Nepoznanica da li bi Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije, mogao da napravi koaliciju sa Radikalima prisutna je već nekoliko poslednjih godina i tom mogućnošću uglavnom su i pravdani brojni ustupci lidera Demokratske stranke Borisa Tadića Koštunici, uključujući i premijersko mesto. Za sada, dok jedino lider Socijalista Ivica Dačić insistira na zajedničkoj Vladi sa Radikalima i DSS-om, ove stranke odbijaju da govore o postizbornim koalicijama pre izbora. Dragan Šormaz, funkcioner Demokratske stranke Srbije:
"To je čak, u neku ruku, nefer i nekorektno prema biračima u Srbiji. Treba imati veru u birače i pustiti ih da oni sami odluče o tome ko će imati koliko mandata u narednoj skupštini, a tek onda se može razgovarati o bilo kojoj postizbornoj koaliciji. Šta ako narodnom voljom jedna lista dobije 126 poslanika, o kakvim postizbornim koalicijama možemo onda govoriti?!"
Posmatrači se slažu da bi matematički postizborna koalicija Radikala, DSS-a i SPS–a bila moguća, jer je moguće da te tri partije imaju apsolutnu većinu mesta u budućem sastavu Parlamenta. Pitanje je samo da li bi Vojislav Koštunica, nakon što je u prošlom mandatu pristao na podršku Miloševićevih Socijalista manjinskoj Vladi, radije nego da formira većinsku sa Tadićevim Demokratama, ovoga puta otišao i znatno za korak dalje, i Vladu formirao sa Radikalima. Novinar NIN-a Stevan Nikšić kaže da za takvo udruživanje postoje određene političke nepoznanice:
"Jedno je DSS, a drugo je SPS. U obe te partije postoje velike unutarstranačke razmirice, u kojem pravcu bi te stranke trebale da idu, i mi ne znamo kako će se to završiti. U krajnjoj liniji ni sa Radikalima nije sasvim jasna stvar, i oni su počeli da se dele. Na čelu SRS-a se nalazi haški optuženik Vojislav Šešelj i mislim da u sadašnjem rukovodstvu Radikala u Beogradu ima mnogo onih koji zapravo misle drugačije od Šešelja. Dakle, nije moguće, sa velikom izvesnošću, prognozirati definitivan ishod tih pregovora koji će se voditi posle izbora."
Međutim, u poslednje vreme primetno je da su stavovi premijera Koštunice i njegove stranke mnogo bliži politici Radikala, ali i Socijalista, nego dojučerašnjem koalicionom partneru, Tadićevim demokratama. I upravo to naglašava Marko Blagojević, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju:
"Politika te tri partije je, ako govorimo o pitanju Kosova, tom nacionalnom pitanju, dovoljno bliska da bi mogla da bude mesto okupljanja tih partija. Čak je moguće da, u jednoj varijanti, i sama SRS dođe u situaciju da sa DSS formira većinu, što bi moglo da se dogodi ukoliko ili Socijalisti ili LDP, ili obe ove partije, ne pređu cenzus i ne uđu u Skupštinu Srbije - preraspodela mandata bi onda mogla da doprinese tome. Međutim, dovoljno smo daleko od izbora da još uvek ništa nije izvesno."
No, ono što je izvesno već u ovom trenutku, kaže novinar Stevan Nikšić, je da Srbija neće lako dobiti Vladu:
"Dakle, izbori 11. maja neće odmah doneti rasplet situacije nego će nastaviti teško muljanje i pregovori, unutar samih stranaka i među stranačkim liderima."
Tim pre ako se ima u vidu mrcvarenje kroz koje su prošle članice vladajuće koalicije dok Vlada definitivno nije pala, ali i da je za njeno fomiranje bilo potrebno čak tri i po meseca pregovora.
