Dostupni linkovi

Demarkacija prema Ahtisarijevom planu


Martti Ahtisaari

Predstavnici vlade Kosova očekuju da naredne nedelje počne sastanak komisije o demarkaciji granice izmedju Kosova i Makedonije.

Iako se obe strane slažu da se to pitanje treba rešiti na osnovu Ahtisarijevog plana, ocenjuju da će proces demarkacije biti neizvestan. Za razliku od Skoplja koje se zalaže da se poštuje dogovor iz 2001. godine, Priština ističe da je prioritet interes gradjana Kosova u tom graničnom području.

Proces demarkacije granice Kosova i Makedonije će uskoro početi. Predstavnici Prištine i Skoplja najavljuju da se naredne sedmice očekuje početak rada zajedničke tehničke komisije kako bi se rešilo ovo dugogodišnje otvoreno pitanje.

Bekim Čolaku iz kosovske komisije za demarkaciju ističe da se Priština zalaže za rešenje na osnovu plana Martija Ahtisarija.

“Postoji politička volja dve zemlje da ovaj spor reše na pravi način. Ali se ne može prejudicirati rad komisije,” kaže Čolaku.

Portparol vlade Makedonije, Ivica Bocevski, izrazio je spremnost Skoplja da odmah počne sa radom u obeležavanju granične linije. On nije precizirao šta će biti sa dogovorom koji je makedonska strana postigla sa Beogradom.

“To je bio medjunarodni sporazum, a ova zajednička komisija ima zadatak da radi u skladu sa medjunarodnim zakonima. Smatramo da će to biti tehnički posao i da će biti napretka,” kaže Bocevski.

Formiranje komisije za demarkaciju granice predvidjeno je planom Martija Ahtisarija. Ovaj plan priznaje dogovor koji su 2001. potpisali makedonski predsednik Boris Trajkovski i predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica u Skoplju. Navodi se da komisija treba da razgovara o pitanjima koja se javljaju iz implementacije tog sporazuma.

Kosovski Albanci osporavaju aktuelnu liniju razgraničenja, jer se ona proteže unutar kosovske teritorije za razliku od stare granice. Meštani tog područja ukazuju da je na osnovu katastarskih dokumenata, oko 2 500 hektara obradivog zemljišta u privatnom posedu kosovskih Albanaca ostalo pod makedonskom administracijom.

Čolaku kaže da će pri odredjivanju granice u obzir biti uzeti i dogovor i interesi gradjana.

“To nije samo problem Kosova već i Makedonije i medjunarodne zajednice, koja je priznala dogovor iz 2001. godine. Sada je naša obaveza da još jednom razmotrimo ovo pitanje. Da li će se sporazum promeniti ili će se naći novi modaliteti videćemo u narednom periodu,” kaže Čolaku.

Meštani pograničnog sela Deblde poseduju zemljište koje se nalazi na teritoriji Makedonije. Kosovska strana traži da ta zemlja ostane u posedu vlasnika. Ivica Bocevski ističe da će se komisija baviti svim tehničkim detaljima.

“Komisija će raditi na osnovu pravila i standarda koji se tiču pitanja demarkacije,” kaže Bocevski.

Dogovor o razgraničenju Makedonije i tadašnje SRJ konkretno sadrži i rešenje da ukoliko stanovnici pograničnih zona smatraju da je učinjena nepravda, “granica može biti pomerena za 300 metara u dubinu”.

Tadašnja Skupština Kosova je usvojila rezoluciju kojom je odbacila dogovor Skoplja i Beograda, ali je UNMIK ubrzo poništio odluku kosovske Skupštine. Sada je na osnovu plana Martija Ahtisarija o statusu Kosova, predvidjeno da se pitanje demarkacije reši u roku od godinu dana od formiranja zajedničke tehnicke komisije.

Makedonija još nije priznala nezavisnost Kosova, a za sada nema zvaničnih potvrda da je demarkacija povezana sa priznanjem.

XS
SM
MD
LG