Bosnu i Hercegovinu se to takođe reflektira – padom interesa za ulaganja i porastom cijena roba koje se generišu iz cijena energenata.“


Međutim, prema mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, Fikreta Čauševića, stanje u zemljama kontinentalne Evrope, sa kojima BiH najčešće sarađuje, nije tako alarmantna:

„Kriza u SAD ne ostavlja nikakve značajne posljedice na stanje u BiH. Naša ekonomija je vrlo mala, učestvuje u svjetskoj ekonomiji sa svega 0,025 posto svjetskog bruto domaćeg proizvoda. Na tako malu ekonomiju odlučujući uticaj imaju kretanja na tržištima koja su najznačajniji partneri naše zemlje.“

Ipak, prošlogodišnja inflacija u BiH generirana je rastom cijena energenata i poskupljenjem poljoprivredne proizvodnje na svjetskom tržištu. To se dešavalo i u drugim državama i u tom smislu ni BiH nije izuzetak. Profesor Čaušević upozorava da će 2008. godina biti veoma teška godina za sve:

„Kriza generirana u SAD, prenesena je jedinom dijelom u Zapadnu Evropu, ali mnogo većim dijelom na zemlje Jugoistočne Azije i Dalekog Istoka. Međutim, sa odloženim dejstvom može da utiče na kontinentalnu Evropu, što možemo očekivati u drugoj polovici ove godine. Što se bosanskohercegovačke ekonomije tiče, možemo očekivati da će izvoz iz BiH na tržišta Zapadne i Centralne Evrope biti održan na nivou prelomnih godina.“

Ne mogu se očekivati veći negativni efekti kada je u pitanju izvoz BiH u druge zemlje, smatra potpredsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH Mahir Hadžiahmetović:

„Ono što je možda neki balans, to je da se to dešava i u susjednim zemljama odnosno zemljama u koje mi izvozimo. Tako da tu neće biti nekih velikih negativnih efekata, jer će i te zemlje povećati cijene, pa će se uspostaviti neki balans. Međutim, pošto se BiH još uvijek nije konkurentski ustrojila na pravi način, mi ćemo vjerovatno trpiti više nego organizirane zemlje koje mogu na neki način stimulisati i subvencionirati svoje proizvode u pravcu izvoza.“


Da li zbog recesije u Americi postoji opasnost smanjena stranih investicija, profesor Čaušević odgovara da investiranje u BiH isključivo zavisi od političkog ambijenta:

Ako dođe do potpisivanja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, strategija evropskih kompanija odnosno EU je da ulaže više u svoje buduće članice odnosno kandidate za članstvo, kako bi prevenirala značajniji priliv radne snage u razvijene zemlje. Strategija EU je da zadržava radnu snagu na područjima zemalja kandidatkinja za članstvo, da ih ekonomski oporavi i da smanji razliku u ekonomskoj razvijenosti svojih članica. U tom kontekstu ja ne očekujem da će Bosna i Hercegovina postati manje interesantno područje za strana direktna ulaganja nego što je bila prije tri godine.“


Efekti američke ekonomske krize se osećaju u Crnoj Gori


Efekti američke ekonomske krize se osećaju i u Crnoj Gori, uprkos veoma malom obimu međusobne ekonomske razmene ove dve zemlje. Glavni problem predstavlja poslovanje podgoričkog Kombinata aluminijuma, koji je od presudnog značaja za crnogorsku ekonomiju, odnosno, cena aluminijuma koja se na svetskom tržištu izražava u američkoj valuti kojoj pada vrednost, dok je većina izdataka KAP-a u evrima. Pored industrije metala, velike gubitke trpi i crnogorsko pomorstvo. Esad Krcić:

Nezavisni analitičar tržišta aluminijuma i bivši stručnjak KAP-a, Goran Đukanović, kaže da kriza u SAD utiče na cijene metala odnosno aluminijuma, pa se po tom osnovu tamošnja kriza može odraziti na dešavanja u Crnoj Gori. Pad cijene aluminijuma sigurno može dovesti do problema u vezi crnogorskog izvoza, a time i ukupnom domaćom ekonomijom, pošto se ona u znatnoj mjeri oslanja upravo na poslovanje KAP-a:

„Nema sumnje da pad vrijednosti dolara povećava proizvodne troškove, koji su trenutno blizu dve hiljade dolara po toni, i smanjuje se profit. Ovo iz razloga što se glavnu ulazni troškovi obračunavaju u eurima. Prije svega električna energija, koja iznosi 40 posto ukupnih troškova, onda mazut, ložno ulje, izdvajanja za plate i još neke stavke.“

Poseban problem u vezi pada cijena aluminijuma predstavljale bi visoke cijene električne energije kao i ostalih uvoznih sirovina. Tako da bi prvih nekoliko mjeseci, kada je cijena na berzi niža od proizvodne, bio i period najvećih gubitaka, kaže Đukanović:

„Rizik u svakom slučaju postoji, pa zato i ne čudi zabrinutost u KAP-u. A kako nema električne energije i ne prerađuje aluminujum, dalje uspješno poslovanje KAP-a zavisiće i od nade da će se visoka cijena aluminijuma na berzi ipak održati.“

Moguće je da se krizom u SAD upravlja sasvim smišljeno, odnosno da Amerikanci na taj način pokrivaju svoj veliki deficit ili ga na taj način čine podnošljivijim, rekao je ekonomski analitičar, Predrag Drecun, koji kaže da u odnosu na region Crna Gora trpi najmanju štetu koju, s obzirom na snagu crnogorske ekonomije, nije moguće zanemariti. Približavanje Crne Gore evropskoj uniji može rezultirati problemom zbog vanjskotrgovinskog deficita, kaže Drecun, koji smatra da ekonomska kriza u Americi ima dvojak uticaj na Crnu Goru:

„Direktni efekti se ogledaju na poslovanje KAP-a i u pomorstvu. Mislim da u ovom trenutku Crna Gora ima preko tri hiljade pomoraca koji plove na stranim brodovima. Prihod tih pomoraca je približan prihodu koji Crna Gora ima od KAP-a. Tako da je i u pomorstvu dolar obračunska valuta. Ja sada ne mogu biti precizan, ali sigurno da bi na osnovu kursnih razlika, ako se ovaj trend nastavi, Crna Gora izgubila trećinu prihoda u eurima.“


Drecun kaže da pored neposrednih postoje i posredni efekti američke krize:

„Indirektni efekti se odnose na cijenu nafte, ali kurs dolara pogađa i druge robe koje su vezane za vanjskotrgovinsku razmjenu.“

Prema riječima Gorana Đukanovića, analitičara tržišta aluminijuma, čije su prognoze u vezi daljeg trenda cijene aluminijuma suprotne rezultatima analiza uglednih svjetskih banaka, može se zaključiti da je buduća pozicija, za Crnu Goru veoma važnog aluminijuma na svjetskom tržištu veoma neizvjesna:

Usporavanje globalne ekonomije će se odraziti na pad potražnje, a sa druge strane, novi proizvodni kapaciteti za proizvodnju aluminijuma će početi sa radom, tokom naredne dvije godine, u Kini, Rusiji, zemljama Perzijskog zaliva i još nekim regionima, što će rezultirati viškom metala na tržištu. Iako neke ugledne svjetske banke u svojim najnovijim prognozama očekuju rast cijena Aluminijuma na preko tri hiljade dolara po toni u ovoj i narednoj godini i preko četiri hiljade dolara po toni u 2010. godini, ja nasuprot tome očekujem pad cijena tokom naredne dvije godine, prije početka novog ciklusa rasta krajem 2010. godine i u 2011. godini. Uostalom, jačanje dolara rezultira padom cijena metala.“

Hrvatska ekonomski jako integrirana u svijet


U Hrvatskoj bi na udaru mogla biti brodogradnja, turizam, kao i otplata dugova. Goran Vežić:

Bez obzira što Hrvatska još nije članica euroatlantskih integracija i što se još uvijek doimlje izoliranom i stoga više imunom na potrese koji dolaze sa svjetskog tržišta, Branimir Lokin, kaže da je Hrvatska ekonomski jako integrirana u svijet:

„Mi smo u svjetsko tržište kapitala jako integrirani. Zaduženi smo strahovito puno i na taj način smo integrirani. Nismo integrirani na način da smo jaki, da možemo parirati zbog otplate naših dugova, već smo u tom pogledu slabi. Ali smo integrirani. Moramo restrukturirati naše gospodarstvo u smislu da postanemo više izvozno aktivni. Ali to je jedan dug proces.“

Lokin smatra da kriza u Sjedinjenim Američkim Državama nije u prvom redu kriza hipotekarnih kredita, nego kriza dolara i da to dovodi do povlačenja kapitala iz tranzicijskih zemalja:

„U ovakvim zemljama kakva je naša, gdje bi se višak kapitala prelio zahvaljujući obilju svjetskog tržišta, sada se pomalo događa jedna kontrakcija – taj kapital se povlači. Znači, polako odlazi od nas. Već se na ovoj našoj burzi vidi da se stranci pomalo povlače. Moglo bi nam se dogoditi – ja se nadam da neće – da onda imamo teškoće u refinanciranju naših kredita odnosno naših dugova. Ako bi se to dogodilo, bilo bi teško.“

Mladen Vedriš kaže da će sve to dovesti do „hlađenja“ ekonomije:

„Poskupit će kapital. Vanjski investitori koji misle ovdje nešto graditi i raditi će biti oprezniji. Zbog krize koja se prenijela na cijenu stanova će se drugačije vrednovati pojedini građevinski projekti i u Hrvatskoj. Znači, doći će do jednog ukupnog ,hlađenja‘ ekonomije.“

Hrvatska je pogođena američkom krizom, objašnjava Vedriš:

„Kriza američkog financijskog sektora je utjecala na europske banke. Europske banke su dio tih kredita preuzele, ali isto su tako utjecale na procedure dodjeljivanja kredita. Pooštrile su se sve moguće kontrole, porasla je cijena kapitala, porasla je kamata, pogotovo u Evropi. Tako da se to odrazilo preko velikih kompanija koje su ovdje prisutne i s kojima Hrvatska posluje doma ili u inozemstvu. Ako pogledate gospodarsku stopu rasta u zadnjem kvartalu, ona je znatno niža nego što je bila u prvoj polovici godine.“


Vedriš upozorava, s obzirom na globalna zbivanja, i na moguću krizu u hrvatskom turizmu:

„Ne zaboravite da je turizam ranjiva biljka. Može je pogoditi i kriza budžeta – promišljanje da li ove godine da idem na dopust, ako idem, da li da idem kraće…“


Dražen Kalođera optimističnije gleda i na Hrvatsku i na Ameriku:

„Izgleda da kriza u SAD jenjava, da nije onog obima kojeg su se ljudi bojali. Mislim da s to neće bitno odraziti na Hrvatsku. Moglo bi se odraziti samo u slučaju da naše kreditne obaveze poskupe, dakle da se kamata pomjeri. Ali za sada ne vidim nekih velikih pomaka i velikih opasnosti.“

Kalođera kaže i da će radi slabog dolara skupi energenti imati odraza na hrvatsku ekonomiju, ali i da tu vlada ima rezervi:

„Energenti, u većini industrijskih proizvoda sudjeluju sa relativno malim troškom. Tamo gdje imaju veliko značenje, recimo u prijevozu i poljoprivredi, tamo ima rezerve država.“

Važne grane hrvatske ekonomije koje su vezane za dolar, kao brodogradnja, pate radi pada njegove vrijednosti:

„Ovakav dolar je za Amerikance sjajan jer pravi njihove robe konkurentnim na svjetskom tržištu i pojeftinjuje njihov izvoz a poskupljuje uvoz drugih zemalja. A problem naše brodogradnje je problem čitavog hrvatskog gospodarstva. Kuna je već 10 godina precijenjena i to ima vrlo negativan odraz na sve izvoznike i sve one koji ostvaruju svoje prihode bilo u eurima bilo u dolarima. Pad dolara pogoršava situaciju svih onih koji dolarski djeluju.“


  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG