Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Živopisni izgovori za uskraćivanje informacija od javnog značaja


Od 58 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, državna preduzeća odgovorila su na svega 33, ilustrativna fotografija

Iako ih na to obavezuje zakon, javna preduzeća u Srbiji vrlo teško dostavljaju informacije o svom radu zainteresovanoj javnosti. Izveštaj nevladine organizacije Transparentnost Srbija pokazuje da se ponekad služe „živopisnim“ obrazloženjima.

Kao primer je naveden odgovor koji je Transparentnost Srbije dobila od preduzeća Autotransport (AT) Pančevo, koje je 13. aprila ove godine, na dan kada je održan veliki miting opozicije u Beogradu, redukovalo saobraćaj ka glavnom gradu, pod obrazloženjem da nemaju dovoljno goriva i vozača.

„Tražili smo im informaciju da li su zaista postavili to obaveštenje, kojom količinom goriva su raspolagali tog dana, koja količina goriva im je potrebna za redovno obavljanje saobraćaja, zašto se desilo da nema dovoljno goriva, da li zato što nije sprovedena javna nabavka?", kaže Zlatko Minić, saradnik Transparentnosti.

"Od AT Pančeva smo dobili izvanredan odgovor: rekli su nam da je to preduzeće od strateškog interesa za Srbiju, u skladu sa rešenjem privrednih društava i drugih pravnih lica koji proizvode predmete i vrše usluge od značaja za odbranu Republike Srbije, te da je spisak vozila sa podacima o njima, uključujući i količinu goriva deo plana odbrane i plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama i zato ima oznaku ’državna tajna’. To je potpisao v.d. direktora preduzeća Bojan Bojanić“, prenosi Minić.

Traženje informacija kao 'mobing'

Od 58 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, koje je nevladina organizacija Transparentnost Srbija uputila preduzećima u državnom vlasništvu, stigli su odgovori sa svega 33 adrese, saopštila je ova organizacija na konferenciji za medije 20. septembra u Beogradu.

Prema rečima Zlatka Minića, saradnika Transparentnosti, upiti su se odnosili kako na izjave o radu koje su davali čelnici preduzeća, tako i na odazivne izveštaje, koji pokazuju otklanjanje nepravilnosti otkrivenih u reviziji Državne revizorske institucije.

Minić kaže da nema šablona koji bi pokazao na koja pitanja većina preduzeća izbegava da odgovori. Osim ignorisanja, dodaje on, neretko su stizali i živopisni izgovori za uskraćivanje informacija.

Minić je takođe naveo odgovor preduzeća Rembas trans koje je traženje informacija o naplaćenim uslugama okarakterisalo kao "mobing na odgovorno lice", kao i slučaj beogradskog Parking servisa koji nije hteo da odgovori kojoj stranci preduzeće pripada, a nakon što je direktor tog preduzeća izjavio da akcijom uklanjanja nepropisno parkiranih vozila "dokazujemo da smo mi stranka koja uvodi red".

Primeri evropskih država

Prema podacima agencije „Ekses info“, koja je sprovela istraživanje na uzorku od 124 zemlje – u 66 posto slučajeva javna preduzeća imaju obavezu davanja informacija od javnog značaja, dok u 41 posto tu obavezu imaju privatna preduzeća koja vrše javna ovlašćenja ili se finansiraju iz javnih izvora, kaže saradnica Transparentnosti Miša Bojović.

„Ono što je zanimljivo tiče se ovog drugog rešenja koje se smatra za nijansu naprednijim po pitanju transparentnosti rada ikoje uključuje privatna pravna lica. Naime, postoji nekoliko zemalja koje su predvidele ovu obavezu zakonom, a nisu predvideli za državna preduzeća. Na primer, u Danskoj su vrlo detaljno uređene obaveze za privatna pravna lica, dok se u slučaju državnih preduzeća to odnosi samo na preduzeća iz energetskog sektora, poput toplana ili gasna preduzeća“, kaže Bojović.

Ona dodaje da je u Srbiji, prema aktuelnom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ova obaveza predviđena za oba tipa preduzeća.

Opasne predložene izmene

Međutim, prema rečima Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, nacrt izmena zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, koji je predstavljen prošle godine, donosi rešenje po kojem bi se akcionarska društva isključila iz primene ovog zakona.

Nenadić dodaje da to hoće li neko preduzeće biti organizovano kao javno ili kao akcionarsko društvo zavisi isključivo od političke volje.

„Svakog trenutka neko preduzeće koje je sada javno i koje bi i po novim zakonskim rešenjima bilo obuhvaćeno obavezom da postupa po zahtevima, može da promeni svoj organizacioni oblik i već sutradan bi moglo postati akcionarsko društvo koje bi bilo izuzeto, ukoliko se ove izmene zakona usvoje. Zbog toga govorimo o tome da je opasnost koja se nadvila nad opšti režim pristupa informacijama tako velika i da ove izmene ne bi smele da se usvoje u tom obliku“, smatra Nenadić.

Aktuelni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja u Srbiji spada u red najboljih u svetu, kaže Nenadić i upozorava da bi sa predloženim izmenama, Srbija ne samo uskratila javnosti pravo na informacije o javnim preduzećima, nego bi ispala iz grupe dve trećine zemalja koje to pravo dopuštaju.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE od 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG