Dostupni linkovi

Doprinos regionalnoj stabilnosti


Bukurešt, zgrada Parlamenta Rumunije gdje se održava Samti NATO-a

Hrvatska i Albanija dobile su u četvrtak na samitu NATO-a u Bukureštu pozivnicu za članstvo. Kako se u susjednim zemljama komentariše ova odluka Sjevernoatlantskog saveza?

Inače, sa Samita je Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori upućen poziv na jači dijalog sa NATO u perspektivi učlanjenja, a Srbiji je takođe predloženo jačanje dijaloga i saradnje sa Alijansom.

Poziv Hrvatskoj i Albaniji za prijem u članstvo NATO saveza, ocjenjuju vojni analitičari u BiH, može biti dodatni stimulans i ostalim zemljama u regiji, ali prvenstveno bh. političarima da preduzmu sve mjere i aktivnosti da u što kraćem periodu i BiH bude pozvana u Sjevernoatlantski savez. Vojni analitičar Ostoja Barašin navodi kako je NATO savezu u interesu da proširi broj svojih članica prema jugoistočnoj Evropi imajući na umu da će proširenjem NATO-a integracija na ovim prostorima smanjiti napetosti i dovesti do trajnijeg mira:
„Svakako da je NATO vojno - politički savez i svakako da širenje vojnih saveza može s jedne strane doprinijeti stabilizaciji mira, ali s druge strane može doprinijeti napetosti sa Rusijom, koja u principu se protivi širenju NATO-a, pogotovo širenju prema Rusiji. Ali u svakom slučaju, imajući na umu strateško opredjeljenje NATO-a i strateško opredjeljenje EU da jugoistok Evrope učini zonom trajnijeg mira, sigurno je da će učiniti sve da omogući i ostalim zemljama u regionu, prije svega Srbiji i BiH - zemlje za koje se može reći da su trenutno u najkomplikovanijoj situaciji, možda zemlje koje će najteže doći do konačnog rješenja.“

I za vojnog analitičara Enesa Zukanovića poziv Hrvatskoj i Albaniji će direktno uticati na stabilnost čitave regije. Prijem i ostalih zemalja, prema njegovim riječima, pokazuje da Balkan više nije u središtu pažnje zapadnih sila, već da se težište prenosi na istok. Govoreći o ulozi BiH i njenim daljim koracima ka NATO-u, Zukanović smatra da je zemlja postigla veliki uspjeh, ali da glavne smjernice treba očekivati tek naredne godine na samitu u Berlinu, kada bi BiH mogla dobiti mapu, odnosno plan šta treba još uraditi da bi postala punopravna članica:
„Svakako da prijem Hrvatske i Albanije znači i pozitivan korak i stimulans za BiH i Crnu Goru. Naravno, kao vojno - politička organizacija NATO i članstvo u NATO-u predstavlja dostizanje određenih standarda ne samo na vojnom polju. Vezuju se unutrašnje političke prilike u našoj zemlji za status u NATO-u. Naravno, da unutrašnje političke prilike igraju određenu ulogu, ali, po meni, više regionalne stvari igraju ulogu. Ne smijemo zaboraviti da u bilo kom odnosu BiH predstavlja tačku koja osigurava nekakav balans u zapadnom Balkanu i kroz tu prizmu treba posmatrati bh. odnos prema NATO-u, a ne treba zaboraviti i prilike u Srbiji koje itekako utiču na status u NATO-u.“
I Barašin i Zukanović slažu se u ocjeni kako je NATO vojno - politički savez, te da su njegove članice zemlje koje nemaju nikakvih unutrašnjih, ali ni problema sa susjedima. Iako je Zukanović mišljenja kako unutrašnje prilike u BiH neće predstavljati prepreku za dalje procese probližavanja BiH ka Sjevernoatlantskom savezu, Barašin smatra da će to itekako imati uticaja jer trenutnu političku situaciju u zemlji karakterišu različiti i nepremostivi stavovi političkih partija:
„Imajući na umu sve ove unutrašnje probleme, nesuglasice i protivrječnosti koje iz dana u dan postaju sve veće, ja nisam baš optimista da ćemo tako brzo ispuniti te uslove. Istina je da je BiH upravo u oblasti odbrane učinila mnogo, najuspješnije je završena reforma odbrane, ali činjenica je da ulazak u NATO savez ne podrazumijeva samo ovaj jedan segment nego jedan skup mjera i postupaka, odnosno unutrašnjih faktora koje treba dovesti u standarde ili u sklad sa zahtjevima da bi se moglo govoriti o NATO integraciji.“

Okruženi zemljama NATO-a

Zastave zemalja članica NATO-a
Činjenica da je na samitu NATO pakta u Bukureštu upućen poziv Hrvatskoj i Albaniji da postanu članice ove alijanse, a da je i Makedonija praktično na pragu ulaska u Severenoatlantski savez, Srbiju faktički dovodi u poziciju zemlje koja je gotovo u potunosti okružena državama članicama NATO. Ovakva situacija otvara pitanje šta ovakva geostrateška realnost znači za Srbiju i kako će se u bezbednosnom smislu odraziti i šire na region.
Trenutno najbolje rešenje za Srbiju je da bude vojno neutralna u odnosu na NATO pakt, a Program "Partnerstvo za mir" za sada je sasvim dovoljan okvir za saradnju, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac. I šef delegacije Srbije koja u Bukureštu učestvuje na marginama samita NATO-a, državni sekretar ministarstva odbrane Dušan Spasojević saglasan je sa stavom ministra Šutanovca:
“Mi smo u svakom razgovoru veoma jasno stavili do znanja da je Partnerstvo za mir nešto oko čega je u Srbiji postignut potupni konsenzus i da je za sada Partnerstvo za mir prava mera našeg učešća u evroatlantskim integracijama. Veoma smo jasno, takođe, stavili do znanja da je bilo kakva odluka o našem učešću u evroatlantskim integracijama nešto što će u Srbiji doneti u skladu sa ustavom i zakonom i na demokratski način.”
Srbija mora da ostane vojno neutralna zemlja i ne sme da šalje svoje mlade vojnike da za tuđe interese ginu na ratištima širom sveta, izjavio je potpredsednik DSS-a Borko Ilić:

"DSS će istrajati na tome da Srbija ne postane deo NATO-a, istog onog pakta koji je 1999. godine 78 dana uništavao zemlju od Kosova do Subotice. Demokratska stranka Srbije i u ovoj kampanji želi da ide u koaliciju sa narodom, sa građanima Srbije, a ne sa NATO paktom. Srbija treba da ostane neutralna država u odnosu na sve postojeće vojne saveze u svetu, jer Srbija kao država može da serazvija samo u miru i stabilnosti. I mi kao Demokratska stranka Srbije nećemo dozvoliti da nijedan mlad čovek iz naše zemlje gine za tuđe interese u Avganistanu, Iraku i drigim ratištima širom sveta”.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da će faktičko stanje u kome se Srbija nalazi u okruženju NATO članica dovesti do stabilizacije prilika u regionu, ali i naglašava da se ne može poći od činjenice da će neka zemlja biti stabilna samo zato što je članica Severnoatlantske alijanse. Što se tiče pozicije Srbije, ona je kroz koncept neutralnosti ostala nedorečena i nema dugoročnu strategiju razvoja odnosa sa NATO savezom, smatra Radić. On ističe da poziv Hrvatskoj i Albaniji za članstvo zapravo znači da će se Srbija nalaziti u nekoj vrsti karantina.

“Mislim da je NATO na neki način pokazao da misli da možemo da izazovemo problem, ali da se to može kontrolisati i da zbog toga sada funkcioniše jedan mehanizam tihe izolacije Srbije dok se ovde prilike ne srede i dok se srpska politička elita ne odredi šta zapravo želi. Treba uvažiti činjenicu da smo okruženi zemljama članicama NATO pakta i da će nam NATO biti partner sa kojim treba da se razgovara a ni u kom slučaju da se pronalaze motivi za konflikt sa takvom organizacijom”.

Naposletku, Marko Kovačević iz Atlantskog saveta u Srbiji smatra da se ulazak susednih država može samo pozitivno odraziti na Srbiju i čitav region:

“Što za sam region znači apsolutnu stabilnost zbog toga što sve te zemlje sede dalje za istim stolom, razgovaraju o potencijalnim pretnjama, rizicima, zajedničkoj saradnji, što samo može da bude bolje za nas. Milim da to treba nama u jednu ruku da govori u kom pravcu ide region i da nas zamisli u kom pravcu bi mi išli. Osnovno pitanje je da li smo mi spremni da budemo van organizacije u kojoj su svi naši susedi.”
Kosovo bliže NATO-u

Tirana, Albanci slave poziv u članstvo NATO-a
Zvaničnici institucija i analitičari bezbednosnih kretanja na Kosovu ocenjuju da je poziv prijem Albanije u NATO najbolji mogući korak koji doprinosi regionalnom miru i stabilnosti.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je ocenio veoma pozitivnim korakom prijem Albanije u NATO:

"Mislim da su to najbolji mogući procesi, kada region svojim kvalitetima ide napred i postaje deo integrativnih procesa."

On je rekao da prijem Albanije procenjuje i kao moguću neposrednu pomoć za Kosovo. Zamenik premijera i portparol Vlade Kosova Hajredin Kuqi smatra da je poziv za prijem Albanije u NATO doprinos regionalnom miru i stabilnosti:

“Učlanjenje Albanije je radosna vest i za nacionalnu bezbednost Kosova ali i u smislu nacionalnih osećaja.”

On je rekao da učlanjenje Albanije i drugih zemalja regiona doprinosi približavanju učlanjenja Kosova u NATO:

“Na ovaj ili onaj način Kosovo ima uske veze sa NATO-m, jer je NATO prisutan na Kosovu, pozitivno je odgovorio pozivu Vlade Kosova da njihove snage budu i dalje na Kosovu i zajedno gradimo bezbednosne snage Kosova (vojsku Kosova).”

Kuqi je rekao da će mandat KFOR-a na Kosovu biti okončan ulaskom Kosova u NATO. Stručnjak za vojna pitanja Ramadan Qehaja smatra da je posle nezavisnosti Kosova ovo najbolja vest za sve na Kosovu:

“Rekao bih da posle proglašenja nezavisnosti Kosova ovo je najbolja vest za sve Albance. U vojnom aspektu poziv ima veliki i svetrani značaj, tim pre što je Albanija naš izuzetno značajan sused i u geostrateškom aspektu, kada se radi o regionalnoj stabilnosti.”

Qehaja ističe kako to predstavlja i mogućnost početka postavljanja zahteva za učlanjenje Kosova u Parnerstvo za mir, iza kojeg treba da usledi učlanjenje Kosova u Severnoatlansku alijansu. To, prema njemu, može biti takođe i veliki doprinos u stvaranju i obučavanju pripadnika kosovskih bezbednosnih snaga.
  • 16x9 Image

    Dženana Karabegović

    Diplomirani žurnalista. Od 1999. prelazi iz Tuzle u Sarajevo, gdje u bh. dopisništvu RSE počinje raditi kao novinarka. Obrađuje političke teme, uređuje i vodi radijske emisije i urednica je magazina TV Liberty.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG