“Primećuje se jedna neozbiljnost u njihovom radu u ovim veoma važnim istorijskim trenucima i ja i moja partija ne želimo biti deo te neozbiljnosti”, kaže Tači, ističući da premijer Nikola Grujevski nije spreman da ispuni zahteve albanskog partnera u Vladi.
A zahtevi su se odnosili na donošenje nekoliko zakona: o upotrebi albanskog jezika u Makedoniji, o pravima nekadašnjih članova Oslobodilačke nacionalne armije, o zastavama etničkih zajednica. Traži se i veća zastupljenost Albanaca u državnoj administraciji, zatvaranje četiri slučaja koje je Haški tribunal vratio makedonskim vlastima, a odnose se na dela koja su počinjena u konfliktu u 2001 godini, kao i zahtev za hitno priznavanje nezavisnosti Kosova.
Za sada nema odgovora od premijera, jer je on danas u Briselu. U makedonskoj političkoj i ekspertskoj javnosti sada je u opticaju više mogućih varijanti, a najviše se pominju vanredni parlamentarni izbori i formiranje široke koalicije u kojoj bi ušle sve veće partije, do samita NATO pakta početkom aprila, kada se očekuje poziv za članstvo zemlje u Alijansi. Stvari se još više komplikuju, imajući u vidu i povećani pritisak međunarodne zajednice za postizanje kompromisa sa Grčkom u sporu o imenu Makedonije, kao jedan od uslova za ulazak u NATO.
Predsednik države Branko Crvenkovski kaže da je u Makedoniji od juče teška politička kriza, u najnepovoljnijem trenutku, i da se ova situacija mora hitno prevazići:
“Nama je potrebna elementarna politička stabilnost, što je moguće širi politički konsenzus i institucije sa kredibilitetom. Pozvaću premijera Grujevskog sutra da čujem njegova razmišljanja i namere, a u naredna dva do tri dana organizovao bi susret i sa liderima većih partija.”
U međuvremenu, analitičari imaju nekoliko verzija o tome šta je u pozadini ovih događaja i šta bi moglo da se desi u narednom periodu.
“Očigledno je da se radi o nekom većem scenariju, odnosno dobijanje političkih poena, određene taktike i slično, od strane Demokratske partije Albanaca”, kaže univerzitetski professor Tanja Karakamiševa.
Analitičar Jeton Sasivari ističe da ovaj potez vodi ka formiranju vlade široke koalicije u kojoj bi ušle četiri najveće partije:
“I najverovatnije preuzimanje odgovornosti svih političkih aktera u Makedoniji zbog izvođenja države iz krize, imajući u vidu probleme sa imenom i sa NATO paktom.”
Predstavnici međunarodne zajednice rezervisano komentarišu najnovije događaje i pozivaju partije na jedinstvo. Oni ističu da politički lideri treba da skoncentrišu energiju za ulazak u NATO u ovom, kako ocenjuju, kritičnom trenutku za MAkedoniju.
