Dostupni linkovi

Sporna izložba u Novom Sadu: "Normalizovanje" fašizma u Srbiji


Detalj sa izložbe, foto: www.021.rs

Detalj sa izložbe, foto: www.021.rs

U novosadskoj galeriji Izdavačke kuće „Prometej“ otvorena je izložba koja Zavod za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, koji je radio tokom Drugog svetskog rata, predstavlja kao obrazovnu ustanovu. Antifaštička akcija Novog Sada smatra da je to zapravao bio logor, a izložbu "Ni koledž, ni tamnica - vaspitni zavod u Smederevskoj Palanci od 1942-1944", ocenjuje kao pokušaj aboliranja kvislinškog režima Milana Nedića i fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića.

Spornu izložbu je organizovao Istorijski arhiv Smederevske Palanke u saradnji sa Izdavačkom kućom „Prometej“.

Kroz Zavod za prinudno vaspitanje tokom dve godine postojanja je prošlo više od hiljadu omladinaca sa područja čitave Srbije. Ovaj logor zvali su „Mala Banjica“ i to je bilo mesto patnje i silom nametane nacističke indoktrinacije mladih. Ova izložba o tom mučilištu govori kao o pozitivnoj, obrazovnoj instituciji. Izložba predstavlja jednu od najotvorenijih nacističkih provokacija u Novom Sadu, stoji u saopštenju Antifašističke organizacije Novog Sada.

Istoričar Milivoj Bešlin izložbu vidi kao istorijski falsifikat i još jedan pokušaj istorijskog revizionizma.

“Reč je o logoru koji je bio otvoren i radio pod kontrolom pripadnika kvislinške fašističke organizacije Dimitrija Ljotića. Otvoren je po naredbi samog Ljotića i radio je oko dve godine, u vreme okupacije Srbije, negde od 1942. do 1944. godine. U njemu su držani zatvoreni mladi ljudi, antifašisti, nad kojima je pokušana da bude vršena indoktrinacija, dakle da se oni od antifašista i levičara modifikuju u fašiste. Oni koji ne bi prihvatili fašizam, bili su izlagani surovoj torturi, represiji, a za pokušaj bekstva bili su deportovani zajedno sa svojim porodicama u Banjički logor, gde su bili streljani. Ovo je još jedan od primera istorijskog revizionizma koji je u Srbiji dobio pravo legitimacije. Ovo je na neki način normalizovanje fašizma i zbog toga je ova pojava užasno opasna. Ona je samo jedna u nizu manifestacija istorijskog revizionizma koji u Srbiji traje već jako dugo“, rekao je Bešlin.

Glavni i odgovorni urednik Izdavačke kuće „Prometej“, Zoran Kolundžija kaže da je hteo da da mogućnost da se ponudi jedan drugačiji pogled na ovu instituciju.

“Ova izložba je sastavljena od dokumentarnog materijala. Autor izložbe nije imao nameru da nekoga predstavlja boljim ili lošijim. Iz materijala možemo zaključiti da su oni koji su bili smešteni u ovom Zavodu imali i lepe i ružnije trenutke. I ono što je još važnije, po klasifikaciji i po odnosu države prema ovom Zavodu, to i dalje spada u prosvetu. Izložba sa sličnim eksponatima bila je pre nekoliko godina i u Pedagoškom zavodu Srbije i pedagozi se bave tim Zavodom” kaže Kolundžija.

Na konstataciju RSE da deo stručne javnosti govori o torturi koja je vršena nad mladima u Smederevskoj Palanci, Kolundžija kaže da prema njegovim saznanjima nije bilo fizičke torture.

Milivoj Bešlin smatra da izvinjenje treba tražiti pre svega za takvu izjavu.

“Očekujem ne samo da se izvini zbog onoga što je učinio nego i zbog njegove izjave koja je više nego sporna gde on kaže da treba da .se čuje i druga strana. Koja je to druga strana? Fašizam?”, pita se sagovornik RSE.

Direktor Vojvođanskog građanskog centra, Željko Stanetić kaže da su ovakvi pokušaji revizije prošlosti opasne i samo stvaraju konfuziju kod novih generacija.

“Ono što je posebno opasno da smo mi u proteklim godinama iz stanja poricanja prešli u totalni revizionizam koji se jednostavno nastavlja i nastavlja. Posebno je zabrinjavajuće da revizionizam često kreće od nekih državnih institucija, što u ovom slučaju nije tako. Mislim da ovo može da bude jedna velika opasnost, pošto se izjednačavaju antifašisti i fašisti a uz to je ovo posebno opasno za buduće generacije koje nemaju činjenična saznanja o prošlosti. Već dugo imamo stanje revizionizma i mislim da su građani postali zbunjeni i nisu prepoznali važnost suprotstavljanja ovakvim procesima”, smatra Stanetić.

Spornu izložbu osudili su i članovi Saveza antifašista Srbije, Liga Socijaldemokrata Vojvodine kao i Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG