Subota, 25. oktobar/listopad 2014, 15:24 CET

Srbija

Logoraši: Kako je Ljotić "prevaspitavao" skojevce

Sa sporne izložbe "Ni koledž, ni tamnica - vaspitni zavod u Smederevskoj Palanci od 1942-1944", foto: www.021.rs
Sa sporne izložbe "Ni koledž, ni tamnica - vaspitni zavod u Smederevskoj Palanci od 1942-1944", foto: www.021.rs
Nešto manje od 70 godina posle završetka Drugog svetskog rata u Srbiji postoje različita tumačenja da li je u Smederevskoj Palanci, gde su zatvarani pripadnici antifašističke omladine, tadašnji skojevci, bio klasičan logor ili kako je zvanično nazivan vaspitni zavod.

Antifašisti Novog Sada su nedavno žestoko reagovali na izložbu pod naslovom "Ni koledž, ni tamnica - vaspitni zavod u Smederevskoj Palanci od 1942-1944", ocenivši je kao pokušaj aboliranja kvislinškog režima Milana Nedića i fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića. RSE je krenula tragom te izložbe i zabeležila svedočenja troje bivših zatvorenika u Smederevskoj Palanci, Milana Joksimovića, Dragana Stojanovića i Milke Nedeljković.

Milan Joksimović je uhapšen i kao osamnaestogodišnjak prebačen u Smederevsku Palanku gde je bio zatvoren pune dve godine. Na pitanje da li je to bio logor ili vaspitni zavod, on kaže:

„Oni su ga zvali zavod, a mi logor. Zato što je imao bodljikave žice, zato što je imao bunkere, zato što su nas čuvale straže, kao svi logori. Imao je zadatak da bude i logor i da se prevaspitavamo, da budemo ljotićevci. Zato što je rukovodstvo bilo ljotićevsko. Upravnik logora je bio naklonjen Nediću, a njegova žena (upravnica ženskog dela logora) Ljotiću, bila je članica Zbora Dragojla Popovića", priseća se Joksimović.

„Ja sam za vreme rata bio u Palanci, a za vreme slobodne Jugoslavije, bio sam na Golom otoku. Smedervska Palanka je bila Hajat u odnosu na Goli otok koji je bio kao najprljavija udžerica“, kaže Dragan Stojanović koji je uhapšen kao SKOJ-evac u okupiranom Beogradu prilikom jedne provale (tako se zvalo hapšenje nakon što je neko od pripadnika pokreta progovorio tokom mučenja).

Proveo je nešto manje od dve godine u Smederevskoj Palanci. On kaže da je tada bilo teško, bio je to logor, ali iz današnje perspektive, sa istorijske distance, njemu to deluje drugačije.

„Tipičan logor“ kaže za Palanku, međutim, Milka Nedeljković koja je takođe posle rata iskusila i golootočki zatvor, ali njena sećanja na Palanku nisu ublažena.

“Sneg pada. Logor opasan žicom. Gore su karaule, mitraljezi i refelktori, tako da cele noći obasjavaju krug sa barakama“, seća se Milka Nedeljeković, koja je kao gimnazijalka uhapšena i zatvorena u Smederevskoj Palanci. "Truba zatrubi negde oko 6-7 sati i mi svi moramo u stroj, onda je prozivka, čete, onda se odredi gde ko radi“.

Prošlo je skoro sedam decenija od rasformiranja logora u Smederveskoj Palanci koji je za neke bio predvorje za zloglasnu Banjicu, za druge spas od te iste Banjice odakle su zatvorenici povremeno odvođeni na streljane i kao taoci. U Smederevskoj Palanci nije bilo streljanja, a da li je bilo fizičke torture? Milan Joksimović kaže da je bilo fizičke torture, ali vrlo ograničeno, više pedagoški. 

„A bilo je udaranja“, seća se Joksimović.

Milka Nedeljković međutim svedoči da je bilo „i batina, nego šta, šibali su nas po noktima...“

Sećanja Dragana Stojanovića na zatvorsku upravu su drugačija od njegovih drugova iz logora sa kojima je ostao u kontaktu do današnjeg dana:

„Kad su jednom došli Nemci da uzmu taoce, uprava je rekla: vi prvo streljajte nas, pa onda radite šta hoćete. Oni su, gospođo, spasavali omladinu, Ljotić je sve spasao od Banjice. Njemu treba da se spomenik podigne, a ne da se govori da je fašista. Tek jednom, kada je jedan grupa zatvorenika pokušala da zauzme logor, naša srpska glupost, oni su ih otkrili, njih 11 pohapsili, poslali na Banjicu, njih deset je streljano, jedan je preživeo.“

Milka Nedeljković se seća kako su jednom zatvorenice bile kažnjene zbog šišanja.

„Proneo se glas da je Nedić naredio da nosimo duge kose. A dugu kosu je teško bilo održavati, nije se moglo prati pa je bilo ekcema, puna ambulanta bolesnih. I onda su devojke stale u red za odsecanje kika. Dođe upravnik, prekine i sve ih sasluša. I svaku je ispitivao da li je za kike ili protiv. NIjedna ne sme da kaže da je protiv kika. A on onda prokomentariše da je znao da smo svi za kiku-partizanku. I oterao je sve ošišane devojke u kažnjeničku ekipu", priča Nedeljković.

Lukave provere

Dragan Stojanović se seća da je bio crnomanjast, „kao Ciganče“, da se njegova majka bojala da će ga Nemci pokupiti i odvesti iz zatvora zajedno sa Ciganima.
Dimitrije LjotićDimitrije Ljotić
x
Dimitrije Ljotić
Dimitrije Ljotić

Logor za antifašističku, odnosno komunističku omladinu, formiran je po ideji Dimitrija Ljotića, a u izvedbi Vlade Milana Nedića. Istoričar Milan Radanović koji je istraživao arhive, kaže da postoje dve neistine o Smederevskoj Palanci - jedna je da je to bio koncentracioni logor, a drugi da je bio samo vaspitni zavod. On tvrdi da nije bio zavod, ali da jeste bio logor.

Gimnazijalcima su, zaista, u logoru organizovani časovi, dolazili su profesori iz Palanke, dobijana su i svedočanstva. Zanimljivo je da je Zavod bio pod direktnom ingerencijom Ministartsva prosvete. Kako je izgledalo prevaspitavanje?

„Ja sam polugođe završila u logoru“, kaže Milka Nedeljković. „Dolazili su profesori iz Palanke da nam održe časove u barakama. A tamo, glad, beda, mi nosimo nešto da skuvamo... Tu je nas upravnik često saslušavao, a ako bi posumnjao u nekoga, držao bi ga po celu noć da piše na temu moj ilegalni rad u logoru“.

„Moj stariji brat je bio tvrdokorni komunista“, priča Dragan Stojanović, “i veoma je oštro diskutovao. I njega upravnica pita: Boro, šta bi ti radio kad bi ti nas zarobio? On kaže, ja bih vas streljao. Vidite koliko je bio slobodan. Zbog takvih stavova je bio, doduše, dva-tri puta u takozvanoj Beloj kući, u zatvoru u logoru“.

Milka Nedeljković se priseća kako je logorska uprava lukavo proveravala dokle se stiglo sa prevaspitavanjem zatvorenika.

„Imali su biblioteku i govorili nam da slobodno uzmemo da čitamo šta nas zanima. Pa onda otvore čitalački čas. Kad neko nasedne, pa kaže da je pročitao Maksima Gorkog ili neku sličnu knjigu, onda kazna dolazi sutradan. Nađe se neki razlog, kao zgazila je aleju i odmah odlazi u zatvor“, priča Nedeljković.

Dragan Stojanović se seća da su dolazili razni ljudi i držali predavanja, čitala se štampa.

„Nisu oni insistirali na fašizmu, nego na srpskoj nacionalnoj ideologiji i tražili su da se mi odreknemo komunista koji su zemlju vodili u propast.“

„Vaspitači su bili ljotićevci, fašističkih ideja, ali od tog njihovog pokušaja prevaspitavanja, nije bilo ništa“, kometariše Milka Nedeljković.

Podsećamo na kraju ovih svedočenja, da se u Srbiji ovih dana očekuje sudska odluka o rehabilitaciji Draže Mihailovića, da su već rehabilitovani pojedini ministri iz vlade Milana Nedića, a da je podnet sudski zahtev i za rehabilitaciju samog kvislinškog premijera. U tom svetlu se može razumeti bojazan da je izložba o logoru u Smederevskoj Palanci kao vaspitnom zavodu korak dalje u revidiranju istorije, kao pokušaj da se ljotićevci prikažu sa oreolom srpskih patriota.

A polemika o tome ko je ko traje do dan danas. Aktuelizovana je 90-ih godina, kada su zajedno vojnici sa petokrakama i paravojnici sa kokardama ratovali po Hrvatskoj i Bosni za iste ciljeve - za nove granice Srbije, a pod firmom patriotske borbe za zaštitu srpskog naroda.

Branka Mihajlović

mihajlovicb+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1972. godine kada je diplomirala žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnog sindikata Radio-televizije Beograd, koji se protivio zloupotrebi profesije i upotrebi jezika mržnje u pripemi rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Nikola Grad: Srbija
15.02.2013 23:05
Ovaj logor je između ostalog služio kao prva stanica ka Banjici, ali i drugim logorima u naci Nemačkoj. Ako je neko preživeo ovaj logor, ne znači da je to bilo letovalište. Svako ko je sarađivao na bilo koji način sa okupatorom zemlje je izdajnik i kvisling, i o tome nema diskusije. Ne može se biti manje ili više kvisling. Ljotić, Nedić, Mihajlović i svi ostali, kvislinzi. A zločine komunista treba otkriti i osuditi. Samo partizani i četnici nikad ne mogu u isti koš.

Ime: ... Grad: ...
14.02.2013 06:59
A kad se Paveliću drži misa zadušnica u Splitu i kada u Čavoglavama na koncertu Thompsona nose ustašku ikonografiju i horski dižu ruku u nacistički pozdrav, to je očigledno normalno, s obzirom da RSE ne "ide tragom" tih pojava a članci o takvim pojavama se svode na par rečenica, kao da se radi o vremenskoj prognozi.
Odgovor

Ime: malo morgen Grad: Skandinavija
14.02.2013 12:29
Da,u pravu si djelimicno ! To sta se ponekada desava u Dalmaciji, (ne u Zagrebu)ne sluzi im na cast . Ali,to se pretezno desava u Dalmaciji,gdje je toga bilo i za vrijeme Tita, naravno, u manjem obimu.Medjutim, u skoro cijeloj Srbiji i rs-u cetnicka ikonografija je jedna normalna stvar i pojava. Na svakom skupu,vasaru,svadbama ta ikonografija je prisutna . Tome se vise niko i ne cudi,jer je takva svakodnevnica u Srbiji i rs-u ! Prema tome, pogledaj prvo svoje "dvoriste,"pa onda zaviruj u tudje.
Odgovor

Ime: Nikola Grad: Srbija
15.02.2013 23:00
O gledanju u tuđe dvorište malo ima prava da se poziva neko ko piše 95% komentara na vesti iz Srbije, uglavnom ostrašćenih i totalno neobjektivnih. Priznajem, nema puno vesti iz hladnih zemalja visokog standarda na severu Evrope, ali opet, čini mi se da ni poreklom niste iz Srbije, a i da niste možda čak ni prolazili kroz istu.
Odgovor

Ime: milosrdni andjeo Grad: Beograd
15.02.2013 21:31
Sta kazes za kalendar HTV koji Juru Francetica eksplicite nazva herojem, to je delomicno i sporadicno a ha, malo morgen.Uostalom u Hrvatskoj nema cetnika i partizana pa cega se onda Hrvat plasi.Plasi se Hrvat od Hrvata.Kako narodna ono bese, sve se placa sve se vraca, samo polako dolaazi sve na naplatu.
Odgovor

Ime: milosrdni andjeo Grad: srbija
15.02.2013 21:26
Kod Hrvata tek poneki Ustasa a kod Srba svi cetnici.Retko se koji Hrvat odrekao Ustastva i to je dan danasnja potvrda svih dogadjanja diljem ljepe, a Srbi su se odrekli cetnika i partizana i zato je kako je.U Hrvatskoj cak na HTV u kalendaru Jure Francetic je heroj, no polako doce vama Jure kamom za vrat, nemate vise sta da se bojite cetnika i partizana.Optuzivali ste Beograd a sada optuzujete sami sebe.Sve se vraca sve se placa.
Odgovor

Ime: beli Grad: usa
14.02.2013 17:04
Narodu u Srbiji je petokraka namentuna. Titi i drustvo su se setali po Bosni I Hercegovini sve do pred kraja rata kada su Sovjeti stigli da mu pomognu. Tek onda je uspeo da osvoji Srbiju.
Nije Draza kriv sto Vojska Jugoslavije u Otadzbini je skoro izkljucivo bila sacinjena od Srba. Svi znamo zasta su se ostali zalazalgali. Mozete reci sta god hocete o Drazi i njegovim "cetnicima" ali jedna stvar je sigurna. Da nije bilo njegovog pokreta sudbina Srpskog naroda bi bila neizvesna.
Surove stvari i obracuni jesu se desavali, ali Srbi nisu poceli taj medjusobni rat.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
15.02.2013 21:43
Svima narodima na Planeti je "petokraka namentuna". Nikada i nogde komunisti nisu došli na vlast slobodnim izborima, pa tu Srbi nisu nikakav izuzetak.

Mihailović jeste u dobroj meri kriv što je Vojska Jugoslavije u Otadzbini bila skoro listom sastavljena od Srba jer je njegov pokret prihvatio nacionalističku ideologiju i revolucionarni program "prirodne Srbije".
Takođe, zločini koje su jedinice pod komandom njegovih bliskih saradnika počinili u Bosni su direktno uzrokovale da se deo bosanskih Muslimana svrsta uz okupatora i ustaški pokret.

Mihailovićev pokret je izdao sam sebe i 1943-će sam sebi presudio.
Naravno, nije ništa učinio da "sudbina Srpskog naroda" bude manje ili više neizvesna. Potpuni looser.


Odgovor

Ime: .... Grad: ....
14.02.2013 16:47
Rijetko ces vidjeti da ti "cetnici" danas dizu ruku u nacisticki pozdrav ili da velicaju Hitlera i naciste. Pitaj Srbe sta misle o Htleru i njegovoj ideologiji. pa ce ti biti jasnije neke stvari. Dok je ustastvo cisti izvorni nacizam i fasizam, a ljudi se i danas masovno poistovjecuju sa time.
Odgovor

Ime: malo morgen Grad: Skandinavija
15.02.2013 18:11
Nije ni potrebno danas da dizu ruke,posto su "svabe"davno otisle .Dizali su kada je bilo potrebno,morate priznati. A zbog takvog vaseg razmisljanja,imate to sto imate danas u Srbiji .

Ime: beli Grad: usa
13.02.2013 19:17
Istorija koju su pisali komunisti je suplja kao Svajcarski sir. To receno, nema svako pravo da tolmaci dogadjaje kroz prizmu svoje ideologije. To bi isto bilo supljo. Samo stucnjaci treba da se bave ovim poslom, tojest oni koji nisu obojeni bilo kojom bojom. Istina nas jos ceka.
Odgovor

Ime: P. A.
14.02.2013 07:54
Nije problem sa istorijom koju su pisali komunisti - o drugima. Problem je sa onim dijelom koji su pisali, tj. nisu pisali - o sebi.

Ime: Anonimni posjetilac
13.02.2013 16:06
Anti fasisti su porazeni nestala je njihova ideologija nestala je drzava za koju su se borili 90% bivse sfrj danas vladaju fasisti
dakle bilo kakvo pominjanje ili pozivanje na anti fasiste koji su se borili protiv nacizma nema vise bilo kakav znacaj za prostore
bivse srfj njiova borba je otisla zajedno sa drzvavom zvanom Yugoslavije Ovdje se radi o cistoj propagandi istih oni koji su se borili protv jugoslavije nastavljaju sa propagandom kako je navodno duh antifasizma u Srbiji pomalo zamro dok na ostalim
prostorima bivse sfrj vlada cisti fasizam
Srbija

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Putin: SAD pokušavaju da vladaju svetom

Predsednik Rusije u Sočiju upotrebio čuvenu "hladnoratovsku" frazu i svoju teoriju političkih ambicija zapada povezao sa krizom u Ukrajini...

Majka ubice iz Otave o sinu

Suzan Biboa za novinsku agenciju Asošijeted pres još rekla da jedan njen deo želi da mrzi svog otuđenog sina Majkla...

Medicinska sestra izlečena od ebole

Lekari su saopštili da je Nina Fam, američka medicinska sestra kojoj je ustanovljena ebola, nakon što je brinula o liberijskom pacijentu, izlečena od virusa.