Na sastanku šefova diplomatija NATO-a treba biti definisano da li će Makedonija dobiti poziv za članstvo na aprilskom samitu Alijanse u Bukureštu. Sadržaj poslednjeg predloga Nimica, koji je on dostavio 19. februara, nije zvanično objavljen, ali su politički vrhovi Makedonije i Grčke brifirali šta je u njemu prihvatljivo, a šta se odbacuje.
"Sve što je negativno u ovom predlogu mi nećemo prihvatiti i kategorički ćemo odbaciti. Ono što je pozitivno prihvatićemo. Dakle, sve što je u suprotnosti sa državnim i nacionalnim interesima Makedonije možete očekivati da neće biti prihvaćeno, rekao je dan posle dostavljanja predloga makedonski premijer Nikola Gruevski.
U javnost su izašli nezvanični komentari visokih pretstavnika vlasti u Skoplju da je Nimic imao pet predloga, od kojih su dva prihvatljiva za makedonsku stranu: Nezavisna ili Demokratska Republika Makedonija, jer ne zadiru u nacionalni identitet, već opisuju uređenje države. Druga tri predloga su bila: Republika Nova, Gornja ili Ustavna Makedonija, koji su nezvanično bili prihvatljivi samo za Atinu. Narednih nekoliko dana održani su konsultativni sastanci državnog vrha, na kojima je usaglašen stav i odgovor je poslat medijatoru. Problematične tačke u predlozima Nimica bile su one koje su definisale pravo korištenje reči Makedonija i makedonski
"Znači da obe države nemaju ekskluzivno pravo da koriste reč Makedonija, ali ne u smislu da one mogu slobodno da ga koriste ako žele, već u smislu da nijedna od njih ne može koristiti taj termin samostalno, što nama odriče mogućnost da se zovemo makedonski narod, Makedonci, da imamo makedonsko državljanstvo", kaže profesor Ljubomir Frckoski, nekadašnji ministar vanjskih poslova.
I profesor Biljana Vankovska je sličnog stava:
"Tu je za nas najteži problem, u tih nekoliko tačaka ovog predloga. Ja spadam u onu grupu ljudi koji veruju da tu postoji neka zamka."
U međuvremenu su u Skoplju održana i dva protestna skupa na kojima su građani branili ustavno ime Republike Makedonije, ali u oba slučaja završilo se sa incidentima izazvanim od agresivnih grupa mladih ljudi, koji su kamenjem i staklenim flašama gađali zgradu grčke ambasade.
Iako nezvanično, pretpostavlja se da je makedonski stav i dalje dvojna formula, odnosno jedno ime koje će biti dogovoreno na ovim pregovorima za bilateralnu komunikaciju sa Grčkom, i ustavno ime za ostatak sveta. Grčka, opet, insistira na uzajamno prihvatljivom rešenju, što bi značilo složeno ime koje bi sadrzalo reč Makedonija, ali i za međunarodnu, a ne samo za bilateralnu upotrebu. Zvanična Atina preti da će blokirati vetom prijem Makedonije u NATO paktu. To je otvorilo dodatnu polemiku u Makedoniji, da li je manje zlo promena ustavnog imena ili neulazak u Alijansi. I tu su mišljenja podeljena. Profesor Vlado Popovski, nekadašnji ministar odbrane, analizira šta bi bilo ukoliko ne dobijemo poziv za članstvo:
"To bi na prvom mestu značilo da je propuštena odlična šansa da se Makedonija konačno stabilizuje. Jer prijem bi bio poruka za povećanje poverenja prema našoj zemlji i ulaz stranog kapitala. U protivnom, to bi otpalo i ostala bi neizvesnost."
Makedonski državnici kažu da je zemlja ispunila sve uslove za ulazak u NATO, a da je spor sa Grčkom samo bilateralno pitanje i da bi bio presedan njegovo postavljanje kao uslov za članstvo, te da bi to naštetilo ne samo Makedoniji, nego i čitavom regionu i Alijansi. Istovremeno raste i međunarodni pritisak prema Skoplju i Atini za postizanje kompromisa pre samita Alijanse u Bukureštu. U ponedeljak u Atini stiže generalni sekretar NATO pakta Jaap de hop Shefer, koji će pokušati da nađe rešenje ovog spora, a i americki Stejt Department je pozvao Skoplje i Atinu da nađu zajednički prihvatljivu soluciju.
Inače, Grčka već skoro dve decenije osporava pravo Makedoniji da se naziva svojim ustavnim imenom, sa obrazloženjem da ono izražava teritorijalne pretenzije prema istoimenoj severnogrčkoj provinciji. Zbog ovog protivljenja, Makedonija je u Ujedinjene nacije primljena pod privremenom referencom "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija". U februaru 1994. godine Grčka je uvela totalni embargo prema Makedoniji, koji je trajao 18 meseci, a prema procenama ekonomskih eksperata, šteta od te trgovske blokade je iznosila oko 2 milijarde dolara. Bilateralni odnosi su se poboljšali potpisivanjem privremenog sporazuma u 1995. godini, a Makedonija je morala promeniti nekoliko članova ustava kao i državnu zastavu, koja je Grčku asocirala na onu koja se koristila u antičkoj Makedoniji.
