U izjavi za naš program predstavnica Međunarodne krizne grupe zadužena za pitanja Balkana Sabin Frejzer navodi da trenutno stanje ukazuje na mogućnost neprekidnog tinjanja neprijateljstava u zoni severnog Kosova, što lako može postati i budućnost regije, a što se u izveštaju opisuje frazom “zamrznuti konflikt”:
MKG preporučuje da SAD i EU stimulišu što veći broj zemalja da priznaju nezavisnost Kosova, da u Prištini pošalju svoje predstavnike na što višem nivou i da obezbede hitnu financijsku pomoć za izgradnju kapaciteta Vlade Kosova. Preporučuje se da se generalni sekretar UN Ban Ki Mun jasno izjasni da pozdravlja saradnju sa EU na Kosovu i da će UN smanjiti svoje prisustvo. UN i NATO treba da se dogovore o zajedničkoj strategiji za sever Kosova. Nikako, prema MKG, ne treba prihvatiti pokušaje Srbije da obezbedi prisustvo svojih institucija na Kosovu. Istovremeno, Vlada i druge institucije Kosova treba da se usredsrede na objašnjavanje kosovskim Srbima prednosti koje za njih i njihov položaj znači primena plana međunarodnog posrednika za status Kosova Martija Ahtisarija.
„Frazom ’zamrznuti konflikt’ smo želeli da kažemo da, na žalost, Kosovo može prerasti u još jedan konstantni konflikt u Evopi. Na severu Kosova može biti formirana vrlo jasna linija dolinom reke ibra, što bi podrazumevalo i da populacije sa različitih strana reke ostanu u neprekidnom konfliktu. ’Zamrznuti konflikt’ ne znači neizbežnost rata ili oružanih sukoba, ali je jasno da ćemo u toj regiji imati manjak zakona, manjak kretanja između dve strane, kao i nedostatak odluka koje će omogućiti da severni deo Kosovske Mitrovice funkcioniše unutar Kosova. Fraza ’zamrznuti konflikt’ podrazumeva i da bi se situacija na severu Kosova mogla porediti sa drugim sličnim situacijama u nekim delovima sveta, poput severnog Kipra, ili Abhazije ili Južne Osetije. Bilo bi jako tužno ukoilko bismo imali situaciju potpune odsečenosti severa od ostatka Kosova. To bi bila situacija u kojoj ne bi postojao način da se ide dalje u skladu sa dogovorima i Ahtisarijevim planom.“
Medjunarodna krizna grupa pozvala je i sve zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo da "pokažu da je nezavisnost neopoziva", te da u tom cilju visoki politički, ekonomski i drugi zvaničnici tih zemalja sve više posećuju novu državu. Takva inicijativa po mišljenju direktora kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa mediji, poznavaoca kosovskih prilika, Milivoja Mihailovića je pogrešna i delom objašnjava razloge poslednjih nemira u Kosovskoj Mitrovici:
“Pretpostavljam da je ovaj najnoviji događaj u Kosovskoj Mitrovici je bio isprovociran od strane UNMiK-a i Kfora-a. To u stvari ima jedan složen cilj, a on se pre svega svodi na to da se iskompromituje situacija na Kosovu, da se na neki način poguraju zemlje koje još uvek nisu priznale nezavisno Kosovo. Uz to da se utvrdi pozicija EULEKS misije koja na Kosovu na neki način ima virtuelni karakter. Nema posla, ljudi su iz te misije došli ali ništa ne rade.”
U ovom trenutku u Međunarodnoj kriznoj grupi nemaju jasnu procenu onoga što se u ponedeljak događalo u Kosovskoj Mitrovici, kao ni procenu odgovornosti za nemire u kojima je jedna osoba i poginula. Sabin Frejzer insistira da se u analizi poslednjih događaju uzmu u obzir argumenti obeju strana, te da njihovo ispravno razumevanje bude osnov budućih pregovora:
„Trenutno možemo reći da je na žalost najvažnije to da je izgubljen jedan ljudski život, kao i da se akcija dogodila baš na 17. mart, što je veoma tragičan datum za srpski narod. Ali na drugoj strani moram kazati i da nije potpuno jasno šta su ekstremne srpske snage u stanju da učine. Moramo uzeti u obzir tvrdnje Kfora i UNMiK-a po kojima su njihove snage morale nešto da preduzmu jer je bila planirana velika i ozbiljna akcija sa srpske strane. ipak, mi u Međunarodnoj kriznoj grupi to u ovom trenutku ne možemo i da potvrdimo. Ono što bi sada morali da vidimo jeste zaustavljanje zauzimanja zgrada sudova, policijskih stanica, i sličnih objekata. Ta vrsta aktivnosti bi morala da prestane. To bi, na primer, moralo da se nađe u eventualnom dogovoru između UN-a i prestavnika Srba.“
To bi mogao biti put, dodaje naša sagovrnica, kojim bi Kosovo krenulo u fazu stabilnijih prilika. Međutim, Miliovoje Mihailović kaže da izveštaj Međunarodne krizne grupe nije otkrio ništa novo. On ocenjuje da je Kosovo od završetka NATO bombarodovanja zona “zamrznutog konflikta” a što se ogleda u stalnim nemirima, bezvlašću, pravnim neslobodama, ograničenju slobode kretanja, kao i uzurpaciji ekonomskih prava Srba i drugih manjina:
“Strah je osnovno obeležje života kosovskih Srba, Goranaca, Bošnjaka i Roma i eskalacija toga je bila 17. marta 2004. godine. i on stalno tinja. ima bezbroj dokaza za taj ‘zamrznuti konflikt’. Ja ću nabrojati neke. 235.000 ljudi se već devet godina nije vratilo na svoja ognjišta, 40.000 uzurpiranih srpskih kuća ili stanova još nije oslobođeno ili obnovljeno, 40.000 Srba je ostalo bez posla 1999. godine, 300 preduzeća i fabrika je u međuvremenu na jedan kriminalan način privatizovano. Prema međunarodnih izvorima na Kosovu i Metohiji ima između 330.000 i 460.000 dugih cevi u ilegalnom posedu. Sve to znači da Kosovo nije demilitarizovano i veoma je plodno tlo za zamrznuti konflikt.”
Rešavanje tih pitanja otvara vrata stabilnosti navodi naš sagovornik. Obe strane se slažu da ukoliko se pobrajani problemi budu rešavali, bez odlaganja, može se očekivati da se nestabilnost neće produžavati i širiti izvan samog Kosova.
Nema podele Kosova
Predstavnici Vlade, opozicije ali i predstavnici kosovskih Srba smatraju da ne može doći do podele Kosova i da su najave Međunarodne krizne grupe o podeli Kosova i stvaranju «zamrznutog sukoba» nerealne. Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući kaže kako najave Međunarodne krizne grupe da je, nakon mesec dana od proglašavanja nezavisnosti. Kosovo u opasnosti da se podeli i da postane «zamrznuti sukob» nerealne.
Predstavnici Vlade, opozicije ali i predstavnici kosovskih Srba smatraju da ne može doći do podele Kosova i da su najave Međunarodne krizne grupe o podeli Kosova i stvaranju «zamrznutog sukoba» nerealne. Zamenik premijera Kosova Hajredin Kući kaže kako najave Međunarodne krizne grupe da je, nakon mesec dana od proglašavanja nezavisnosti. Kosovo u opasnosti da se podeli i da postane «zamrznuti sukob» nerealne.
«Mislim da takva predviđanja nisu realna i ne mogu se ostvariti», kaže Kući, ističući kako misli da je vreme sukoba i konfrontacija na Kosovu i Balkanu prošlo i kako je sada vreme saradnje, razvoja i integracija. On ističe kako je opredelenje institucija Kosova, ali i međunarodne zajednice, da se sačuva teritorijalni integritet Kosova, da očuvaju granice i da vlada red i zakon. «U tom smislu nema kompromisa i postoji opšta saglasnost», kaže zamenik premijera Kosova.
Izveštaj MKG se zasniva na faktičkim argumentima, ali ne verujem da može doći do podele ili stvaranja «zamrznutog sukoba» na Kosovu, kaže i potpredsednik opozicone Alijanse novo Kosovo Ibrahim Makoli:
«Treba shvatiti da, u prvom redu, imamo principe Konatakt-grupe protiv podele i promena granica Kosova. Drugo: imamo opredelenje i anagžovanje međunarodne zajednice i institucija Kosova. I treće: treba shvatiti će da svaki pokušaj podele naići na otpor, otvoriti pandorinu kutiju na Balkanu i stvoriti uslove za zahtev za redifinisanje granica balkanskih država».
«Treba shvatiti da, u prvom redu, imamo principe Konatakt-grupe protiv podele i promena granica Kosova. Drugo: imamo opredelenje i anagžovanje međunarodne zajednice i institucija Kosova. I treće: treba shvatiti će da svaki pokušaj podele naići na otpor, otvoriti pandorinu kutiju na Balkanu i stvoriti uslove za zahtev za redifinisanje granica balkanskih država».
Jedan od lidera Srba sa lidera Kosova Nebojša Jović ističe kako kosovski Srbi nisu zainteresovani za podelu, jer ne žele da dele nešto što pripada državi Srbiji:
«Mi smo rekli i ranije, na istom stanovištu smo i danas, da za nas podela Kosova nije prihvatljivo rešenje, jer ne vidimo nijedan jedini razlog zašto bi se odrekli bilo kojeg dela svoje teritorije. Da je postojalo malo više dobre volje i malo više strpljenja, sigurno je da bi smo došli do rešenja. Jer, moramo zadovoljit srpsku stranu, kojoj definitivno Kosmet pripada, ali isto tako i albansku stranu kojoj isto tako Kosmet pripada. Mislim na Albance, koji kao i Srbi imaju pravo na život. Kosovo i Metohija je dovoljno velika i za Srbe i za Albance, ali očigledno oni koji žele da naprave haos na Kosovu i Metohiji malo su požurili sa ovim priznavanjem nezavisnosti.»
«Mi smo rekli i ranije, na istom stanovištu smo i danas, da za nas podela Kosova nije prihvatljivo rešenje, jer ne vidimo nijedan jedini razlog zašto bi se odrekli bilo kojeg dela svoje teritorije. Da je postojalo malo više dobre volje i malo više strpljenja, sigurno je da bi smo došli do rešenja. Jer, moramo zadovoljit srpsku stranu, kojoj definitivno Kosmet pripada, ali isto tako i albansku stranu kojoj isto tako Kosmet pripada. Mislim na Albance, koji kao i Srbi imaju pravo na život. Kosovo i Metohija je dovoljno velika i za Srbe i za Albance, ali očigledno oni koji žele da naprave haos na Kosovu i Metohiji malo su požurili sa ovim priznavanjem nezavisnosti.»
MKG preporučuje da SAD i EU stimulišu što veći broj zemalja da priznaju nezavisnost Kosova, da u Prištini pošalju svoje predstavnike na što višem nivou i da obezbede hitnu financijsku pomoć za izgradnju kapaciteta Vlade Kosova. Preporučuje se da se generalni sekretar UN Ban Ki Mun jasno izjasni da pozdravlja saradnju sa EU na Kosovu i da će UN smanjiti svoje prisustvo. UN i NATO treba da se dogovore o zajedničkoj strategiji za sever Kosova. Nikako, prema MKG, ne treba prihvatiti pokušaje Srbije da obezbedi prisustvo svojih institucija na Kosovu. Istovremeno, Vlada i druge institucije Kosova treba da se usredsrede na objašnjavanje kosovskim Srbima prednosti koje za njih i njihov položaj znači primena plana međunarodnog posrednika za status Kosova Martija Ahtisarija.
