Dostupni linkovi

Nema automatizma u nezavisnosti Kosova i statusu RS


Tomas Valasek

Tomas Valasek, direktor za spoljnu politiku i odbranu u Centru za evropske reforme, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenjuje uz ostalo kakav odnos ima međunarodna zajednica prema severnom delu Kosova, te kako u svemu reagovati vlasti Makedonije i Republike Srpske.

RSE: U utorak su uništena dva pogranična punkta a na severu Kosova, čini se da tamo prete ozbiljne tenzije. Ovaj deo ni do sada nije bio kontrolisan od strane međunarodnih i privremenih institucija, a prema svim indikacijama, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova biće još manje. Kako će međunarodni faktor reagovati na to?
Valasek: Svet bi veoma različito reagovao na potencijalnu deklaraciju nezavisnosti koja bi došla iz Kosovske Mitrovice nego što je reagovao u slučaju proglašenja kosovske nezavisnosti. U očima međunarodne zajednice, ako bi se tako nešto dogodilo, legitimna država bi bilo Kosovo a ne nekakva srpska enklava na njegovom severu.
RSE: Primetno je da Makedonija još uvek pažljivo posmatra i vaga da li da prizna ili ne prizna Kosovo. Ima nekih procena da bi ova zemlja mogla biti sledeća meta albanskog secesionizma?
Valasek: Makedonci, očigledno, postupaju veoma pažljivo. Oni su, razume se, vrlo svesni činjenice da imaju veliku albansku manjinu na svojoj teritoriji. Stoga makedonska vlada balansira interese obeju etničkih zajednica i svih svojih građana. To pažljivo procenjivanje situacije svakako je povezano sa činjenicom da u toj zemlji velika albanska anglomeracija želi brzo priznanje Kosova, dok je slovenska populacija zabrinuta zbog presedana koji bi nezavisnost Kosova mogla predstavljati. Međutim, taj oprezni stav Makedonije nije ništa novo jer ta zemlja već nekoliko nedelja ponavlja da neće biti među prvim državama koje će priznati Kosovo. Može se desiti da ga jedno duže vreme i ne prizna, ali nesumnjivo će ga na kraju priznati. Sada je vlada u Skoplju zauzela poziciju strpljivog čekanja jer mora da pažljivo balansira različite interese i očekivanja u okviru sopstvene populacije.
RSE: Neki zapadni komentari, poput onog u nemačkom dnevniku Handelsblatt, objavljenom pre neki dan, ističu da će sad biti veoma teško ubediti bosanske Srbe da nemaju pravo koje je upravo dato kosovskim Albancima.
Valasek: Interesantno, zato što kad slušate premijera Republike Srpske Milorada Dodika, zapažate sasvim drugačiju retoriku. Ono što on i ljudi oko njega kažu jeste sledeće: mi imamo svoju sopstvenu zemlju i sopstvenu dinamiku – kad to kažu misle na Bosnu, a ne na Republiku Srpsku. Kod mene u kancelariji su prošlog meseca bili savetnik gospodina Dodika i predsednik Skupštine Republike Srpske. Oni, kao i mnogi drugi ljudi, govorili su mi, a to smatram veoma opreznim i veoma mudrim stavom, da nema automatizma između kosovske nezavisnosti i statusa Republike Srpske, da je Bosna i Hercegovina posebna država, koja ima svoju sopstvenu agendu i svoje sopstvene interese.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG