Dostupni linkovi

Po nalogu srpskog Ministarstva inostranih poslova, ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvetićanin napustio je ovu zemlju i vratio se u Beograd nakon što je Hrvatska u srijedu priznala nezavisnost Kosova.

Njegovo povlačenje redovna je mera koju Beograd preduzima prema svim državama koje priznaju nezavisnost Kosova. Ipak, s obzirom na istoriju loših odnosa, ali i poslednjih osam godina njihovog bitnog popravljanja, te s obzirom na to da je reč o dve susedne države u kojima žive pripadnici oba naroda, jasno je da se ovde radi o daleko osetljivijem pitanju nego u slučaju ostale 32 države koje su se odlučile da priznaju Kosovo. Stoga su i u Beogradu uglavnom komentari uzdržani, uz apele da se u zahlađenju odnosa, ipak, ne ode predaleko.
Prema podacima Narodne banke Srbije Hrvatska je do sada u srpsku privredu investirala 151 milion evra. Zvanični hrvatski izvori čak pominju i cifru od 400 miliona evra. Ekonomska konsultantkinja Tanja Jakobi ocenjuje da su se ekonomije dve države dovoljno isprepletale te da bi zaista bilo teško izazvati ozbiljne potrese:
"Ako pogledamo samo politički aspekt tog pitanja onda možemo reći da je zaista neizvesno šta će se dogoditi jer, kao što smo videli, ni sam predsednik nije obavešten o tome šta rade pojedini ministri, koji među sobom vode vrlo prljavu kampanju – u tom smislu je moguće očekivati svaku vrstu akcija. S druge strane, u ekonomskom smislu, treba podsetiti da je Vlada Srbije odlučila da neće kidati ekonomske veze sa Kosovom, pa je onda potpuno nelogično, bilo bi i veoma čudno, da kida i ekonomske i političke veze sa drugim zemljama u regionu. Moramo misliti na CEFTA i o razmeni sa zemljama koje su naši najveći kupci i sa kojima imamo i druge vrste veza."
Za potrebe ovog priloga kontaktirali smo više predstavnika hrvatskih firmi u Srbiji, poput Agrokroma ( koji je na primer u Novom Beogradu uložio čak 21 milion evra u tržni centar “Idea”). Niko od prestavnika te i drugih hrvatskih kompanija nije želeo da procenjuje mogući razvoj situcije. Njihova obazrivost je razumljiva s obzirom da se država Srbija nije ogradila niti od ispada nekih svojih funkcionera koji su javno pozivali na bojkot inostrane robe. Funkcionerka Demokratske stranke, partije predsednika Borisa Tadića, Jelena Marković umiruje investitorske strahove objašnjenjem da se posledice spuštanja nivoa odnosa dve države neće odraziti na privredu:
"Čin povlačenja ambasadora je jedan legitiman i očekivan čin, bez obzira što zahlađenje i prekid diplomatskih odnosa koštaju, uglavnom, zemlju koja to čini. Bilo bi besmisleno očekivati da Srbija ništa ne učini u ovakvom trenutku, ali mislim da bi svako dalje zaoštravanje odnosa, posebno sa susednim zemljama, moglo samo biti kontraproduktivno."
Tanja Jakobi uz to upozorava da bi bilo kakva vrsta blokade hrvatskih sredstava u Srbiji, s obzirom na njihov nivo, išao upravo građanima Srbije na štetu:
"Nadam se da se to neće dogoditi jer je to, kao i rušenje po Beogradu, nešto što radimo sami protiv sebe."
Najtežu ocenu poteza Hrvatske izrekli su u Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja. Generalni sekretar te partije Aleksandar Vučić kazao je kako je "Hrvatska pokazala da nije prijatelj Srba i Srbije".

Bili prijatelji ili ne, protekle godine su pokazale da je reč o skoro pa o jednom kulturnom prostoru. Na primer, Beogradsko pozorište Atelje 212 jedno je od onih koje beleži česta gostovanja na scenama u Hrvatskoj, a ni gosti iz te države nisu ništa ređe na daskama Ateljea. Upravnik Svetozar Cvetković uveren je da za mandata odlazeće Vlade Vojislava Koštunice, ne bi trebalo očekivati kočnice u uspešnoj saradnji:
"Ako bi se desilo da nam neko odavde pošalje dopis o tome da zvanično ne bismo trebali da idemo tamo, to bi bitno uticalo na našu budućnost tamo i na budućnost tih kulturnih veza. Ali, ja verujem da se to neće dogoditi, pre svega zato što nemamo takvu Vladu koja bi mogla da nam daje 'zadatke' koje bismo mi morali da ispunjavamo."
U Ateljeu napominju da čak ne planiraju ni pojačavanje mera obezbeđenja, uz napomenu, da se redovno o bezbednosti posebno brine kada su u pitanju gostovanja iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine:
"Uvek je postojala neka vrsta dodatnog obezbeđenja, da se nešto ne bi desilo."
U odnosima dve države ipak kao najosetljivije ostaje pitanje manjina. U Vojvodini na primer živi oko 55.000 Hrvata. Iako kaže da ne veruje u mogućnost da bi priznavanje Kosova od strane Zagreba izazvalo antihrvatske incidente predsednik Demokratskog saveza Hrvata Vojvodine Petar Kundić poslednja dva dana obilazi hrvatske sredine. Kaže kako su izvesne određene „neobičnosti“:
"Za sada, a bio sam na terenu i danas, u Podunavlju i ovde Subotici, imam puno poverenje u organe reda. Organe reda treba pustiti da rade svoj posao i mislim da, ako se tako budemo postavili, na ovim prostorima neće biti nikakvih nemira i da Hrvati neće trpeti neke veće posledice po svakodnevni život i egzistenciju ovde ."
Hrvatska i Srbija prošle su i kroz periode izostajanja bilo kakve komunikacije. Za nadati je se da će te slike i ostati u prošlosti.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG