Dostupni linkovi

Konačan raspad vladajuće koalicije?


Prekid sednice Skupštine Srbije, 5. mart 2008

U Srbiji je u Skupštini stvorena nova većina na pitanju evropskih integracija nasuprot većini u Vladi. Legitimitet odluke da Srbija samo sa Kosovom u svom sastavu može ući u EU, koju pokušava da usvoji Koštunica zajedno sa Radikalima i Socijalistima, bio bi sporan zbog nedavnog referendumskog izjašnjavanja građana na predsedničkim izborima kada su izabrali Borisa Tadića i njegov proevropski program. A kao jedini izlaz iz ovakve krize analitičari vide parlamentarne izbore.

U danu kada evropski komesar Oli Ren, upravo zbog novih tonova iz Beograda, traži od srpske Vlade da potvrdi svoje opredeljenje za tešnje veze s Evropskom unijom, srpski premijer Vojislav Koštunica, brojčano slabiji u sopstvenom kabinetu, pokušava u Parlamentu da uz pomoć Radikala i Socijalista postavi Briselu svojevrsni uslov da bi Srbija postala član unije. Insistiranjem na rezoluciji, po kojoj Srbija ne može u EU bez Kosova u svom sastavu, Koštunica se zapravo uz pomoć opozicije bori protiv svojih koalicionih partnera, Demokratske stranke i G17 plus, sa kojima sedi u Vladi. Predsednik Skupštine Srbije i Demokrata Oliver Dulić ne želi da bude na čelu Parlamenta koji bi doneo antievropsku rezoluciju:

“Nemoguće je da neko ima Vladu kojom vlada a da u Parlamentu ima drugu većinu sa kojom će da izglasava nešto što su stavovi koji su suprotni stavu vladajućih stranaka. Prosto to mora da se raščisti.”

To ipak za Koštuničinu Demokratsku stranku Srbije nije ni stvaranje nove parlamentarne većine ni prepreka za ulazak zemlje u Evropsku uniju. Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe:

“Postoji vladina skupštinska većina u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, koju Demokratska stranka Srbije poštuje. Trenutno je na snazi u medijima jedna prljava kampanja, koja služi plašenju građana Srbije da pojedine političke partije, a pre svega misle na Demokratsku stranku Srbije, žele Srbiju da izoluju, da uvedu u ekonomsku izolaciju, što naravno ne odgovara istini i nema veze s mozgom.”

No, upravo je predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da rezolucija nema nameru da zaštiti teritorijalni integritet Srbije, nego da se prekinu pregovori o članstvu u Evropskoj uniji. Demokratska stranka neće u Vladi sprovoditi odluke neke nove skupštinske većine, rekao je Tadić za nedeljnik Vreme:

“Ukoliko Vlada ne dobije podršku u Skupštini za spoljnu politiku zemlje iI evropske integracije, onda oni mogu ili da formiraju novu parlamentarnu većinu ili ćemo imati izbore na kojima će građani još jednom referendumski reći da hoće u EU i da hoće da sačuvaju status Kosova kao integrisanog dela Srbije.”

Na drugoj strani, iako je predlagač šef poslaničke grupe Radikala Tomislav Nikolić za skupštinskom govornicom prihvatio opkladu tvrdeći da će uspeti svakom da dokaže da rezolucija nije uperena protiv priključenja Evropskoj uniji, on je ipak poručio:

“Samo vas na jednu stvar upozoravam, da ova rezolucija traži da poštujete Ustav, da poštujete celovitost Srbije, suverenitet Republike Srbije. Da ne pregovarate ni sa jednom međunarodnom organizacijom koja ne priznaje da je Kosovo i Metohija u sastavu Srbije. Znači, da branite Kosovo i Metohiju, kao što je vaš predsednički kandidat rekao, i Kosovo i Metohija i Evropska unija.”

Deo političkih aktera uporno insistira da krilitaca “ne možemo da uđemo u EU bez Kosova kao sastavnog dela” postane državna politika i pored toga što niko od njih nije u stanju da pruži odgovor na pitanje šta se time dobija. I upravo to je ono što brine Vojina Dimitrijevića, predsednika Beogradskog centra za ljudska prava i stručnjaka za međunarodno pravo:

“EU niti priznaje niti ne priznaje države, u međunarodnom pravu to čini svaka država za sebe. U njenu zajedničku spoljnu politiku ne spada priznanje države, međunarodne organizacije ne priznaju države nego samo mogu da ih prime ili ne u svoje članstvo. Ali mene više brinu ove potpuno nerealistične ideje bez izgleda na uspeh a svaka od njih košta.”

Ne pomišljajući da bi ova višemesečna pat pozicija mogla da se razreši vanrednim parlamentarnim izborima, iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije nude referendum kao rešenje dileme da li Srbija može ići u Evropsku uniju bez dela svoje teritorije. Za posmatrače je neka vrsta dogovora u ovim okolnostima skoro nemoguća. Te bi zato, kaže politički analitačar Dejan Vuk Stanković, vanredni parlamentarni izbori na kojima bi bila predstavljena dva puta kojima bi Srbija trebalo da ide bili najbolji i najpošteniji izlaz. U suprotnom čeka nas mučenje, gubitak vremena, neka vrsta blamaže političkog poretka i opstrukcija narodne volje, kaže Stanković:
“Koštunica je po nekim svojim vrednosnim ideološkim opredeljenjima vrlo blizak na izvestan način Srpskoj radikalnoj stranci. On sa njima već duže vreme deli te poglede u vezi sa kosovsko-metohijskim problemom. I svakako da je ova vrsta koalicije negde autentična. Tu očigledno postoji mnogo veći nivo saglasnosti između DSS-a i Radikala nego što postoji saglasnost između dva glavna igrača u vladajućoj koaliciji.”

Rasprava kako ući u EU usledila je uoči odluke Prištine o proglašenju nezavisnosti i samo par dana nakon predsedničkih izbora u Srbiji, koji su tumačeni kao referendum o putu kojim će Srbija dalje ići, a Tadićeva pobeda kao većinsko raspoloženje građana da ide ka EU. Zato Borka Pavičević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, poručuje da je potrebna mobilizacija svih proevropskih snaga:

“Mislim da smo mi neke ljude uneli u tu Skupštinu ali mislim da ćemo morati da ih iznesemo. Taj čvor stvoren oko te homogenizacije, tog užasavajućeg nagona za mobilizacijom, koja ima tu patriotsku krinku, a zapravo nije to.”


  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG