Dostupni linkovi

Borba za prestižnu funkciju gradonačelnika


Beograd, Skupština Grada

Sa izborima za novi saziv Parlamenta, građani Srbije 11. maja biraju i gradonačelnika prestonice. Kandidati za prvog čoveka Beograda su dosadašnji ministri u Vladi Srbije, jake stranačke ličnosti, ali i ljudi iz sveta kulture.

Gradonačelnika Beograda posle lokalnih izbora 11. maja, prema novom zakonu o glavnom gradu, više ne biraju građani direktno, već pobednička stranka ili koalicija u gradskom parlamentu, tajnim glasanjem. Analitičari procenjuju da će se za mesto prvog čoveka Beograda gotovo izvesno boriti dve najjače parlamentarne stranke, Demokrate i Radikali. Tako će, ukoliko na izborima pobedi koalicija “Za evropski Beograd”, gradonačelnik biti Dragan Đilas, dosadašnji ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan i visoki funkcioner Demokratske stranke. On najavljuje da će nastaviti putem pokojnog gradonačelnika Nenada Bogdanovića, koji je bio prvi i do sada jedini direktno izabran gradonačelnik Beograda:

Beograd je metropola. On je proglašen gradom budućnosti jugoistočne Evrope od strane sveta. Ali, jednu stvar moramo da shvatimo, Beograd neće biti metropola dok 40 posto građana Beograda nema kanalizaciju i gazi blato da bi došao do svoje kuće. To će biti naši prioriteti, mi ćemo sve to da uradimo. Iza mene stoji tim ljudi koji već radi u Beogradu, koji zna te stvari o kojima pričam. Znači, lako je izaći i reći ‘ovde nema asfalta’, ‘ovde nema kanalizacije’. Ma sve je to tačno, ali dajte vi plan. Znači mi svi koji živimo u ovom gradu, koji želimo dobro ovom gradu, bez obzira ko iz koje stranke došao, moramo zajedno da radimo da bismo nešto uradili. To je moja politika i to je politika koalicije za evropski Beograd, koja će pobediti na ovim izborima.

Ukoliko na lokalnim izborima pobedi Srpska radikalna stranka, Beograd će u naredne četiri godine voditi Aleksandar Vučić, generalni sekretar radikala. Ovo će Vučiću biti drugi pokušaj da osvoji tu funkciju i sedne u fotelju u begradskom Starom dvoru. On je na lokalnim izborima 2004. godine izgubio od kandidata demokrata Nenada Bogradnovića za manje od tri procenta glasova. Funkcioner SRS-a Dragan Todorović kaže da ovog puta očekuje ubedljivu pobedu njihovog kandidata:

Aleksandar Vučić je poznat kao beskompromisni borac protiv kriminala, što je dokazao više puta. Takođe, ono što je izuzetno važno, on je u najboljim godinama, mlad, obrazovan, željan da se stavi u službu građana Beograda i da istinski počne da rešava goruće probleme građana Beograda.

Liberalno-demokratska partija Čedomira Jovanovića nije kandidovala političara. Isperd te stranke u trku za mesto gradonačelnika ulazi dramski pisac Biljana Srbljanović, koja je ujedno i jedina žena među kandidatima:

„Mene uopšte ne zanima partijska pripadnost jer je ovo građanska, a ne partijska priča i smatram da su političke snage oko LDP
-a uspele da prepoznaju da grad treba na neki način vratiti građanima. Ja se uopšte ne predstavljam kao neki stučnjak za sve, ali isto tako ne mislim da je neko ko je hemičar, kao što je kandidat DSS-a ili pravnik, kao što je kandidat radikala ili, u krajnjem slučaju, mašinac i stručnjak za marketing, kao što je Dragan Đilas, kojeg ja inače vrlo poštujem i volim, po difoltu nešto mnogo kompetentniji za pitanja grada nego što je književnik.“

S druge strane, kao i Demokrate, Demokratska stranka Srbije, premijera Vojislava Koštunice odlučila je da za mesto gradonačelnika Beograda kandiduje dosadašnjeg ministra Aleksandra Popovića, koji je u Vladi bio zadužen za resor energetike, a prethodno se oprobao i na mestu ministra prosvete.

Uz očekivanje da će posle osmogodišnjeg perioda u opoziciji ući u gradsku vladu, u trku za prvog čoveka Beograda ulaze i Socijalisti. Potpredsednik SPS-a Žarko Obradović bio je njihov kandidat i na prethodnim izborima za gradonačelnika, osvojivši 3,6 odsto.

Funkcija prvog čoveka Beograda mnogo je više od političke počasti, jer iako su novim Zakonom ingerencije gradonačelnika sužene, on je i dalje čovek sa velikom moći. Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Zoran Lučić:

“Žak Širak je prvo bio gradonačelnik Pariza, pa je potom postao šef države. To jeste veoma važna funkcija, Beograd je glavni grad države koja ima šest miliona i sedamsto hiljada birača, u Beogradu taj broj je negde oko milion i po, ali ono što je najvažnije jeste da upravljati Beogradom znači raspolagati sa velikom količinom novca. To je političarima uvek ekstremno atraktivno. Tako da, ako pogledamo Srbiju, najveći novac je u Beogradu i onda je mesto gradonačelnika Beograda, odnosno stranke koja vodi poslove Beograda zaista najatraktivnije mesto od svih lokalnih vlasti koje postoje u Srbiji.”

Mada i druge stranke imaju svoje kandidate, Lučić kaže
da će se za mesto prvog čoveka Beograda boriti kandidati demokrata i radikala, te da će se vladajuća koalicija s republičkog nivoa preslikati i na glavni grad, budući da se parlamentarni i lokalni izbori održavaju istovremeno. Uz podsećanje na prethodne izbore za prvog čoveka Beograda, kada su u drugi krug ušli Bogdanović i Vučić, Lučić navodi da je ovoga puta ishod potpuno neizvestan:

“Na izborima 2004. je bila opaka borba, to je bio žestok sukob, i tu su rađene veoma, veoma ozbiljne kampanje istog intenziteta kao da su parlametarni izbori u pitanju. Mi sada imamo istaknute polove na političkoj sceni, s’ jedne strane SRS, a sa druge DS, i oko tih dveju stranaka će biti da kažemo…to će biti mesta nagomilavanja glasova i, bez daljnjeg, biće veoma neizvesno. Znajući kako je izgledao drugi krug izbora, koliko je to bilo tesno i koliko je polarizovano biračko telo, mislim da će na izborima koji dolaze odziv biti veliki i da će biti veoma tesan rezultat.”

Od smrti Nenada Bogdanovića funciju v.d. gradonačelnika Beograda obavlja predsednik Skupštine grada i funkcioner DS-a Zoran Alimpić. Na mestu
prvog čoveka prestonice bili su i pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić, nekadašnji potpredsednik Vlade i lider Socijaldemokratske partije Nebojša Čović, istoričar Milan St. Protić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević...
  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG