Dostupni linkovi

Pet godina nakon ubistva Zorana Đinđića na srpskoj političkoj sceni i dalje traje borba između ideologije za koju se verovalo da je nepovratno poražena u oktobru 2000. godine i proevropske politike čiji je upravo Đinđić bio glavni nosilac.

Tako da i danas godišnjica smrti prvog premijera Srbije izabranog nakon pada diktature Slobodana Miloševića protiče u atmosferi prispitivanja da li su Đinđićevim odlaskom nepovratno propuštene šanse za modernizaciju Srbije. U tom svetlu razmatra se i delo čoveka za koga često govore da je bio previše moderan za današnju Srbiju.
Prvu potvrdu da je usred dana, i usred dvorišta zgrade Vlade Srbije, i to u strogom centru Beograda, učinjen zločin program Radija Slobodna Evropa nešto posle podneva 12. marta 2003. godine dobio je od tadašnjeg ministra finansija, i to člana Vlade iz redova eksperata, Božidara Đelića:
RSE: Da li znate šta se dešava, molim vas?
Đelić: Naravno da znam, ali molim vas da shvatite da je ovo vanredna situacija. Veoma je loše, veoma loše.
Pet godina kasnije Božidar Đelić je funkcioner Demokratske stranke koju je do smrti Đinđić vodio i potpredsednik druge Vlade Vojislava Koštunice (za života žestokog Đinđićevog oponenta). Đelić zaključuje da je Đinđić oborio Miloševića i bio inspirator svih onih koji žele modernu Srbiju. Govori i o uticaju koji je pokojni premijer na njega izvršio:
"Da pravi lider, ma kolika nepravda se činila našoj zemlji, ne sme da stavi celoj naciji ćebe na glavu, ili da joj zabije glavu u pesak, nego da treba hrabro idemo u susret problemu i da ga rešimo. To je ono što sam naučio od pokojnog doktora Zorana Đinđića."
Na dan sahrane zvona sa svih beogradskih crkava pozivali su građane da odaju poštu Zoranu Đinđiću. Stajalo se u redovima onih koji su ispred Vlade palili sveće i upisivali se u knjigu žalosti:
"Ovde je ponovo dozvoljeno da hara divljaštvo, primitivizam i psihopate."
"Mislim da bih najviše volela da on vidi ovaj svet, da su ga ljudi ipak voleli, ali da ga možda nisu razumeli."
Danas, anketa našeg programa pokazuje da razočaranje nije ništa manje:
"Ne mogu da mislim ništa pozitivno o tome, kao što neki ljudi, izgleda, misle pozitivno o tome."
"Mene to sećanje vraća u nešto što je bilo lepo, a sada u meni izaziva tugu. Nisam u stanju da pričam, naročito kada pomislim kako je sve moglo da bude dobro za nas."
"Znam da bi nam sigurno bilo bolje. Bolje bi nam bilo sigurno, to je više nego zločin. To je ubistvo naroda i narodne budućnosti."
Đinđića je na čelu Vlade nasledio Zoran Živković, tada potpredsednik Demokratske stranke. Kao premijer održao se do januara 2004. godine, a ubrzo je potpuno marginalizovan i unutar svoje stranke, zbog čega može poneti epitet političkog gubitnika. Govoreći na konferenciji o budućnosti civilnog društva u Srbiji juče je i opisao kako izgleda Srbija pet godina posle Zorana Đinđića:
"U državi u kojoj se spaljuju ambasade pod pokroviteljstvom Vlade, u državi u kojoj policija dobija pohvale zbog toga što nije sprečila takve akte. Da li je put ka civilnom društvu to da se poziva na bojkot strane robe, stranih banaka i albanskog bureka?"
Istraga o pozadini ubistva Zorana Đinđića pokrenuta je juna prošle godine, a do sada nije dala vidljive rezultate. Njeni detalji nisu poznati javnosti. Preciznija saznanja o istrazi o pozadini ubistva nemaju u Specijalnom sudu, što nam je potvrdila portparolka Maja Kovačević-Tomić:
"U istrazi nema ničega vezano za premijera doktora Zorana Đinđića u ovom trenutku. Da li tužilaštvo nešto priprema ili ne, ja to ne znam."
U samom Tužilaštvu nismo uspeli da dobijemo detaljnija objašnjenja. Novinar “Vremena” Miloš Vasić upozorava da se u istrazi pozadine ubistva radi pre o političkom nego kriminalističkom procesu zbog čega će biti jako teško dovesti ga do kraja:
"Pre svega postoji problem jer je jako teško dokazati direktne krivično-pravne veze. Politička inspiracija je jasna, kao što je i politička podrška, podgurkivanje, namigivanje i ohrabrivanje, manje-više jasna. Međutim, stvorena je jedna situacija u kojoj treba pokazati prstom u neke ljude koji su trenutno veoma visoko pozicionirani i koji imaju veoma jaku političku podršku."
Podsećemo Miloš Vasić je i autor knjige “Atentat na Zorana” u kojoj se bavi okolnostima koje su prethodile ubistvu. Maja prošle godine dvanaestorica kriminalaca osuđeni su zbog ubistva, prvooptuženi – Milorad Ulemek Legija i atentator Zvezdan Jovanović osuđeni su na maksimalnih 40 godina:
"Ubice, ubice, ubice..!"
Na dan izricanja presude pristalice dela Zorana Đinđića tako su pozdravili donošenje osuđujuće odluke. Inače, mladi aktivisti organizacije “Kapiraj – kopiraj” prvi su se pre tri godine javno usprotivili skrnavljenju Đinđićevog imena. To su svojevremeno pokazali i akcijom krečenja natpisa koji je osvanuo na jednoj zgradi u Beogradu, a kojim je izricana zahvalnost premijerovom ubici Zvezdanu Jovanoviću. Aktivista “Kapiraj – kopiraj” Milan Stevanović uveren je da danas u Srbiji ne postoji elita koja bi zemlju mogla da svom snagom vodi ka Evropskoj uniji. Samim tim zemlja se, po njemu, dodatno udaljava od Đinđićevog, u suštini, jednostavnog sna:
"Zato što su to ideje jedne savremene i moderne zemlje u kojoj na osnovi sopstvenog rada, znanja, obrazovanja i zalaganja živite onako kako zaslužujete. Na osnovu sopstvenih moralnih vrednosti i vrednosti za koje se zalažete živećete onako kako ste odabrali, a ne onako kako ste primorani da živite."
Iako u reformama nisu nastavili tempom na kom je Đinđić insistirao, ni jedna od partija koja je bila unutar takozvanog demokratskog bloka ne usuđuje se da javno odbaci ili osudi njegovo nasleđe. To pokazuje i sam premijer Koštunica koji od 2004. redovno polaže vence na mestu ubistva. Đinđić u neku ruku postaje mit i to zahvaljujući porukama koje neprestano, a posebno uoči za maj zakazanih vanrednih izbora, zvuče izuzetno aktuelno. Snimak iz proleća 2002. godine:
"To nikako nije zagarantovana stvar, da smo osvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme i da idemo prema Evropi. To je šansa koja može biti prokockana sutra, da padnemo nazad kao Rumunija i da se deset narednih godina batrgamo, a da posle tih deset godina možda i mi dobijemo neku komičnu Vladu koja će ponovo da kaže da hoćemo u Evropu, posle izgubljenih deset godina. Ono što mene malo pogađa i boli jeste to što u našem društvu ne osećam svest o tome."

* * * * *

Polaganjem venaca u Aleji zaslužnih građana i ispred zgrade Vlade na mestu gde je ubijen Zoran Đinđić, u Beogradu je obeležena peta godišnjica od atentata na prvog demokratskog premijera Srbije. Izveštaj Ive Martinović:

“Zorana su ubili, ali njegovu ideju ne mogu da ubiju!”
“Možda je ovo pogled u prošlost i neku bolju budućnost koja se tada pružala, a danas mi se čini tako daleka.”

“Srbija je izgubila energiju, mnogi su izgubili nadu, izgubili smo nekoga ko je želeo da postavi leđa umesto nas i da radi sa nama.”

“Ja svake godine odem na groblje i onda popričam sa njim. Nikada se više neće roditi takav čovek u Srbiji.”

Porodica Zorana Đinđića i rukovodstvo njegove DS, na čelu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem položili su u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju vence i zapalili sveće na grobu ubijenog premijera:

“Zoran je nesumnjivo bio jedan od ljudi koji je posvetio svoj život promeni granica mogućeg, boreći se za naše granice.”

Članovi Đinđićevog kabineta, kao i bivši premijer Zoran Živković odali su mu počast ispred zgrade Vlade Srbije, na mestu na kojem je ubijen. Venac je u njihovo ime položio aktuelni vicepremijer Božidar Đelić, koji je u Đinđićevoj Vladi bio ministar finansija:

“Pet godina kasnije vidi se koliko nam nedostaje, i vidi se koliko su ovi izbori 11. maja pravi momenat da se Srbija napokon odluči da li želi u Evropu ili ponovo želi u neku stranputicu. Znači, ili ćemo 11. maja pokazati da smo dostojni Zorana Đinđića, ili ovoj zemlji neće ići na dobro.”

Na istom mestu okupilo se i više stotina pristalica LDP odakle su se "šetnjom za Zorana", zaputili ka Novom groblju. Čedomir Jovanović, lider LDP-a i nekadašni bliski Đinđićev saradnik:

“Pet godina propada i nestaje, kao žrtva politike koja je ubila Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Koliko god to bilo teško, mi moramo naše društvo vratiti na onaj put koji simbolizuje Zoran Đinđić, napuštajući put čiji je simbol Milošević.”

Premijer Srbije Vojislav Koštunica i članovi njegovog kabineta su i ove godine odvojeno od Đinđićevih ministara, položili venac ispred zgrade Vlade Srbije. Godišnjicu Đinđićevog ubistva obeležilo je i oko hiljadu studenata i članova pokreta "Evropa nema alternativu" šetnjom centralnim beogradskim ulicama do Aleje zaslužnih građana gde je Đinđić sahranjen.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG