Dostupni linkovi

Kosovsko pitanje, ma koliko dramatično bilo, preti da uvede Srbiju u situaciju svojevrsnog vanrednog stanja u kojem će popustiti i fizički i psihički imunitet miliona građana.

Politički vrh tim pitanjem do te mere sistematski bičuje mozgove svojih građana, da za civilne teme normalne svakodnevnice više nema mesta. U takvoj lobotomiji sprovođenoj odozgo, svako malo manje grlat u “patriotskom” ponavljanju kosovske mantre postaje sumnjiv. Vrednosni i mentalitetski marš u devedesete već je na delu, za cenu narodnjačka koalicija i njihovi ne pitaju.
Zemlja se uvodi u stanje u kojem je osam miliona njenih građana talac Kosova. Na vrednosno-političkom planu udruženi napori premijera Srbije i njegovih ministara da mobilišu narod pod zastavom borbe za Kosovo vraća već viđeno - podelu na “patriote” i “izdajnike”, pri čemu ovim prvima to idealno služi kao alibi za neotesanost, primitivnost, bahatost, nerad i neodgovornost.
Paljenje američke ambasade i iživljavanje rulje nad drugim diplomatskim predstavništvima, pošto nije adekvatno osuđeno, nastavlja se u obliku svakodnevnog osvetničkog medijskog i političkog odstrela svih zemalja koje stave potpis na priznanje Kosova. Ali, i njihovih kompanija koje posluju u Srbiji. Kao da ne zapošljavaju Srbe i ne plaćaju porez zemlji Srbiji. Čini se da i postpetooktobarska vlast tera narod da jede korenje. Sociolog Stjepan Gredelj:
"Upali smo smo u jedno ludilo koje je mnogo gore, mnogo bespovratnije, ireverzibilnije, nego ikada u vreme Miloševića. Milošević je, u odnosu na ove koji to rade danas, bio državnik, šta god ja svojevremeno mislio o njemu i dalje mislim to isto."
Gredelj ocenjuje da je manjina koja vlada uvela društvo u stanje koje podseća na državni udar, a u vrednosnom smislu situaciju ovako opisuje:
"Sve vrednosti su posuvraćene, sve što je iole vredelo kao takozvani kvalitet je izokrenuto. Ima li bolje slike od od one dve jadne devojke slikane kamerom kako pljačkaju prodavnice i to još pravdaju time što nemaju!? Da li je to signal onima koji nemaju da trebaju da počnu da uzimaju od onih koji imaju? Vrednosni sistem je urnisan, ako je bio prilično poremećen i posuvraćen tokom '90-ih i početkom 2000, sada je uništen u ime jednog jedinog cilja – držati vlast po svaku cenu, po cenu ne smem ni da pomislim čega sve."
Da li je politički i vrednosni autizam koji se predstavlja kao vrhovni državni razlog namerio da traje 10 meseci ili 10 godina, vlast Srbije građanima ne otkriva.
Zapadne firme koje su nameravale da posluju u Srbiji polako odustaju od tih namera zbog ružne politike, politike koja ruži sve što je strano. Tako je italijanska kompanija “De Simon” odustala od grinfield investicije u Srbiji vredne pet miliona evra. Da nije, posao bi u ovoj zemlji našlo 250 ljudi.
Ivan Mitrović, generalni direktor “Alas-holdinga” iz Novog Sada, člana austrijske ASAMER grupe, kaže da se mogu lako ugasiti pozitivni trendovi, novi način pristupa biznisu i kompletnog koncepta poslovanja, koji realno postoje od 2005. godine, od dolaska stranih investicija:
"Mi kažnjavamo sami sebe. Konkretno, u kompaniji u kojoj radim nemam nekih problema na ovu temu zato što je ovde kapital već prisutan, u 2007. i 2008. godini ovde je investirano ukupno oko 17 miliona eura. Naši vlasnici, Austrijanci, nemaju nameru da se povlače, neće biti, da tako kažem, kažnjavanja naše kompanije od strane Evrope, ali imamo kažnjavanje na domaćem tržištu, taj odnos jednog direktora lokalne firme, koji se ponaša kao moćnik. Zatim, stavovi kupaca 'kako da radimo sa vama', jer je neka privredna komora izdala preporuku kako raditi sa firmama čiji kapital potiče iz zemalja koje su priznale Kosovo – sve to dovodi do poremećenih i ekonomskih i međuljudskih odnosa i, pre svega, zakona elementarne ekonomske i životne logike."
Moguće je da ekonomska cena koju će zemlja platiti za politički kurs samoizolacije, iako će biti ogromna – i nije najveća. Povratak u društvo boljih vrednosti i boljih mentaliteta, kaže profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Ljubiša Rajić, biće mnogo skuplji, mnogo bolniji i mnogo dugotrajniji proces:
"Ekonomisti tvrde da je za jednu godinu nazadovanja potrebno tri godine za oporavak, da se situacija popravi, a u mentalnom smislu potrebna je barem jedna cela ljudska generacija. To znači 20-30 godina dok ne dođe do smene generacija. Obračun sa prošlošću nije počeo u Nemačkoj sa Nindbergom, to su prazne priče, Nindberg je imao onu funkciju koju ovde ima Hag. Pravi obračun sa prošlošću u Nemačkoj je počeo sredinom šezdesetih godina, kada je stasala generacija rođena posle Drugog svetskog rata i kada je onaj njen progresivni deo, koji nikada nije bio u većini, ali je bio znatan deo, postavio pitanje šta su to radili naši očevi i majke – tada je počelo. Dakle, bilo je potrebno da prođe barem dvadeset godina. Mi smo počeli tek sada da izlazimo i biće potrebno barem još 10-15 godina da počne da se događa nešto ozbiljnije na promeni mentaliteta."
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG