Dostupni linkovi

Beograd: Ponovo počelo izdavanje američkih viza


Zgrada Ambasade SAD demolirana je u februarskim neredima u Beogradu. Photo: Ljudmila Cvetković

Konzularno odeljenje Ambasade SAD u Beogradu ponovo je otvoreno za izdavanje viza, a osoblje koje je bilo povučeno iz Srbije dobilo je odobrenje da se vrati. Ponovno otvaranje američke ambasade analitičari i građani vide kao dobar znak za Srbiju, dok se jedan deo društva i dalje suprotstavlja dobrim odnosima sa SAD.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu bila je zatvorena za izdavanje viza više od mesec dana, zbog požara i oštećenja u demonstracijama nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Radovi na sanaciji prostorija koje su demonstranti zapalili u neredima 21. februara su završeni, a deo osoblja ambasade i članovi porodica zaposlenih, koji su zbog bezbednosne situacije bili privremeno povučeni iz Srbije, dobili su odobrenje Stejt departmenta da se vrate.

Političar Milan St. Protić, bivši jugoslovenski ambasador u Vašingtonu, otvaranje američke ambasade vidi kao očekivan gest SAD:

"Mislim da je to poruka Beogradu da sa američke strane ne postoje nikakve prepreke za normalne odnose i da je Beograd taj koji je povukao svog ambasadora i koji remeti nivo odnosa koji su do sada postojali sa SAD. Ponovnim otvaranjem konzulata SAD šalju poruku da, što se njih tiče, ne postoje nikakve teškoće u komunikaciji."

Milan St. Protić otvaranje ambasade u Beogradu ocenjuje i kao poruku građanima Srbije:

"Da ako i postoje razlike između Beograda i Vašingtona, one se neće odnositi na interese običnih građana Srbije."

U neredima nakon mitinga "Kosovo je Srbija" oštećeno je osam ambasada, a najgore je prošla američka koju su demonstranti zapalili. Tog dana u zgradi ambasade SAD poginuo je dvadesetjednogodišnji demonstrant Zoran Vujović, a obdukcija je pokazala da je preminuo od gušenja u požaru. Na dan ponovnog otvaranja američke ambasade u Beogradu pripadnici pokreta 'Obraz' želeli su ispred njenih prostorija da zapale sveće u pomen Vujoviću, ali policija to nije dozvolila. To su učinili u blizini, ispred zgrade Generalštaba porušene u NATO bombardovanju '99., a Mladen Obradović, lider Obraza, rekao je da se moglo pretpostaviti da će skup biti zabranjen:

"To je odgovorost onih ljudi iz vrha vlasti koji su odavno prodali srpsku veru za belosvetsku večerui i očigledno je na delu sveopšta okupacija Srbije. Dakle, politički, ekonomski, vojno i na svaki drugi način naša zemlja je okupirana.

Obradović je kritikovao i otvaranje ambasade SAD:

"Imali smo prilike da vidimo njihove signale dobre volje, kada su bombardovali srpske gradove, kada su ubijali srpsku decu i kada su 17. marta pucali na goloruki narod u Kosovskoj Mitrovici. Evo i ovo sada je signal te dobre volje, kada baš na dan četrdesetodnevnog pomena srpskom učeniku Zoranu Vujoviću otvaraju tu svoju nesretnu ambasadu. To sve je samo odraz strahovitog licemerja i poniženja kojem je danas izložen srpski narod."

U proteklom periodu podnosioci zahteva za američke vize razgovore su morali da zakazuju u ambasadi SAD u Zagrebu, ili u drugim američkim ambasadama u regionu. To je iziskivalo velike troškove i predstavljalo dodatnu komplikaciju. Beograđani koji su govorili za naš program uglavnom su zadovoljni otvaranjem američke ambasade:

"Mislim da je dobro što ljudi mogu da završe svoj posao koji im je potreban. Dakle, zbog svetskih odnosa, ne možemo biti, kako se kaže, crna rupa – treba održavati odnose sa svima. Ako oni imaju interes da budu ovde, mi imamo još veći."

"Da li to dobro? Jeste."

RSE: Zašto tako mislite?

"Kako zašto, mislim da je dobro. Zašto bismo se opet zatvorili."

"Nemoj molim te. Ne, ne, niti putujem niti volim da putujem. Politikom se ne bavim i ne znam."

"Naravno da je dobro, treba da budemo otvoreni prema svetu, da naša mladež vidi kako tamo žive ljudi, kako funkcioniše demokratija i sistemi društva. Ako to ne vide u praksi, prazne priče i televizija im neće ništa pomoći, nećemo nikada doći do višeg nivoa društva. Ostaćemo zauvek na margini Evrope."

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG