Dostupni linkovi

Ima li umešanosti ili krivice srpskih vlasti?


Beograd, zgrada Vlade Srbije

Sukob koji su se desili u ponedeljak u Kosovskoj Mitrovici otvorili su pitanje da li su vlasti u Beogradu podsticale akcije kao što su zauzimanje Suda ili nedavno pruzimanje železnice na severu Kosova.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica osudio je upotrebu sile protiv Srba na severu Kosova i Metohije koji se, kako je ocenio, protive uspostavljanju lažne države na teritoriji Srbije.

"Deo međunarodne zajednice koji sprovodi politiku sile prema Srbiji odlučio je da upravo 17. marta upotrebi i fizičku silu protiv Srba na severu pokrajine. Osnovni cilj Misije UN je da spreči svako nasilje na Kosovu, a ne da sprovodi nasilje i zastrašivanje nad Srbima, i zbog toga upućujemo najoštriji protest", naveo je Koštunica. U saopštenju iz kabineta premijera navodi se da je Srbija započela konsultacije sa Rusijom oko zajedničkog reagovanja kako bi odmah prestao svaki oblik nasilja nad Srbima.

Ulazak radnika pravosuđa srpske nacionalnosti u zgradu UNMIK suda nije deo o akcionog plana Vlade Srbije, vec je reč o spontanom okupljanju, kaže državni sekretar za Kosovo Dušan Proroković, istovremeno dodajući da zvanični Beograd nije podsticao ni ovu ni slične akcije.

“Srbija ima svoj mandat, svoje ingerencije shodno Rezoluciji 12 44 i shodno sporazumu Hakerup – Čović i ne vidim ništa sporno u tome što Srbija svoj mandat i svoje ingerencije na prostoru Kosova i Metohije koristi.”

Istovremeno, oglasio se i predsednik Srbije Boris Tadić koji je pozvao je na smirivanje situacije u Kosovskoj Mitrovici. Tadić je pozvao UNMIK policiju i Kfor da se uzdrže od upotrebe sile prema Srbima.

"Ovakvo oštro reagovanje, uz prekomernu upotrebu sile, pripadnika UNMIK-a i Kfora, koji su inače zaduženi za bezbednost svih građana na prostoru Kosova i Metohije, posebno danas, 17. marta, na dan kada je srpski narod preživeo jedan od najgorih pogroma može da izazove dalju eskalaciju sukoba na čitavoj teritoriji pokrajine"
, upozorio je Tadić, a prenosi press služba u saopštenju. Predsednik Srbije zatražio je istovremeno od kosovskih Srba da nijednim svojim gestom ne provociraju upotrebu sile od strane međunarodnih snaga.

Visoki funkcioner Demokratske stranke Nada Kolundžija kaže da ne raspolaže dokazima da je bilo ko iz Vlade Srbije podsticao ovakve incidente, ali i naglašva:

"Ono što očekujem da i Vlada Republike Srbije, pružajući podršku Srbima na Kosovu i Metohiji, radi to na način koji neće ugrožavati njihove interese.“

Koordinator Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić kaže da se ovakav sukob mogao očekivati nakon što je ministar za Kosovo Slobodan Samardžić, umesto konkretnih rešenja za pitanja suda i železnice, ponudio Opšti sporazum o saradnji UNMiK-a sa Beogradom o sprovođenju Rezolucije 12 44 u situaciji jednostrano proglašene nezavisnosti, i posebno nakon što je UNMiK dobio jasna ovlašćenja da povrati zgradu suda:

“Dakle, ili ministar nije znao ili je svesno isprovocirao ovu situaciju. Ako nije znao, mora da podnese ostavku. Ukoliko je svesno isprovocirao, mora da bude smenjen. Mislim da je to prvi zadatak Saveta za nacionalnu bezbednost. Drugo, ja ne mogu zaista da verujem da je neko ko zaista ima pravo da bude ljut zbog proglašenja nezavisnosti upao baš posle devet godina godina u tu zgradu. To je paralelni sud, to je sud koji je delovao isto u Mitrovici u drugoj zgradi. Znači, okupiranje UNMIK-ove zgrade trebalo je da posluži upravo kao simbol da se uspostavlja srpsko zakonodavstvo, da se likvidira UNMIK zakonodavstvo. Pa, to nisu osmislile sudije, oni su devet godina disciplinovano živeli u neljudskim uslovima”.

Janjić međutim dodaje da i UNMiK snosi deo odgovornosti i da je napravio dve velike političke greške koje ce dugoročno uticati na odnose na Kosovu i regionu:

"Prva je što je sebi dozvolio da, iznerviran akcijom ministra Slobodana Samardžića, krene sa akcijom 17. marta, zatim što je tolerisao situaciju i zato što je očekivao nemoguće - kompromis sa Samardžićem. Time je faktom, da se nasilje događa 17. marta, svoje delovanje povezao sa delovanjem albanskog ekstremizma pre nekoliko godina. Time je zapravo, nažalost, poslata jedna vrlo ružna poruka Srbima - da ni od UNMIK-a ne može da računa na zaštitu. Dakle, sad je na iskušenju UNMIK. Pod hitno mora da oslobodi ljude koje je neumnom odlukom poslao u Prištinu. I što je najopasnije - sa strane demonstranata se upotrebljava vatreno oružje, bombe. I sad je zaista potez i na Beogradu. Beograd mora hitno da stupi u kontakt sa UNMIK-om i KFOR-om, sa Savetom bezbednosti UN, a pre toga mora da donese svoje odluke.”

DSS i NS najodgovornije su za sve sto se događalo i kada je reč o neredima na ulicama Beograda i na samom Kosovu, smatra vojni anlaitičar Aleksandar Radić. On zaključuje da je reč o partijama koje su, nakon što pregovorima nisu uspele da zaštite srpske interese na Kosovu, posegnule za sredstvima koje samo mogu da štete srpskim interesima:

"Mislim da su Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija ne samo rečima, nego možda čak i kroz neke direktne poteze, kroz ohrabrivanja, doveli do te situacije u kojoj imamo sve više otvorenog bunta Srba na Kosovu protiv međunarodnih vlasti. Naravno, Srbi imaju pravo da se bore i trebaju da se bore za svoje interese, ali ključno je pitanje ko to treba da radi, pojeinci i neformalne grupe koje se sada stvaraju ili srpska država. Milsim da je na srpskoj državi da zaštiti Srbe, a ne da ih deo političkih snaga podstiče za jednokratnu političku upotrebu na akcije koje mogu da se opišu samo kao opasan avanturizam”.

XS
SM
MD
LG