Dostupni linkovi

O koaliranju tek nakon izbora


Prethodni izbori u Srbiji - predsednički - održani su u februaru 2008.

I ovi parlamentarni izbori u Srbiji označavaju se presudnim jer će umnogome odrediti put kojim će Srbija dalje ići. To će pre svega zavisiti od toga da li će Radikali, Koštuničin DSS i Socijalisti imati većinu u odnosu na koaliciju koju je okupio predsednik Srbije Boris Tadić.

Nepoznanica da li bi Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije, mogao da napravi koaliciju sa Radikalima prisutna je već nekoliko poslednjih godina i tom mogućnošću uglavnom su i pravdani brojni ustupci lidera Demokratske stranke Borisa Tadića Koštunici, uključujući i premijersko mesto. Za sada, dok jedino lider Socijalista Ivica Dačić insistira na zajedničkoj Vladi sa Radikalima i DSS-om, ove stranke odbijaju da govore o postizbornim koalicijama pre izbora. Dragan Šormaz, funkcioner Demokratske stranke Srbije:
"To je čak, u neku ruku, nefer i nekorektno prema biračima u Srbiji. Treba imati veru u birače i pustiti ih da oni sami odluče o tome ko će imati koliko mandata u narednoj skupštini, a tek onda se može razgovarati o bilo kojoj postizbornoj koaliciji. Šta ako narodnom voljom jedna lista dobije 126 poslanika, o kakvim postizbornim koalicijama možemo onda govoriti?!"
Posmatrači se slažu da bi matematički postizborna koalicija Radikala, DSS-a i SPS–a bila moguća, jer je moguće da te tri partije imaju apsolutnu većinu mesta u budućem sastavu Parlamenta. Pitanje je samo da li bi Vojislav Koštunica, nakon što je u prošlom mandatu pristao na podršku Miloševićevih Socijalista manjinskoj Vladi, radije nego da formira većinsku sa Tadićevim Demokratama, ovoga puta otišao i znatno za korak dalje, i Vladu formirao sa Radikalima. Novinar NIN-a Stevan Nikšić kaže da za takvo udruživanje postoje određene političke nepoznanice:
"Jedno je DSS, a drugo je SPS. U obe te partije postoje velike unutarstranačke razmirice, u kojem pravcu bi te stranke trebale da idu, i mi ne znamo kako će se to završiti. U krajnjoj liniji ni sa Radikalima nije sasvim jasna stvar, i oni su počeli da se dele. Na čelu SRS-a se nalazi haški optuženik Vojislav Šešelj i mislim da u sadašnjem rukovodstvu Radikala u Beogradu ima mnogo onih koji zapravo misle drugačije od Šešelja. Dakle, nije moguće, sa velikom izvesnošću, prognozirati definitivan ishod tih pregovora koji će se voditi posle izbora."
Međutim, u poslednje vreme primetno je da su stavovi premijera Koštunice i njegove stranke mnogo bliži politici Radikala, ali i Socijalista, nego dojučerašnjem koalicionom partneru, Tadićevim demokratama. I upravo to naglašava Marko Blagojević, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju:
"Politika te tri partije je, ako govorimo o pitanju Kosova, tom nacionalnom pitanju, dovoljno bliska da bi mogla da bude mesto okupljanja tih partija. Čak je moguće da, u jednoj varijanti, i sama SRS dođe u situaciju da sa DSS formira većinu, što bi moglo da se dogodi ukoliko ili Socijalisti ili LDP, ili obe ove partije, ne pređu cenzus i ne uđu u Skupštinu Srbije - preraspodela mandata bi onda mogla da doprinese tome. Međutim, dovoljno smo daleko od izbora da još uvek ništa nije izvesno."
No, ono što je izvesno već u ovom trenutku, kaže novinar Stevan Nikšić, je da Srbija neće lako dobiti Vladu:
"Dakle, izbori 11. maja neće odmah doneti rasplet situacije nego će nastaviti teško muljanje i pregovori, unutar samih stranaka i među stranačkim liderima."
Tim pre ako se ima u vidu mrcvarenje kroz koje su prošle članice vladajuće koalicije dok Vlada definitivno nije pala, ali i da je za njeno fomiranje bilo potrebno čak tri i po meseca pregovora.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG