Dostupni linkovi

Svakodnevni primeri kršenja ljudskih prava i govora mržnje u Srbiji doveli su do toga da ove pojave postaju legitimno sredstvo političke borbe, te da ih ljudi više i ne prepoznaju.

U takvoj situaciji veoma je teško zakonski utvrditi jasne kriterijume koji bi eliminisali sve ono što spada u govor mržnje.
Govor mržnje u medijima zastupljen je toliko da je teško izdvojiti neke najdrastičnije primere. Direktor Medijske dokumentacije 'Ebart' Velimir Ćurguz Kazimir kaže za naš program da se oni nižu svakodnevno, zbog čega odmah bivaju i zaboravljeni. Ipak, kao najzastupljenije izdvaja napade na ljude koji ne dele dominantne političke stavove:
"Protiv Čedomira Jovanovića i ljudi sličnih pogleda kontinuirano poslednjih godinu-dve, a kao drastično pokazivanje nepoštovanja osnovnih pravila imamo slučaj lažnog prikazivanja imovine pokojnog gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, u kojem je bilo reči o milionima - njegova porodica je bila prinuđena da se obrati javnosti i kaže tačne cifre."
U Srbiji se govor mržnje više i ne prepoznaje kao takav. Proglašava se za legitimno sredstvo političke borbe, dok se konstruktivna kritika smatra govorom mržnje. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo:
"Situacija kod nas je takva da su ljudi navikli na govor mržnje kao legitimnu stvar, a postoji i još jedan problem. Postoje određene grupe, uglavnom nevladine aktivistktinje i određeni političari, za koje se smatra da je legitimno da budu žrtve govora mržnje - da su svojim javnim angažmanom to zaslužili i da to spada u njihov rok službe."
Biljana Kovačević Vučo ističe da su govor mržnje i napadi na političke neistomišljenike kulminirali po proglašenju nezavisnosti Kosova:
"Sada smo svedoci da je u ime Kosova, zbog Kosova i višeg patriotskog cilja, dozvoljeno reći sve najgore o ljudima koji u ovoj situaciji imaju zaista jedan disonantan ili manjinski stav."
Sa ovom ocenom slaže se i pomoćnik ministra kulture Dragan Janjić i navodi da je klima i situacija u kojoj najviši politički funkcioneri svakodnevno izlaze sa, u najmanju ruku, neodmerenim izjavama, dovela do toga da je gotovo nemoguće utvrditi jasne kriterijume koji bi eliminisali sve ono što se naziva govorom mržnje:
"Ovde je problem u onome što obično zovemo intelektualna i politička elita, jer upravo one nameću izjednačavanje i standard koji kaže da postoji znak jednakosti između organizacija koje se bore ljudska prava i organizacija koje imaju, na primer, klerofašističke ciljeve i obeležja. To nije krivica ni medija ni zakona, to je posledica pristupa i političke klime koja se stvara i koja je, rekao bih, zaista krajnje konzervativna."
I na kraju, novinar Dragan Bujošević zaključuje da je teško proceniti u kojoj meri su za ovakvo stanje odgovorni politički uticaji, a koliko je reč o stavovima samih redakcija ili novinara. U svakom slučaju, u jedno je siguran:
"Ponovo dolazi taj trenutak da se vraća onaj isti način govora koji je bio i za vreme Slobodana Miloševića. Ponovo imamo priče o izdajnicima i patriotama, o lopovima, i to su priče koje se vraćaju kada su izbori u pitanju. Ovo jesu važni izbori i na njima se odlučuje o mnogo čemu."
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG