Dostupni linkovi

Predsednik Opštine Preševo: Brisanje prebivališta Albancima u Srbiji moralni zločin


Šćiprim Arifi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da se Albancima oduzima pravo da budu legitimni građani Srbije i dodaje da se time briše njihova istorija.

Protekle nedelje tvit Šćiprima Arifija, predsednika opštine Preševo o navodnom masovnom suspendovanju adresa Albanaca sa prebivalištem u Srbiji, izazvao je reakciju nemačke poslanice iz redova Zelenih i izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole von Kramon.

“To je velik problem i potrebno je hitno obratiti se Beogradu”, napisala je von Kramon na svom Tviter (Twitter) nalogu.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upite RSE o brisanju adresa Albanaca u Preševskoj dolini na jugu Srbije.

Šćiprim Arifi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da se Albancima oduzima pravo da budu legitimni građani Srbije i dodaje da se time briše njihova istorija.

“Ovo je možda još i veći moralni zločin, jer izbrisati istoriju stanovništva ko god da je, Albanac ili Srbin, koji je stotinama godina lociran u tom kraju je veliki moralni zločin”, ocenjuje predsednik opštine Preševo.

Prema procenama međunarodne zajednice, u Srbiji živi oko 60 hiljada pripadnika albanske nacionalne manjine, najviše u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa na jugu Srbije.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je za RTS u julu 2020. godine da u Medveđi “živi realno 300 Albanaca, a ne 4.000 kao što ste lagali decenijama”.

Predsednik opštine Preševo, međutim, objašnjava da je reč o organizovanoj kampanji sa ciljem da se smanji broj Albanaca.

RSE: Napisali ste da se suspendovanje prebivališta (zakonska odredba pasivizacije prebivališta lica za koje se utvrdi da ne stanuje na adresi na kojoj je prijavljeno) Albanaca u Srbiji primenjuje sistemski samo prema albanskoj nacionalnoj manjini. Na osnovu čega to tvrdite?

Arifi: Na osnovu činjenice da je u opštini Medveđa u periodu od 2011.godine do danas poništeno 4.700 adresa prebivališta, što je jako veliki broj. U Preševu i Bujanovcu taj broj je manji, po 100 ljudi, ali i to je zabrinjavajuće. Albancima u Preševskoj dolini prebivališta se sistematski brišu još od 2011. godine, i taj proces uveliko traje. U Medveđi je došlo do kritične tačke, jer imamo veoma malo Albanaca kojima je adresa registrovana u toj opštini. Ako uporedimo statističke podatke o stanovništvu koje živi u opštinama u Preševskoj dolini i okolini, očigledno je da tu imamo veći broj suspendovanih adresa nego u svim ostalim selima i gradovima u celoj Srbiji. Iz toga se vidi da je ovo područje targetirano od Ministarstva unutrašnjih poslova i da je politika brisanja prebivališta uperena protiv stanovništva, koje preko nedelje ne boravi u svojim kućama jer radi na Kosovu.

Nejasno, netransparentno i nefer

RSE: Zakonom o prebivalištu i boravištu građana policiji je dato ovlašćenje da nakon izvršenih provera, na zahtev suda ili nekog drugog organa, izvrši pasivizaciju. Šta je po vašem mišljenju tu sporno?

Arifi: Sporni su uslovi pod kojima su tim ljudima izbrisana prebivališta, jer je ceo proces nejasan, netransparentan i nefer. Policija dolazi radnim danima na kućne adrese ljudi, i kada ih ne pronađe, konstatuje da tu niko ne živi i samim tim se to prebivalište briše. Dakle, policajac je taj koji može da odluči da li neko živi na toj adresi ili ne. To nije fer prema tim ljudima koji zbog lošeg ekonomskog razvoja i nemogućnosti da nađu posao, pokušavaju bilo gde da se zaposle, a najveći broj Albanaca iz Medveđe migrira ka Kosovu, jer ako ste Albanac ne možete naći nikakav posao u Srbiji. To ne samo da nije fer, već to ove ljude diskriminiše i ugrožava njihovo najosnovnije pravo, a to je pravo na prebivalište i pravo da budu građani.

RSE: Zbog čega mislite bi država povlačila takve poteze?

Arifi: Ako se vratimo u 2011. kada je proces počeo pa sve do 2018. godine, kada se pojavio problem formiranja granice, može se shvatiti zbog čega je baš isforsiran u Medveđi, gde je najviše suspendovanih adresa. Jednostavno, kako bi se 2019. godine moglo reći da to područje nije naseljeno Albancima, odnosno da ih tu ima veoma malo. To je planirana akcija usmerena protiv dijaloga, dakle ne samo protiv Albanaca u Preševskoj dolini već i protiv dijaloga, jer ima za cilj da učvrsti pozicije Vlade Srbije za pregovaračkim stolom u Briselu.

RSE: Koje su primedbe ljudi kojima je prebivalište pasivizirano? Kakve su posledice takvih odluka po njih?

Arifi: Kao što sam rekao ranije, samim tim što im je izbrisano prebivalište oduzeto im je i pravo da budu legitimni građani ove zemlje. Rezultat je nemogućnost dobijanja lične karte i pasoša, što je takođe elementarno pravo. Više ne mogu da učestvuju na izborima, ne mogu da budu na glasačkim listama, niti da glasaju. Takođe, ne mogu da budu ni politički aktivni niti da društveno deluju. Samim tim sveukupno se menja i socijalna struktura opštine u državi koja je trebalo da podrži građane u Medveđi, a ne da dopusti brisanja prebivališta. Kada izostane ta vrsta socijalne podrška čovek postaje ilegalan, a ne poštovan građanin.

Time se briše i njihova istorija ne samo u opštini već i u Srbiji. Ovo je možda još i veći moralni zločin, jer izbrisati istoriju stanovništva ko god da je, Albanac ili Srbin, koji je stotinama godina lociran u tom kraju je veliki moralni zločin. Čak i kada neko kaže da oni ne žive ovde, to nije opravdanje. I ne treba da kreiramo takve činjenice i utičemo negativno na život ljudi.

RSE: Da li ste o svemu tome razgovarali sa predstavnicima vlasti u Beogradu, pre svega sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova?

Arifi: Da, pričali smo sa zvaničnim predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i pričali smo sa predstavnicima Vlade u jednom normalnom, direktnom i prijateljskom tonu, oči u oči, ali nismo dobili direktan odgovor. Ja već godinama pričam javno, putem medija o ovom problemu i ne samo ja, već i moje kolege tako da ovo nije pitanje o kojem niko nije obavešten. Svi znaju za ovaj problem – i Vlada i Međunarodna zajednica, i Vlada Kosova i EU – ispričali smo bukvalno svima i na kraju bi trebalo da nađemo rešenje. Ja se i dalje nadam dijalogu u kome će se ova tema označiti kao bitna i da će se naći na pregovaračkom stolu (stolu za dijaloge) između dveju zemalja i EU, što je za mene kao medijatora jako bitno.

Problem sa birokratijom u Srbiji ne bira nacionalnost

RSE: Kako biste ocenili saradnju sa Vladom Srbije?

Arifi: Znate, u Srbiji nemam samo ja kao Albanac problem da realizujem neki projekat. Siguran sam da u Srbiji svi imaju problem sa birokratijom. Meni je samo dodatno otežavajuća okolnost što sam Albanac i što dolazim kao gradonačelnik opštine u kojoj je 2001 .godine postojao vojni sukob sa srpskom vladom. Zato mi je otežano da sarađujem sa ministrima i Vladom u rešavanju problema.

Nisam usmeren samo ka Srbiji koja treba da obezbedi mojoj opštini projekte i rešavanje konkretnih pitanja, već sam okrenut i ka Međunarodnoj zajednici sa kojom imam jako dobar odnos, koja nas podržava u političkom smislu i u projektima.

Okrenut sam i ka albanskoj Vladi, jer ako Srbija pomaže Srbe na Kosovu sa više od 500 miliona dolara, i ja očekujem pomoć od Albanije i Kosova sa kojima smo povezani i sa kojima osećamo duhovnu pripadnost. Moja uloga je takva da želim sa svima da održavam dobre odnose kako bismo mogli zajedno da radimo i realizujemo projekte koji su u interesu svih ljudi.

RSE: Kako ste zadovoljni saradnjom sa Evropskom unijom?

Arifi: Zadovoljan sam odnosom koji smo uspostavili sa Evropskom unijom, zato što podržavaju ne samo moje projekte, već i moje stavove kao pripadnika manjine u Preševskoj dolini. I ovde da naglasim, uprkos njihovoj podršci, ja opet nisam apsolutno zadovoljan. Zahvalan sam, ali smatram da ta podrška treba da bude intenzivnija, jer iako se pregovorima postignu neki dogovori između Beograda i Prištine, to i dalje ne znači da je tu posao završen i da su rešeni problemi. Jer, ako Preševska dolina nije de fakto pomenuta u tom sporazumu (dogovoru), ako nije postignut dogovor o perspektivi ljudi u Preševskoj dolini, onda se samo nastavlja sa guranjem problema pod tepih.

Novo liderstvo za novi politički mentalitet

RSE: Jednom prilikom ste izjavili da nastojite da razbijate političke stereotipe i da se trudite da doprinosite stabilnosti političke scene u opštinama na jugu Srbije. Kakvi su odnosi političkih stranaka unutar albanske zajednice u Preševu?

Arifi: Odnosi između političkih stranaka u Preševu su dobri, mnogo bolji nego ranije kada smo imali sukob dve političke ideologije i postkomunističke vođe. Takođe, u prošlosti smo imali između osam i deset političkih partija. Sada imamo neke nove lidere i već su se izdvojili neki novi političari koji su proteklih nekoliko godine u politiku uneli nov mentalitet. To novo liderstvo ne samo da se učvrstilo u Preševu, nego je pomoglo da se iskristališe politički spektrum pa se od 2015. godine prepolovio broj stranaka, i sada imamo samo četiri. To je ne samo veliki uspeh za politički sistem već i za stanovništvo, koje je glasalo za te partije, i doprinelo boljoj saradnji između stranaka. A znamo da je uvek izazov sarađivati i raditi zajedno. To vidimo svuda – u Srbiji, zemljama u regionu pa čak i u Nemačkoj, jer postoji velika razlika u pristupu i političkoj ideologiji između stranaka. Ali je svakako bitno da postoje različite političke partije.

RSE: Da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom Vaše poslaničke grupe u Skupštini Srbije?

Arifi: Kao manjina u parlamentu sa samo tri predstavnika, mi ne možemo da ostvarimo neko značajniji uticaj, iako smo do sada zaista uradili dobar posao. Ali, svakako mi se ne sviđa dijalog u stilu devedesetih, Miloševića, Dačića, ne volim vraćanje na ta vremena. Ja sam političar koji više voli da se priča o sadašnjosti, budućnosti, a da se prošlost ne zaboravi. To je moj pristup, a mislim da se i dalje mnogo priča o devedesetim i o tome kako su stvari nekada bile, a treba se okrenuti ka današnjici i ka onome što će biti sutra, a uz to da se ne zaboravi šta je bilo juče. Iako mi imamo samo tri od 250 poslanika u parlamentu, nadam se da će u budućnosti naš položaj biti takav da stalno podseća, osvešćuje ljude o tome kakav je položaj Alabanaca u Srbiji.

Kao na primer sada u doba pandemije, da probudimo svest da u Preševskoj doline nema adekvatne bolnice i da nije normalno da se bolesnici upućuju iz Preševske doline u Vranje, Leskovac i Niš kako bi se lečili od korona virusa ili za bilo koje zdravstveno pitanje.

Na primer, naše trudnice moraju da putuju 40 kilometara do Vranja, a ako postoje neke komplikacije oko porođaja, moraju da idu čak u Niš koji je 120 kilometara udaljen od Preševa. Ako Vlada Srbije želi da ima drugačiji tretman prema Albancima neka pokaže to upravo kroz integraciju Albanaca u državne organe, kroz izgradnju bolnica, kroz obezbeđenje investicija, kroz promociju Preševa kao dela Srbije.

Sve ovo doprineće stabilnosti u Preševu, a ne mere koje su bile do sada i podsticale nestabilnost. Pokažite to kroz finansiranje projekata u Preševu, što je već delimično i ostvareno, jer sada imamo pojedina ministarstva, na primer ekonomije, koja finansiraju neke projekte u Preševu. Ali opet, ne možemo da tvrdimo da smo skroz zadovoljni, jer poslednjih 30 godina nije bilo investicija u Preševu. To su problemi koje očekujem da će biti preneti u parlament od strane naših predstavnika. Nema sumnje da je u interesu svih da se Srbija više bavi preševskim pitanjima, da bude više uključena, da šalje investitore i otvara nova radna mesta.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG