Dostupni linkovi

Hag: Jovica Stanišić nije došao na suđenje


Jovica Stanišić u sudnici Haškog tribunala u junu 2003. godine.

Suđenje Jovici Stanišiću, bivšem načelniku Službe državne bezbednosti Srbije, i njegovom pomoćniku Franku Simatoviću zvanom Frenki nije danas počelo pred Haškim tribunalom, pošto se Stanišić nije pojavio u sudnici. Pretpostavlja se da se to dogodilo zbog Stanišićevih zdravstvenih problema. Za spekulacije da optuženi tako možda namerava da odloži početak suđenja nema ni potvrde ni demantija.

Nerma Jelačić, portparol Haškog tribunala, izjavila je za naš program da je sudsko veće u slučaju Stanišić-Simatović sa braniocima i tužiocima na takozvanoj privatnoj sednici razmotrilo novonastalu situaciju i da bi proces trebalo da bude nastavljen u utorak 18. marta:

"Za početak je bila pretpretresna konferencija, ali su oni otišli na privatnu sednicu nakon koje je zatvoreno ročište i novo sazvano za sutra u devet. To je sve, za sada, što imamo da izjavimo."

RSE: Do nas je došla vest da je suđenje odloženo zbog zdravstvenog stanja Stanišića?

"Danas nije bio u sudnici, ali to ne mora da znači da mu nije dobro. Dakle, za sada nemamo nikakav komentar na to jer sudsko veće nije ništa reklo o tome na otvorenoj sednici."

Iako iz Tribunala nije saopšten nijedan detalj o odlaganju početka suđenja dvojici bivših čelnika Državne bezbednosti Srbije, od ranije je poznato da Jovica Stanišić ima hronično oboljenje organa za varenje, a po nezvaničnim informacijama u trenutku kada je trebalo da počne sudski proces bio je na pregledima u jednoj bolnici u Hagu.

Sudsko veće do utorka ujutro trebalo bi da ispita sve okolnosti o kojima je raspravljalo na sednici zatvorenoj za javnost, rekao je za naš program Zoran Jovanović, advokat optuženog Franka Simatovića, i dodao da je njegov klijent sposoban za suđenje:

"Sutra ćemo u svakom slučaju biti u sudnici. Moguće je da suđenje počne sutra, a ukoliko se ne otklone razlozi koji su postojali danas nastavak će verovatno biti 1. aprila."

Stanišić i Simatović optuženi su za zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995. Početkom ove godine Stanišićeva odbrana tražila je da se postupak obustavi zato što zbog bolesti nije sposoban za suđenje, ali se Tužilaštvo usprotivilo tvrdnjom da je, iako bolestan, sposoban da mu se sudi. Njegov advokat Vladan Vukčević, koji ga je zastupao do početka pretresa u Hagu, rekao je za naš program da isključuje mogućnost da Stanišić, pozivajući se na zdravstveno stanje, želi da odloži ili izbegne suđenje u Hagu:

"Postojala bi neka logika, sa odugovlačenjem, da je on na slobodi. Međutim, odugovlačiti sa početkom suđenja i biti u pritvoru, to je neverovatno. Kakog on ima interesa da odlaže suđenje, a nalazi se u pritvoru?!"

Milan Antonijević, izvršni direktor YUKOM-a – Komiteta pravnika za ljudska prava, rekao je za naš program da je Jovici Stanišiću svakako u interesu da suđenje počne što kasnije, ali i dodao da Haški tribunal ima jasnu proceduru i mogućnosti da ustanovi da li je optuženi sposoban da prisustvuje procesu:

"U ovom konkretnom slučaju, povodom nepojavljivanja Jovice Stanišića na suđenju, ne može se dati neki čvrsti stav jer podataka o tome nema. Na sudu je da proceni o svakom konkretnom slučaju, da li je došlo, ili nije, do povrede pravila. Dakle, što se medicinskog dela tiče, pretpostavljam da je sud uradio sve što je bilo predviđeno pravilima, da je morao ispitati sve okolnosti da li se stvarno radi o bolesti ili ne – mislim da je taj deo pokriven."

Po nalogu suda Stanišića su, kada se sredinom februara vratio sa privremene slobode u pritvor suda, pregledali i nezavisni lekari-specijalisti koji su izveštaj podneli krajem prošlog meseca. Prema optužnici, Jovica Stanišić i Franko Simatović, obojica pedesetsedmogodišnjaci, bili su učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu na čijem je čelu bio tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, a čiji je cilj bio trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH koje bi bile uključene u novu proširenu srpsku državu.

Milan Antonijević smatra da će ishod suđenja Stanišiću i Simatoviću biti značajan za ceo region:

"Postoji opravdan interes javnosti za dešavanja u proteklom periodu, tako da je uloga Državne bezbednosti u ratnim zločinima jedna od najbitnijih jer je taj deo veoma zamagljen u Srbiji - ne postoji nijedan direktan link između Državne bezbednosti i ratnih zločina. Mislim da je zaista u interesu Srbije da zna da li je ove veze bilo ili ne kako bismo konačno mogli da idemo dalje."

Ovo suđenje, jedno je od ključnih i za proces pomirenja nekada zaraćenih strana, zaključuje Antonijević:

"Svako nerešeno pitanje ostavlja za sobom mogućnost manipulacije. Ne može se ići ka pomirenju ukoliko se i dalje negira ili tvrdi da neke odgovornosti ima ili nema."

Između ostalih zločina, Stanišiću i Simatoviću na teret se stavlja i streljanje šestorice srebreničkih Bošnjaka kod Trnova u julu '95., koje su počinili pripadnici jedinice Škorpioni.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG