Dostupni linkovi

Nakon što je u Vladi blokirao pridruživanje Srbije Evropskoj uniji srpski premijer Vojislav Koštunica pokušava da dobije rezoluciju parlamenta po kojoj Srbija neće moći da uđe u EU bez Kosova kao svog sastavnog dela.

Takva odluka pored dodatnog zatezanja odnosa u vladajućoj koaliciji može da gurne Srbiju u izolaciju, upozoravaju analitičari.

Iako je izbor demokrate Borisa Tadića na nedavnim predsedničkim izborima označen kao većinska volja građana Srbije da zemlja bude članica Evropske unije premijer Vojislav Koštunica, čija stranka ima oko 6 odsto podrške biračkog tela, pokušava uz pomoć radikala da postavi nepremostivu prepreku na tom putu. U istom danu kada je premijer pozvao parlamentarne stranke da u Skupštini potvrde da Srbija želi da ide u EU, ali samo sa Kosovom kao svojim sastavnim delom, radikali su izašli sa takvim tekstom rezolucije. Po logici 'i vuk sit i ovce na broju' premijer Vojislav Koštunica poručuje da je uveren da sve stranke mogu biti zadovoljne i niko na gubitku:
"Ako zajednički prihvatimo jasan stav da Srbija hoće u EU, ali da u EU hoće sa svojom pokrajinom, Kosovom i Metohijom. Ovom zajedničkom politikom mogu biti zadovoljne i stranke koje snažno insistiraju na evropskim integracijama i one koje snažno insistiraju na odbrani Kosova. Zato, od najveće važnosti je da izbegnemo podele oko EU i da u ovom važnom trenutku za Srbiju potvrdimo jedinstvenu državnu i nacionalnu politiku - da Srbija u svojoj punoj teritorijalnoj celovitosti i sa svojom južnom pokrajinom hoće da nastavi evropske integracije."
Skupštinskom rezolucijom, koju predlažu radikali, a prihvataju Koštuničina DSS i socijalisti, srpski parlament poziva EU da "jasno i nedvosmisleno" potvrdi celovitost državne teritorije Srbije, kao uslov za nastavak pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. "Srbija neće pregovarati o prijemu u članstvo EU ukoliko Unija ne ispuni ovaj, najmanji mogući, zahtev države Srbije", trebalo bi da Briselu poruči Skupština Srbije. Iako time Srbija praktično postavlja uslov Evropskoj uniji da bi postala njen član za Koštuničinu Demokratsku stranku Srbije, prema Milošu Aligrudiću, šefu poslaničke grupe, to je samo:
"Mali, najmanji mogući uslov."
Ipak, čak i ovako objašnjen, premijerov predlog nije prihvatljiv strankama koje snažno insistiraju na evropskim integracijama i deo su Koštuničinog kabineta. Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe Demokrarske stranke:
"Očekujem da sve stranke koalicije imaju jedinstven stav. Nezamislivo je da tako važno pitanje na dnevni red postavlja opoziciona partija, ma koliko ona velika bila."
Na pitanje da li će G 17 plus zbog ovakvog obrta izaći iz Vlade Tomica Milosavljević, potpredsednik G 17 plus, odgovara kontrapitanjem:
"G 17 plus pripada većinskom raspoloženju građana Srbije. Ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bi mi, kao predstavnici većinske volje naroda, napustili Vladu."
Prihvatanje ovakve rezolucije i tvrdog stava, da Srbija ne može u EU u situaciji koja je sada 'de facto' na terenu, je za Sonju Liht, direktorku Fonda za otvoreno društvo, vrlo opasan korak za Srbiju:
"U potpunosti razumem napore koji idu ka tome da se insistira na nepravdi i nepravnom putu kojim je Kosovo deklarisalo svoju nezavisnost, ali apsolutno ne mogu da razumem da se, moram tako da kažem, navrat-nanos, bez dovoljno promišljanja prihvataju dokumenti koji mogu da zakuju Srbiju tamo gde je ona sada, odnosno da je još više gurnu u siromaštvo, bedu i izolaciju. Mislim da nije u redu umnožavati gubitke. Teško je, ali je moguće da je Srbija izgubila KiM, ili barem dobar deo. Da li sada treba, uz KiM, da izgubi i Evropu i šta dobijamo od svega toga?!"
Predlogom skupštinske rezolucije samo su dodatno zakomplikovani odnosi u vladajućoj koaliciji nakon što je iz DSS-a poručeno da neće više razgovarati sa G 17 plus, a od demokrata zahtevano da se utvrdi princip da Srbija samo sa Kosovom može ući u Evropsku uniju. Dragan Bujošević, novinar NIN-a, kaže za naš program da DSS sada pod pretnjom koalicije sa radikalima može maksimalno da zateže situaciju:
"Možda Srbija mora proći i kroz tu fazu, da ima koaliciju DSS i SRS, DS misli da bi ta koalicija dugo vladala. DSS će pokušavati da stvori maksimalnu tenziju u Srbiji povodom Kosova i čini mi se da uopšte neće želeti i žuriti da idu na izbore jer su oni stranka koja po poslednjim istraživanjima ima oko 6% podrške u biračkom telu Srbije, a 100% vlasti u svojim rukama."
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG