Dostupni linkovi

Svetska štampa i danas o Kosovu


Kosovo, grafiti u Gnjilanu

Svetska štampa piše da je stvaranjem nove države na Balkanu otvoreno mnogo pitanja na koje u ovom trenutku nema odgovora, pre svega kako će se to odraziti na ostale etničke sukobe širom sveta.

Užarena polemika oko proglašenja nezavisnosti Kosova nastavlja se širom sveta. Rusija je oštro kritikovala odluku SAD da prizna Kosovo. Srbija je u međuvremenu povukla ambasadore iz Vašingtona i ostalih zemalja koje sledile potez SAD. Predsednik SAD Džordž Buš ponovio je u utorak tokom posete Africi podršku nezavisnosti Kosova.
"Mi smo tesno sarađivali sa Rusima kao i sa Evropljanima i ostalim nacijama na proglašenju nezavisnosti Kosova zato što smatramo da je to pravilna odluka. Postoje nesalganja, ali verujemo, kao i mnoge druge nacije, da će istorija pokazati da je to bio ispravan put da bi se obezbedio mir na Balkanu", kazao je Buš.
Istovremeno, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov preneo je američkoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs da je za Moskvu neprihvatljivo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. U saopštenju ruskkog ministarstva se dodaje da je Kremlj naglasio opasnost od posledica takvih koraka, jer oni prete da sruše svetski poredak građen decenijama, kao i međunarodnu stabilnost uopšte.

Za to vreme svetska štampa opširno analizira moguće posledice proglašenja nezavisnosti Kosova. Tako britanski "Gardijan" (Gurdian) podseća na aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. godine od strane Austro-Ugarske. Tada se smatralo da neće biti direktnih posledica iako su Srbija i Rusija žestoko protestvovale tvrdeći da je Beč prekršio međunarodni ugovor iz Berlina potpisan 1878. godine. Godinu nakon aneksije, novo stanje na terenu sankcionisano je i dopunom Berlinskog ugovora. Međutim, 6. godina kasnije, bosanski Srbin Gavrilo princip ubio je austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda što je označilo početak Prvog svetskog rata. Ostalo je istorija, ocenjuje Gardijan, dodajući da je paralela između 1908 i 208. bitna ne samo zbog toga što je i sada prekršeno međunarodno pravo, tačnije Rezolucija UN 1244, već i dugoročnih negativnih posledica jer će to ohrabriti separatističke pokrete širom sveta koji će nastojati da iskoriste Kosovo kao presedan.

"Internešenel herald tribjun" (Internatioanl herald tribune) piše da su azijke i afričke zemlje veoma zabrinute da bi nezavisnost Kosova mogla da izazove potrese na njihovim kontinentima, što bi ugrozilo njihove nedavno povućene granice. Kolonijalna vladavina velikih sila nije tako davno okončana i novonastale države u Africi i Aziji ne osećaju se previše sigurnima da li neko može ugroziti njihov državni integritet. Kao primer se pominju sporovi oko Darfura, Zapadne Papue, tamilski pokret u Šri Lanki. Tibet i mnogi drugi.
Britanski Indipendent (Independent) piše da iako većina evropskih zemalja podržava nezavisnost Kosova ipak je izostalo njihovo jedinstvo što podseća na sličnu situaciju sa priznavanjem Hrvatske početkom 1990-tih. Zbog tadašnje podele među članicama EU izostala je efikasnija akcija u cilju sprečavanja ratova u Hrvatskoj i BiH.

Vošington Tajms (Washington Times) piše da je jedino ispravno u proglašenju nezavisnosti Kosova što je omogućeno pravo na samoopredeljenje albanskom narodu koji je dugo bio izložen represiji Srbije. Međutim, postavlja se pitanje valjanosti načina na koji je to urađeno. Ovaj dnevnik ocenjuje da će se sadašnje bezakonje, organizovani kriminal, korupcija i siromaštvo nastaviti. Vošington tajms piše da su ostaci bivše OVK i dalje aktivni, ističući da je ova organizacija bila među prvim terorističkim grupama koja je imala veze sa Al Kaidom, što su zapadne obaveštajne službe utvrdile pre više od decenije. Imajući u vidu da terorizam i međunarodni kriminal najviše zabrinjavaju SAD, nezavisnost Kosova svakako ne može doprineti u rešavanju nijednog od ova dva problema, ocenjuje Vošington Tajms.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG