Dostupni linkovi

Glavni tužitelj Haškog tribunala Serge Brammertz u protekle je dvije sedmice obišao zemlje koje su u nadležnosti Suda za ratne zločine. Iako je njegov posjet Srbiji bio ranije dogovoren, do njega još uvijek nije došlo, a Brammertz je u četvrtak u Hagu razgovarao sa srbijanskim dužnosnicima.

Ovakav način komuniciranja između Tužiteljstva i vlasti u Beogradu otvara i pitanje zašto novi glavni tužitelj nije dobrodošao u Beograd, te da li je zbog Kosova, rješavanje pitanja haških bjegunaca sada potpuno zaustavljeno. Odgovore na ova pitanja traži naša novinarka, Iva Martinović.

Umesto da, kako je planirano, glavni tužilac Haškog suda poseti Beograd, Serge Brammertz je koordinatorima Akcionog tima Srbije za saradnju sa Tribunalom, Vladimiru Vukčeviću i Rasimu Ljajiću, u Hagu preneo da od Srbije očekuje ključnu pomoć u naporima da se pravdi privedu Ratko Mladić, Radovan Karadžić i još dvojica optuženih koji su na slobodi.

Vukčević i Ljajić su, kao i bivšoj tužiteljki Carli del Ponte, i njenom nasledniku poručili da Srbija ostaje posvećena postizanju pune saradnje sa Hagom. Sagovornici su se složili da Brammertz poseti Beograd što je pre moguće. Ipak, kako za naš program kaže portparolka Haškog tužilaštva, Olga Kavran:

„Nemamo još tačan datum.“

I dok je novi glavni tužilac Haškog suda već posetio Sarajevo i Zagreb, tačan datum za Beograd nikako da se utvrdi pošto iz Srbije šalju poruke da ovo „nije dobar momenat.“

Pitanje saradnje sa Hagom, koje je ključno za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanje Evropskoj uniji, od proglašenja nezvisnosti Kosova, a potom i pada vlade Srbije gotovo se i ne spominje.

Dok u Hagu uverava Brammertza da je Srbija privržena saradnji, tužilac za ratne zločine Vukčević i sam je nedavno izjavio kako političke prilike u zemlji negativno utiču na njen intenzitet. Portparol ovog tužilaštva, Bruno Vekarić, ipak naglašava da saradnja nije prekinuta i da Tužilaštvo radi svoj posao:

„I apsolutno želimo da svi oni koji su prekršili osnovne civilizacijske vrednosti, odnosno ugrozili tuđe živote izađu pred lice pravde, tako da nismo ni najmjanje posustali.“

Ipak, kako za naš program potvrđuje i savetnik predsednika Srbije za haška pitanja, Jovan Simić, političke prilike u zemlji učinile su da se na pitanju saradnje sa Hagom ne radi punim kapacitetom. To je, po njegovom mišljenju, i razlog odlaganja Brammertzove posete:

„U suštini mi nismo u ovom trenutku mogli da pružimo nešto novo što bi iniciralo da oni vide da mi radimo punim kapacitetom. Pošto je to sve nekako bilo razvođeno kod nas u ovoj prethodnoj vladi, znači demokrate nisu uspele očigledno da nateraju drugi deo vlade da u svojim resorima odrede sve što je bilo potrebno i to je, možda, malo usporilo. Znači, ne postoji mogućnost da je nekao rekao da nećemo, ali da se usporava - to je očigledno jasno.“

Sa ovom ocenom slaže se i Bruno Vekarić i navodi još jednu otežavajuću okolnost u radu Akcionog tima za saradnju sa Hagom - knjigu Carle del Ponte:

„Mislim da nije ni korektno, ni profesionalno neko ko je do juče bio tužilac i ulazio u sve te neke tajne državne i uopšte obaveštajne podatke za posao koji nije završen. Dakle, da su to memoari nakon svega, ne bih imao ništa protiv da se kaže - niko ovde ništa posebno ne taji. Međutim, s obzirom da posao nije završen, to mora da ugrozi i same istrage.“

Nataša Kandić

Za predsednicu Fonda za humanitarno pravo, Natašu Kandić, ovo nisu opravdanja. Ona navodi da su vlasti u Srbiji od proglašenja nezvisnosti Kosova zavele atmosferu u kojoj je sve osim ovog pitanja tabu tema, te da nikakvog pomaka u saradnji sa Hagom neće biti dok se to ne promeni:

„Ono što ja mislim to je da je ne nezavisnost Kosova nego odnos srpske vlade prema toj činjenici učinio da u institucijama zavlada jedna vrsta straha, tako da Tužilaštvo za ratne zločine i Nacionalni savet za saradnju imaju problem da u novoj situaciji kada postoji samo jedno pitanje, a to je pitanje nekog nestvarnog, nekog potpuno virtuelnog odnosa prema Kosovu, da nema mesta više ni za šta. Prema tome, Hag postaje jedno zabranjeno pitanje. I ono što danas rade i tužilac Vukčević i Rasim Ljajić - oni umesto da smognu snage i u Beogradu da progovore nešto, oni su se spakovali u Hag da mole da slučajno Brammertz ne dolazi sada, nije pogodna situacija.“

U svakom slučaju, dok tužilac Brammertz ne poseti Beograd i ne da svoju ocenu saradnje sa Tribunalom, za Srbiju je na snazi negativna ocena prethodne tužiteljke Carle del Ponte.

Odložen početak suđenja Stanišiću i Simatoviću

Početak suđenja Jovici Stanišću i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću, zvanom Frenki, pred Haškim tribunalom, ove je sedmice odgođen za 1. april zbog toga što je Stanišić bolestan i u "dubokoj depresiji". On se nije nije pojavio u sudnici, a predsjedavajući sudija, Patrick Robinson, pozivajući se na izveštaj dr. Paulusa Falkea, rekao je da Stanišić pati od bolesti probavnih organa, kamena u
bubregu i osteoporoze. Donoseći odluku da početak suđenja odloži za 1. april, Sudsko veće je naložilo da nezavisni psihijatar analizira Stanišićevo stanje i da o tome podnese izvještaj do 31. marta. O slučaju Stanišić - Simatović, iz Beograda podsjeća naš novinar, Zoran Glavonjić.

Jovica Stanišić

57-godišnji Jovica Stanišić bio je šef Državne bezbednosti Srbije do 1998., kada je smenjen sa te funkcije jer se, kako su pisali mediji, usprotivio prekomernoj upotrebi sile bezbednosnih snaga na Kosovu i zamerio supruzi Slobodana Miloševića, Mirjani Marković, i ministru policije Vlajku Stoiljkoviću. 1989. učestvovao je u organizaciji obezbeđenja dolaska Slobodana Miloševića na Gazimestan, a zatim u roku od tri godine postao je najpre pomoćnik načelnika, a potom i načelnik DB-a. Mediji su njegovo ime vezivali za naoružavanje Srba u Hrvatskoj i BiH, za oslobađanje Željka Ražnjatovića Arkana iz hrvatskog zatvora 1991. i za vrbovanje kriminalaca u specijalne jedinice koje su delovale na ratištima bivše Jugoslavije.

Prema optužnici Haškog tribunala, Jovica Stanišić i Franko Simatović terete se za zločine koje su od 1991. do kraja 1995. u Hrvatskoj i BiH počinile specijalne jedinice Državne bezbednosti Srbije. U tu kategoriju Tužilaštvo svrstava tajne jedinice i paravojne formacije koje su stvorene uz pomoć ili od strane DB-a, prvenstveno Crvene beretke, a zatim i SAI, Arkanove tigrove, Škorpione, Martićevu policiju, Miliciju SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem.

Dragoljub Todorović, iz Fonda za humanitarno pravo, organizacije koja se bavi istraživanjem i dokumentovanjem ratnih zločina, kaže da su Stanišić i Simatović bili u uskom krugu najpoverljivijih ljudi Slobodana Miloševića:

“Pod njihovim rukovodstvom Služba državne bezbednosti Srbije je rukovodila svim operacijama i svim tim formacijama u ratu u Bosni i u Hrvatskoj, kao što su Crvene beretke, kao što su jedinice kapetana Dragana, kao što su Škorpioni, kao što su neki Plavi, onda Kajmani, onda tamo je bio i onaj Vasilije Mijović, Mrgud Milanović itd. Dakle, oni su bili ti koji su formirali, organizovali, naoružavali i slali u akcije sve te formacije koje su pravile zločine po Hrvatskoj i Bosni.“

Jovica Stanišić, čiji nadimak u policijsko - obaveštajnim krugovima je bio Ledeni, posle završenog Fakulteta političkih nauka karijeru u tajnoj policiji počeo je 1975, nakon čega je kao mladi obaveštajac u Beogradu učestvovao u hapšenju čuvenog teroriste, Sančeza Ramireza Karlosa.

Svet ga je upoznao u junu 1995. kada je kao specijalni Miloševićev izaslanik izdejstvovao oslobađanje francuskih pilota koje su bosanski Srbi držali kao taoce da bi sprečili bombardovanje RS-a. Vezujući se upravo za taj momenat, njegova advokat, Vladan Vukčević, za naš program tvrdi da je uveren da Stanišić nije odgovoran za optužbe koje mu se stavljaju na teret:

„Otkad se on eksponirao, ako se sećate onog problema sa zarobljavanjem pilota itd., od tog momenta mu pridaju neki daleko veći značaj na onim prostorima nego što ga je on objektivno imao. Stvaralo se otprilike neko uverenje da je on organizovao i uspostavio one Crvene beretke. Mi smo pokušavali da damo do znanja da su one, valjda zbog autoriteta koji su imale, i u Bosni je bila posebna kategorija isto Crvenih beretki koje su zvali „miće“, ali činjenica je da su to vrlo tanke stvari. Znači, čisto objektivna neka odgovornost - valjda zbog položaja u kome je bio.“

Vrhunac karijere Jovice Stanišića bio je 1995. kada je kao član srpske delegacije učestvovao na pregovorima u Dejtonu o zaustavljanju rata u BiH.

Franko Simatović

57-godišnji Franko Simatović, zvani Frenki, važi za osnivača Jedinice za specijalne operacije resora Državne bezbednosti Srbije, poznatije kao Crvene beretke. Tu ideju o osnivanju JSO-a, oružanog dela Državne bezbednosti, ostvario je zajedno sa policijskim funkcionerom Radovanom Stojčićem Badžom, nakon čega je bio i prvi komandant Crvenih beretki.

Jedan od najboljih dokaza o osnivanju i delovanju ove jedinice, koju je državnim novcem najviše finansirao upravnik carine, Mihalj Kertes, podseća pravnik Dragoljub Todorović, je videosnimak proslave JSO-a u sedištu u Kuli koji je prezentovan na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu:

„Bio je onaj veliki prijem gde je bio Milošević, gde su bili Kertes i Vučelić i svi policajci i Jovica itd., i gde je Kertes Miloševiću pokazivao kako je ta jedinica Crvene beretke formirana, gde je fromirana, pa je onda na karti štapom pokazivao kuda se kretala itd. To je bitan dokaz, ja bih pošao odatle. A ima niz drugih pokazatelja koji govore da su oni bili glavni za te zločine izvršene po Bosni.“

Zoran Jovanović, koji je danas Simatovićev advokat na suđenju u Hagu, rekao je za naš program da smatra da njegov klijent nije kriv:

„Ja mogu da kažem da je Franko Simatović postupao u okviru zakonskih i ustavnih ovlašćenja i onih ovlašćenja koja mu pripadaju kao pripadniku resora Državne bezbednosti i da nije postojala nikakva ni formalna ni neformalna kontrola s njegove strane nad paravojnim formacijama koje su delovale u Hrvatskoj i Bosni.“

Karijera Franka Simatovića od samog početka bila je vezana za Jovicu Stanišića, od kada ga je upoznao studirajući Fakultet političkih nauka posle završene više policijske škole. U Državnoj bezbednosti Srbije radio je od 1978.

Nemir među srebreničkim Bošnjacima zbog najava da bi mogli biti uhapšeni

Među Bošnjake iz Srebrenice ovih se dana uvukao nemir zbog najava da bi mogli biti uhapšeni i izručeni u Srbiju, gdje je navodno protiv njih pokrenuta istraga zbog - kako se navodi - zločina nad Srbima. Dio srebreničkih Bošnjaka zbog toga je napustio taj grad i sklonio se na područje Federacije, a sa nekih visokih političkih adresa ovih je dana sugerirano nekadašnjim pripadnicima Armije BiH da ne putuju u Srbiju. Iz Sarajeva, Dženana Karabegović.

Srebrenica

Član Predsjedništva BiH, Haris Silajdžić, pozvao je sve bh. građane koji su učestvovali u odbrani BiH da budu oprezni, te da izbjegavaju putovanja u Srbiju.

Povod Silajdžićevog poziva su medijski izvještaji o navodnom zahtjevu za hapšenje Bošnjaka sa područja Srebrenice, koje je, navodno, izdala Srbija.

Mediji se pozivaju na zahtjev za pokretanje krivičnog postupka protiv 52 osobe bošnjačke nacionalnosti koje je nevladina organizacija Spona prije nekoliko mjeseci uputila Specijalnom tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu. U ovoj organizaciji tvrde da su ti Bošnjaci činili zločine u Srebrenici za vrijeme rata.

Predsjednik Spone, Branislav Dukić, kaže da je zahtjev podnesen srbijanskom tužilaštvu zbog toga što niko od predstavnika sudskih organa u BiH, iako im je isti zahtjev upućen, nije uradio ništa u vezi s tim pitanjem:

„Mi smo to dali zamjeniku javnog tužioca Specijalnog suda u Beogradu. On je nas primio. Mi smo dostavili materijal - oko 150 je stranica tog materijala, tih izjava koje smo mi dali sa imenima i prezimenima.“

Na spisku se, između ostalih, nalaze sadašnji načelnik opštine Abdurahman Malkić i nekadašnji policijski službenik Hakija Meholjić. Meholjić, koji se prije nekoliko godina vratio u Srebrenicu, trenutno boravi u Tuzli na medicinskom ispitivanju. Iako su se pojavile medijske spekulacije kako je u Tuzlu došao zbog straha od privođenja u Beograd, Meholjić to odlučno negira. Kaže da će se vratiti u Srebrenicu i sam brinuti za svoju sigurnost:

„Normalno da nije ugodno, jer ima nekih nagovješataja da će biti tajnog hapšenja, da neki specijalci ubacuju u gepeke i voze tamo u Srbiju itd. Mislim to bi bilo vrlo, vrlo ružno. Ako se dogodi bilo kojem Bošnjaku, onda teška sitaucija je na prostorima BiH sigurno.“

Predsjednik demobilisanih boraca Srebrenice, Zulfo Salihović, navodi da je priča o navodnom spisku izazvala strah kod ljudi koji su se vratili u Srebrenicu, jer se ne zna ko se na spisku nalazi. Salihović, koji je tokom rata bio načelnik jedne od brigada Armije BiH u Srebrenici, kaže da mu je savjest čista:

„Nisam sigurno ni silovao, ni klao, ni ubijao, i upravo meni je čista savjest i spreman sam u svakom trenutku naći se pred pravosudnim organima nepristrasnim - da li to bili haški, da li to bio Državni sud BiH, a ne da se nađem pred tužilaštvom, odnosno sudom Republike Srbije.“

Direktor Policije RS-a, Uroš Pena, kaže da je upoznat da je nevladina organizacija Spona uputila zahtjev srbijanskom tužilaštvu, ali da bilo kakvog hapšenja u BiH neće biti. Prvi čovjek entitetske policije svim Srebreničanima garantuje sigurnost:

„Budući da se radi o državljanima BiH gdje nema izručenja, apsolutno je irelevantno je pričati o takvim glupostima. Aposlutno nema nikakvog hapšenja takvih lica.“

U Tužilaštvu BiH navode da nisu dobili nikakvo zvanično obavještenje da su protiv osoba iz Srebrenice eventualno raspisane potjernice. Portparol, Boris Grubešić:

„Niti je nama dostavljen neki zahtjev takve ili slične sadržine, a Tužiteljstvo BiH nema ni ovlasti. Dakle, sukladno zakonu, za postupanje po takvoj vrsti zahtjeva nadležne su neke druge institucije.“

Predstavnici demobilisanih boraca Srebrenice uputiće danas zahtjev Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH, Sudu BiH i Kancelariji visokog predstavnika u kojem traže od tih institucija da saznaju da li postoji lista s osobama iz Srebrenice protiv kojih je pokrenut postupak kod srbijanskih pravosudnih organa. Ukoliko se takva informacija potvrdi, iz Organizacije demobilisanih boraca zahtijevaju da se spisak objelodani ili da se traži njegova relevantnost.


* * * * *

Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.

XS
SM
MD
LG