I dok srpski šef diplomatije najavljuje da bi te mere Beograda mogle biti preispitane tek u septembru, nakon Generalne skupštine UN, stručnjaci upozoravaju da bi za uspešnu spoljnu politiku ovakvi štetni potezi morali da traju što kraće.
U ambasadama zemalja koje su priznale Kosovo predstojeći period vide kao problematičan zato što nisu u poziciji da komuniciraju sa državnim službenicima Srbije. Rajan Haris, ataše za štampu ambasade SAD, kaže za naš program da nema kontakata na višem nivou između ambasade i srpskih vlasti:
"U ovom trenutku naši odnosi sa srpskom Vladom su loši. Zvaničnicima naše ambasade nije dopušteno da se sastanu sa višim vladinim zvaničnicima, a to znači sa državnim ministrima, državnim sekretarima i funkcijama iznad njih."
Međutim, u Demokratskoj stranci Srbije premijera Koštunice smatraju da nijedna država na svetu koja drži do sebe i svoje međunarodne politike ne može da pređe tek tako preko oduzimanja 15 odsto svoje teritoprije. Andreja Mladenović, portparol DSS-a, kaže da Srbija mora određenim merama da ukaze državama koje su priznale Kosovo da je to pogrešna odluka, koja krši međunarodno pravo i ugrožava dobre odnose sa Srbijom, napominjući da nisu prekinuti diplomatski odnosi:
"Posle tih priznanja obično sledi izjava 'mi hoćemo dobre odnose sa Srbijom, mi smo vam najbolji prijatelji'. Mnogo vam hvala što tako mislite, ali to prijateljstvo morate i da pokažete tako što nećete priznati za nezavisnu državu jedan deo teritorije koja pripada međunarodno priznatoj državi, sa kojom hoćete da budete dobri prijatelji, kako to otvoreno tvrdite toj istoj državi."
Međutim, preko ambasada idu brojni projekti, pre svega privredne i kulturne saradnje. Rajan Haris iz američke ambasade kaže da u ovom trenutku ne može da izdvoji ni jedan konkretan incident, koji bi bio posledica po projekte koji su u toku, a zbog nedostatka kontakata između ambasade i srpskih vlasti:
"Ambasada nastavlja da prati i radi na svim projektima u Srbiji, namerava da to i u buduće čini. Sve dok budemo u poziciji da sprovodimo naše programe, mi ćemo to i činiti zato što je razvoj Srbije upravo u interesu budućnosti ove zemlje. Vlada za sada nema kontakte samo sa višim državnim službenicima i političarima. Naš cilj je da unapredimo ekonomski razvoj i investicije, da promovišemo pitanja bezbednosne saradnje kao i pitanja obrazovanja. Za ljude koji zavise od naših programa radićemo najbolje što možemo i to je ono što planiramo da učinimo."
Iako je Beograd u lobiranju protiv nezavisnosti Kosova pokrenuo intenzivnu diplomatsku aktivnost ona se ne odnosi na zemlje koje su već priznale Kosovo. Tako šef diplomatije Vuk Jeremić tek za jesen najavljuje promenu politike prema ovim zemljama, u koje spadaju SAD i najjače zemlje EU:
"Kada se posle nekoliko meseci, a mi smo za to odredili septembar, na Generalnoj skupštini UN, okupi ceo svet i kada se ispostavi da Kosovo nije priznala većina zemalja članica UN, kao i da Kosovo nije postalo član tih ključnih međunarodnih organizacija i foruma, tada možemo razgovarati o novoj epizodi i fazi u borbi za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, koja podrazumeva pojačani diplomatski nastup, ovoga puta i prema zemljama koje su odlučile da priznaju Kosovo i Metohiju."
Ipak, poznavaoci diplomatskih odnosa upozoravaju da ove restriktivne mere diplomatskih kontakata moraju što kraće trajati. Snižavanje nivoa diplomatskih odnosa ne može da bude korisno, kaže za naš program Vatroslav Vekarić, član spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova:
"Za zemlju koja pretenduje da bude diplomatski vrlo aktivna i da ubeđuje partnere po čitavom svetu, u korist određene politike, u ovom slučaju ograničavanju međunarodne afirmacije Kosova, mislim da bismo trebali da razmislimo i preispitamo odluke o restrikcijama našeg diplomatskog nastupa. Te mere su donesene kao jedna normalna reakcija, ali one moraju imati svoj ograničeni vek trajanja – što budu kraće trajale, to bolje za uspešnu spoljnu politiku."
