Ponedjeljak, 28. juli/srpanj 2014, 08:16 CET

Intervju

Đurić: Neophodno uskladiti normativno sa činjeničnim stanjem na Kosovu

Marko Đurić
Marko Đurić
Jaz između kosovske stvarnosti i platforme o Kosovu koja ga, kao i Ustav, tretira kao deo Srbije, jeste veliki, kaže za Radio Slobodna Evropa Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića za spoljnu politiku, ali dodaje da ni ono što piše u Ustavu Kosova ne odgovora realnosti na terenu. On veruje da se rešenjima koja predviđaju nedavno usvojeni dokumenti Srbije o Kosovu, u duhu konstruktivne dvosmislenosti koju nude, može doći do konsenzusa između Prištine i Beograda, pri čemu ni jedna strana neće ostati bez dostojanstva.

RSE: Gospodine Đuriću, predsednik Nikolić je rekao da veruje da nas evropski političari neće staviti pred izbor – EU ili Kosovo. Šta to zapravo znači?

Đurić: Naša zemlja je učinila izuzetno veliki broj političkih koraka sa ciljem dobijanja datuma za početak pregovora sa EU. Unutrašnje reforme, kako na volju institucionalnih reformi, borba protiv korupcije, ekonomske reforme, sve su to koraci koje je, ne samo ova nego i prethodne vlade, preduzimala kako bismo ispunili sve objektivne, ne samo političke, kriterijume za članstvo u EU. Dakle, mi želimo da Srbija postane član EU, a ono što ne želimo jeste postavljanje novih uslova i to je jasna poruka koju šaljemo.

RSE: Šta bi, po mišljenju predsednika Nikolića, bio uslov EU kada bi rekao: „Evo sada smo stavljeni pred izbor Kosovo ili EU“?

Đurić: Nije preterano zahvalno u politici govoriti o tome šta bi bilo kad bi bilo i ne bismo želeli da na bilo koji način prizivamo postavljanje novih uslova. Granice državne politike su iscrtane Rezolucijom koju je usvojila Narodna skupština a njeni ciljevi utvrđeni platformom koja kaže da u dijalogu Beograda i Prištine naša strana želi da ostvari autonomnu zajednicu srpskih opština.Dakle, prvi put nakon 13 godina je naša strana izašla sa svojim viđenjem rešenja odnosa Beograda i Prištine, i to, barem sa naše strane, čitavom procesu daje novi kvalitet.

RSE: Institucije EU ne pominju sada pitanje priznanja Kosova od strane Srbije, ali se traže svi drugi aspekti odnosa sa Kosovom kao prema svakoj drugoj državi. Da li je to za predsednika ove zemlje u ovom trenutku prihvatljivo?

Đurić: Srbija svoj odnos prema Prištini zasniva, uzimajući u obzir, naravno, i mišljenje drugih, isključivo na sopstvenim odlukama. Mi naš odnos definišemo kroz političku platformu koju je predsednik Republike promovisao u Narodnoj skupštini i koja je usvojena sa više od dve trećine poslanika. U tom smislu i odnos Beograda i Prištine, ponuđen tim dokumentom, otvara širok prostor za to da obe strane na svoj način predstave ono što je dogovoreno, a da istovremeno, u suštinskom smislu, bude očuvan princip da po Ustavu Srbije Kosovo i Metohija jeste autonomna pokrajina, da na Kosovu i Metohiji bude uspostavljena zajednica autonomnih opština i da obe strane zaista mogu da sačuvaju dostojanstvo.

RSE: Kad se kaže je po ustavu Srbije i usvojenoj platformi Kosovo i Metohija autonomna pokrajina Srbije, da li možemo da zadržimo Kosovo tvrdnjom da je Kosovo autonomna pokrajina Srbije?

Đurić: Kosovo i Metohiju ne možemo da zadržimo bilo kojom pojedinačnom tvrdnjom. Kosovo i Metohiju možemo da zadržimo isključivo našim delima, dakle, jačanjem naše zajednice na Kosovu i Metohiji, kroz zalaganje da se kroz dijalog Beograda i Prištine postignu rešenja koja će nam omogućiti da ostanemo u okviru onoga što Ustav Srbije definiše. Naravno, situacija na terenu u poslednjih 13 godina je toliko složena da veoma često ustavna rešenja ne odražavaju sliku koja se vidi na terenu, ali mi imamo najviši pravni akt koji je jasno definisao status Kosova i ono što mi želimo jeste da preko ustavnog zakona prenesemo određene nadležnosti na privremene institucije samouprave; da ozakonimo jedno stanje koje je odavno izašlo izvan okvira prava.

RSE: Da li vi tu, međutim, primećujete jaz između normativnog i stvarnog? Ustav i platforma definišu Kosovo kao autonomnu pokrajinu Srbije, a stvarnost je takva da predsednik Nikolić, kao i drugi srpski zvaničnici, nije mogao da ode na Kosovo?

Đurić: Vi ste u pravu, jaz je očigledan i on je dvosmeran. Realnost koja piše u Ustavu Srbije da Kosovo i Metohija na čitavoj svojoj teritoriji funkcioniše u okviru sistema Srbije nije nešto što, nažalost, ekstremni separatistički krugovi u Prištini priznaju. Isto tako možemo reći da naša zajednica na Kosovu i Metohiji, pa i veći broj zemalja u međunarodnoj zajednici, ne priznaju jednostranu odluku Prištine da se konstituišu kao država. Ni ono što piše u takozvanom Ustavu Kosova ne odgovara stanju na terenu u pokrajini. Ono što mi želimo jeste da postignemo rešenje koje će omogućiti obema stranama da ono što je činjenično stanje bude usklađeno i sa normativnim stanjem, ali i sa interesima obeju strana. Mi mislimo da to nije nemoguće i nedostižno.

RSE: Da li je za kraj februara ili za početak marta predviđen susret između predsednika Tomislava Nikolića i predsednice Atifete Jahjage?

Đurić: Naša je želja da razgovaramo o svim temama, a možemo reći i na najvišem nivou. Predsednik Vlade Ivica Dačić se u Briselu, sada već redovno, sastaje sa gospodinom Hašimom Tačijem. Kada i ako susret bude dogovoren, bićete o tome obavešteni.

RSE: Imali ste, pretpostavljam, priliku da čujete komentar izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, gospodina Jelka Kacina, da je predsednik Nikolić propustio priliku da se u Budvi sretne sa kosovskom predsednicom posredovanjem predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića. To je rekao komentarišući izjavu predsednika Nikolića u danu posete premijera Zorana Milanovića Beogradu da je trebalo najpre da dođe do susreta dva predsednika, a ne dva premijera. Kacin je to onda je propratio ocenom da smo do sada imali već četiri susreta premijera Dačića i Tačija, a da još nismo imali susret predsednika.

x
Đurić: Prilikom tog foruma kojeg je predsednik Vujanović organizovao u Budvi, okolnosti koje su tih dana bile stvorene izjavama najviših rukovodilaca Republike Albanije, nisu išle na ruku našem susretu sa političkim predstavnicima Republike Albanije, koja je u tom trenutku proslavljala stogodišnjicu i čiji su predstavnici otvoreno pozivali na ujedinjenje Albanaca na svim etničkim prostorima na kojima žive. To je jedini i isključivi razlog zašto tada do toga nije došlo, dakle, klima za to u tom trenutku je bila nepovoljna.

RSE: Mogu li tenzije koje su nastale uklanjanjem spomenika u Preševu dovesti do negativnih posledica po dijalog između Beograda i Prištine?

Đurić: Mi smo veoma zabrinuti zbog toga što predstavnici Republike Albanije na jedan veoma neadekvatan način komentarišu pitanja koja su unutrašnja stvar Republike Srbije. Ponovo smo imali prethodnih dana izjave predsednika Vlade Albanije koje zvuče preteće po sve zemlje koje se graniče sa Republikom Albanijom.

Otvoreno pozivanje na borbu za ujedinjenje svih Albanaca na svim etničkim prostorima koje oni naseljavaju i slanje poruke da oni ne mogu da ostvare svoja prava u okviru država u kojima predstavljaju nacionalne manjine, nije dobra poruka za stabilnost u regionu. To je nešto zbog čega visok stepen zabrinutosti izražavaju i Brisel i najuticajnije zemlje koje su prisutne u našem regionu.

Nas najneposrednije zabrinjava talas nasilja koji se sprovodi nad srpskim kulturnim i istorijskim nasleđem, ali i nad nadgrobnim spomenicima, pa i spomenicima antifašističkoj borbi na području Kosova i Metohije. Mislim da javni udar na antifašističke tradicije, u prisustvu predstavnika kosovskih policijskih struktura i bez ikakvog postupanja da se takvo nešto spreči šalje opomenu svima nama o tome koliko je ekstremizam još uvek rasprostranjen u pojedinim političkim krugovima.

RSE: Mislim da je suspendovano pet policajaca kosovske policije zato što nisu sprečili napad na antifašistički spomenik u Vitini, a međunarodna zajednica je zaista na svim nivoima, od EU, SAD-a, EULEX-a, UNMIK-a, KFOR-a, osudila, i to veoma oštro, uništavanje nadgrobnih spomenika na pravoslavnim grobljima. Da li ste zadovoljni tom reakcijom međunarodne zajednice ili niste?

Đurić: Mi možemo biti zadovoljni onog trenutka kada to nasilje prestane. Do tog momenta mi možemo samo da izrazimo svoju zebnju da verbalnom osudom i nedovoljnim reagovanjem privremenih institucija u Prištini, oni koji stoje iza ovih ekstremističkih napada, bivaju samo ohrabreni.

RSE: Da li se po vama iza čitave ove drame vezane za spomenik u Preševu krije nešto drugo? Ima mišljenja da je sve to u funkciji toga da i Srbija dobije neke svoje albanske remetilačke elemente na jugu, kao što i Priština ima svoje srpske na severu?

Onaj ko postavlja spomenik organizaciji koja je i u međunarodnim okvirima deklarisana kao teroristička, jasno šalje poruku da mu stabilnost regiona nije u interesu.

Đurić: Onaj ko postavlja spomenik organizaciji koja je i u međunarodnim okvirima deklarisana kao teroristička, jasno šalje poruku da mu stabilnost regiona, i u Preševu i u širem području vranjske kotline, nije u interesu. Naravno, država treba da veoma pažljivo balansira, da ne ugrozi ne samo ljudska i etnička, nego i politička prava i slobode, sa jedne strane, a sa druge strane, ona treba da aktivno deluje da ne dozvoli da ekstremisti dobiju glavnu reč u odnosu na političke predstavnike bilo koje etničke zajednice.

RSE: Da li je država tako delovala?

Đurić: Opstanak javnog obeležja kojim se veliča teroristička organizacija nije bio moguć ni sa aspekta formalnog prava, a i politički bi slao veoma lošu poruku da Srbija ne poštuje ni sopstvene zakone, da ohrabruje ekstremiste, da čine šta žele. U tom smislu nije bilo drugog izbora. Sa druge strane, veoma je važno da istovremeno predstavnici vlasti na svim nivoima aktivno komuniciraju sa predstavnicima kosovskih Albanaca kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, ali i sa predstavnicima Albanaca koji žive na jugu Srbije, kako bismo bili sigurni da ekstremisti nemaju bilo kakav ozbiljan argument kada kažu da se prava Albanaca ne poštuju.

RSE: Demokratska stranka i deo javnosti tvrde da su pre usvajanja Rezolucije o principima za dijalog sa Kosovom postojale dve politike prema Kosovu - ona izražena u prvom tekstu platforme i ova koja se našla u njenom revidiranom tekstu, odnosno u Rezoluciji. Čuli ste gospodina Borka Stevanovića, koji na dan usvajanja rezolucije čestita premijeru na hrabrosti. Shvaćeno je da mu čestita na pobedi nad predsednikom. Da li se zaista dogodila Dačićeva pobeda? Šta se događalo te noći u „bokeljskoj“ vili, da li je to stvarno bila kosovska bitka između Nikolića i Dačića u kojoj je, na kraju, pobedio Dačić?

Đurić: Ne. Naravno, opozicija koristi u parlamentarnom životu svaku priliku da Vladu dezavuiše. Oni žele da ukažu na razdor između političkih struktura koje čine Vladu. Međutim, kada je reč o Kosovu i Metohiji mislim da najbolji demanti takvih tvrdnji jeste činjenica da je na izradi platforme prethodnih meseci kontinuirano zajednički rađeno i u kabinetu predsednika Republike i u kabinetu predsednika vlade i prvog potpredsednika. Onda se tokom izvesnog vremena sistemom eliminacije, na osnovu veoma detaljnog sagledavanja i međusobnih razgovora predsednika Republike, predsednika Vlada i prvog potpredsednika, došlo do političke suštine koja je sadržana i u finalnoj verziji platforme koju je usvojila Narodna skupština.

Dakle, tačno je da su određene formulacije u odnosu na non paper koji je cirkulisao izmenjene, ali verujte da je politička suština platforme ostala potpuno na linijama prvobitnog predloga. Politička suština predloga je da bude formirana Zajednica autonomnih srpskih opština, da budu formirane opštine sa specijalnim statusom, da se na taj način reši pitanje paralelizma institucija, ogromna otvorena vrata za Prištinu da prihvatajući ZASO, prihvati učešće Srba u institucijama Pokrajine, uz međusobno razumevanje, da će za nas to uvek biti pokrajina dok će za njih to biti tzv. nezavisna država, nudi ogromnu šansu za kompromis.

Mi bismo sadašnje stanje na Kosovu i Metohiji doveli do toga da bude usaglašeno sa Ustavnim zakonom kojim bi Pokrajini bile poverene određene nadležnosti. Sa druge strane, mi ne možemo da zabranimo političkim predstavnicima kosovskih Albanaca da sebe nazivaju na onaj način na koji oni žele, u svojoj unutrašnjoj komunikaciji i u komunikaciji sa onim subjektima u međunarodnoj zajednici koji ih tretiraju kao nezavisnu državu.

RSE: To asocira na rešenje EU kad su u pitanju prelazi, pa u dokumentima piše: administrativni prelaz/ granica. Srbija kaže „administrativni prelaz“, a Kosovo „granica“. I ovo tako nekako zvuči, kosovski zvaničnici će nazivati kako već i nazivaju svoje institucije, a u Srbiji će Kosovo biti „autonomna pokrajina“, a ovlašćenja institucija Prištine proizilaziće iz iz srpskog zakona?

Đurić: Ne treba izgubiti iz vida da mi ovim dobijamo nešto vrlo konkretno i opipljivo. Dobijamo činjenicu da će stanje na Kosovu i Metohiji biti vraćeno u ustavne okvire, da će biti uspostavljeni organi koji će biti odobreni ustavnim zakonom, a da će, sa druge strane, srpska zajednica u Pokrajini imati vrlo opipljiva i jasna ovlašćenja.

Dakle, imaćemo srpsku zajednicu koja utiče na policijske strukture, ne samo na severu Kosova, nego i u Gračanici, u Štrpcu i u svim opštinama u kojima Srbi čine etničku većinu. Ovih dana primili smo pismo u kome vrh opštine Gora izražava želju da i oni budu uključeni u ovaj koncept i izražavaju svoju podršku platformi predsednika Republike.

Mislim da je jasan pokazatelj da ovaj način razmišljanja može da bude model po kome se zadovoljavaju prava nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, a da se istovremeno ne ugrožava ono što je politički interes kosovskih Albanaca.

RSE: U odnosu na recimo Ahtisarijev plan, koliko je to više prava za srpsku zajednicu na Kosovu? Naravno, statusni deo Kosova je vrlo bitan deo tog plana, ali zanemarimo to za trenutak. Ako neko pročita Ahtisarijev plan i pročita platformu, šta biste rekli šta je to platformom više ponuđeno srpskoj zajednici?

Đurić: Ono što prvo pada u uči jeste da naš predlog, osim što u suštinskom i političkom smislu može da dovede do te konstruktivne dvosmislenosti u međusobnom odnosu Beograda i Prištine, za razliku od Ahtisarijevog plana, ne polazi od činjenice da je tzv. Republika Kosovo nezavisna država.

Kada su u pitanju konkretna ovlašćenja za Autonomnu zajednicu srpskih opština, ovlašćenja su veća u pogledu nadležnosti policijskih struktura. Dakle, Izvršno veće zajednica autonomnih srpskih opština bi imalo direktno ovlašćenje vezano za upravljanje policijskih struktura na području ZASP, naravno u okviru policijske strukture u Pokrajini – dakle, to ne bi bilo izvan struktura u Pokrajini. Sa druge strane, imamo veoma širok spektar ovlašćenja u oblasti pravosuđa. Po Ahtisarijevom planu predviđa se uticaj srpske zajednice samo na pravosudne procese prvog stepena, ovim predlogom to se odnosi i na drugi stepen, čak i na tužilaštva, dok bi u trećem stepenu nadležnosti ostale rezervisane za institucije u Prištini.

RSE: Jel' to to što ste nazvali katalonskim modelom?

x
Đurić: Može se reći da svako od rešenja koje je ponuđeno u platformi živi i funkcioniše u nekom delu Evrope.  S obzirom na to da smo dugi niz godina od predstavnika međunarodne zajednice mogli slušati da je Kosovu sui generis, mi smo se zaista potrudili da rešenja koja smo ponudili budu zasnovana na funkcionalnim rešenjima, ali da budu jedan jedinstveni sklop koji odgovara specifičnim okolnostima koja u toj pokrajini postoje.

Samo bih dodao da su ovim predlogom predviđena i veoma važna ovlašćenja u ekonomskoj sferi, koja se tiču vođenja privrednih registara, imovinskog statusa, predviđeno je i rešavanje pitanje povratka kroz usvajanje jedinstvenog zakona kojim bi se omogućilo svim raseljenim licima i njihovim potomcima trajno pravo da se vrate, ne samo u svoje originalne domove, nego i u ona područja Pokrajine za koja smatraju da su tamo ispunjeni bezbednosni i drugi uslovi za njihov boravak.

RSE: Demokratska stranka Srbije je optužila skupštinsku većinu da je prodala Kosovo za datum. Čuli smo i predsednika Nikolića koji je uzvratio rekavši da je to skoro bezobrazluk.

Đurić: Činjenica da je samo jedna veća politička stranka u Skupštini, uslovno rečeno veća, sa 17 poslanika, od 250, glasala protiv Predloga rezolucije govori sama za sebe o tome ko su političke snage u Srbiji koje ne žele da bude postignut konsenzus po pitanju Kosova i Metohije. Na sreću, upravo s obzirom na političku snagu u Parlamentu, a i u javnosti, nosilaca ideja kakve zagovara stranka koju ste pomenuli, možemo reći da je konsenzus praktično i bez njih ostvaren.

RSE: Dačić je rekao da je Srbija uslovno spremna da razgovara i o stolici Kosova u Ujedinjenim nacijama, u okviru nekog sveobuhvatnog rešenja, ukoliko i Kosovo nešto zauzvrat ponudi. Na to je predsednik Nikolić promptno reagovao, rekavši da apsolutno ne dolazi u obzir da Srbija deblokira put Kosovu ka stolici u UN, pa je onda Dačić donekle revidirao svoju izjavu. Ostaje, ipak, nedovoljno jasno šta je u ovoj priči o Kosovu i stolici u UN-u pozicija Srbije.

Đurić: Naš stav nije u bilo kojem trenutku prihvatanje članstva Kosova u UN. Jedan od naših najznačajnijih aduta u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave, pa i sa onim delom međunarodne zajednice koji se zalaže za stvaranje nezavisne države Kosovo, jeste činjenica da mi imamo snažnu podršku u UN protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Mi tog aduta nismo spremni da se odreknemo i u tom smislu mi ćemo u narednom periodu nastaviti napore da sprečimo zemlje koje su u razmišljanju ili pod pritiskom da priznaju nezavisnost Kosova. Želio bih da ukažem na to da je jedna afrička država nedavno povukla priznanje i da postoji još jedan broj država koje razmišljaju o tome.

RSE: Koja je to država?

Đurić: Sao Tome and Principe. S obzirom na to da su velike države svoje stavove dosta davno i dosta jasno izrekle, sada se borba uglavnom vodi oko manjih država koje su ponekad podložne različitim oblicima uticaja. Ova borba se vodi zbog brojeva i logike brojeva; s obzirom na to da u Generalnoj skupštini UN-a još uvek manje od polovine zemalja priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ova činjenica nikako ne ide na ruku promoterima kosovske nezavisnosti i otuda toliko veliki pritisak upravo na ove najmanje zemlje da svoj stav promene.

RSE: Predsednik Nikolić je izjavio da će ova godina biti godina pomirenja. Rekao je da očekuje i susret sa članom predsedništva BiH, Bakirom Izetbegovićem, da je Izetbegović dobrodošao, ili kao gost, ili kao domaćin, samo da kaže kada to treba da se desi. Jeste li dobili neki signal od Izetbegovića nakon te izjave?

Đurić: Predsednik Nikolić je nedvosmisleno iskazao želju da sa svim zemljama u regionu Srbija svoje odnose zasniva na iskrenosti, međusobnom poštovanju i rešavanju problema koje su nagomilale prethodne generacije. Naša želja nije da ova generacija ostavi u nasleđe narednoj konflikte iz prošlosti i u tom smislu napori koji su preduzeti u prvih osam meseci mandata predsednika Nikolića dali su zapažene rezultate kada je reč o gotovo svim zemljama koje nas okružuju. Mi sa nestrpljenjem očekujemo priliku i da sa političkim predstavnicima Bošnjaka u BiH unapredimo dijalog i u tom smislu prva prilika koja se bude javila za ovaj susret sa naše strane biće iskorišćena.

Branka Trivić

trivicb+yahoo.com

Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. godine. Iste godine dobila otkaz od miloševićevskog rukovodstva te kuće, zbog aktivnosti u Nezavisnom sindikatu RTB i nepristajanja na režimsku ratno-huškačku propagandu. Za Radio Slobodna Evropa radi od decembra 1993. godine.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Anonimni posjetilac
01.02.2013 18:23
Meni me zanima Kliko ima godina ovaj Duric,jel prema ovom sto ovde vidim je toliko mlad da stfarno zauzme rec Kosovo.

Ime: Imer Grad: Gjilani
30.01.2013 01:04
eNDE.Znaci kako kaze stara poslovica TU LEZI ZEC.Znaci vama je stalo du ruda i bogatstva Kosova,a ne do Srba?E dokle ste dosli.Ali,pitam te i reci mi meni i citaocima KADA JE KOSOVO BILO SRPSKO U VASIM USTAVIMA?A ja mogu da ti dam odgovor:NIKADA pre 1912 godine kada ste je ukinuli Albaniji taj deo i prisajedinili Srbiji u mirovnoj konferenciji u Londonu,uz pomoc Carske Rusije,da bi Rusija imala koridor za izlazak na Jadransko more.E to je to.Kada smo mi proterani sa Toplice,mi smo najureni sve do granice s Kosovom,danasnje.Znaci Kosovo apsolutno ne stoji ni u kakvim vasim ustavima,pa i u Knezevinama vasim da je bilo Srpsko.Ali,da ne odugovlacim,vi ste to okupirali 1912.Kasno,od 1912-1913,pocelo kralj da naseljava Kosovo srpskim zivljem.Kada je napunio Kosovo Srpskim zivljem do 1924 godine,izvrsen je popis i opet broj Srba na Kosovu nije premasio cifru od 18%.Niste nikada mogli da bar uravnotezavate ova dva naroda.Jer ssmo mi bili uvek u vecini.Koliko ste nas proterali sa Kosova,i opet danas na Kosovu zive 92% Albanaca,4%Srba,ostalo Turci,Askalije,Bosnjaci Hrvati i ostalo.Na Kosovu danas imamo oko 40.000 Bosnjaka,negde oko 7-8000 Turaka,3000Askalije,i ostalo,oko 100.000 Srba.To je to.A vi bi da promenite sliku.Ne moze.Vas cilj je rudno bogatstvo,i nista drugo.Ali,opet bolje da nas iskoriste drugi zapadni,nego slaveni.Jer sa vama imamo jako,jako lose iskustvo.Od 1912 niste znali nikada da se ponasate lepo sa nama,bar da imamo neko postovanje.A to je lose.Em ste bili okupator,em ste nas ubijali,hapsili,proterivali,i sta sve jos.Da ste malo bili pristojniji,dan danas bi bili zajedno,a mozda i yu bi bila jos,i ne bi se ratovalo.Vi ste hteli veliku Srbiju.PROSIRENJE.Jel vidite da su vam svi okrenuli ledja.Niko nece s vama.A Albanci nisu vam bili neprijatelji,nego naprotiv.Imali ste svu vlast,i kako vam nije bilo sramota da opet kukate.Pogledaj u ovim forumima imate onog ULICARA,onog sto je organizovao famozne mitinge po Kosovu.On ce vam ispricati sve kakve planove su krojili jovic,milosevic,gracanin,i ostala bratija.Svi su oni radili protiv Srpskog naroda.Okej,eNDE,to je ono za sta se Srbija zalaze.RUDA I BOGATSTVO.To je nase,i bice nase,i odvajkada je bilo nase.To ne damo.Nema cenu.Vi se pozivate na nase manastire.Opet moram da ti napisem da ti manastiri datirajo davno pre dolaska Srba na Kosovu.Postavlja se pitanje,KO VAM IH JE DAO VAMA?Pa to su nasi.Bice posla za istoricare nase,jer moraju oni da posete Turske arhive,i konacno cemo da stavimo tacku i na njih.Oni su sagradjeni u 11 veku,a vi ste na Kosovu dosli masovno od 1912.A ako je neko bio dosao na Kosovu pre 12,bilo ih je da ih brojis na prste.Nisu oni mogli da prave manastire nikako.

Ime: Imer Grad: Gjilani
28.01.2013 11:38
Gospodine,ja vam iskreno savetujem da ne nazivate Kosovu imenom kojim provocirate sve nas Albance.A to je metohijom.Drugo,ne nazivajte moju Drzavu pokrajinom u Srbiji,jer smo jednom bili pokrajina i niste nas hteli,iako smo mi trazili tu pokrajinu po ustavu 74,vi ste ipak nama to ukinuli.Ne zaboravi jer si mlad bio,tu platformu,mada nije bila platforma,ali je bio pokusaj tvoga presednika Nikolica koji je dosao sa grupom i seseljem,i markovicem ideologom ovog ustaa ,bisi su u Pristini 96 i 97 i nista nam nisu nudili,sem da mozemo DA RAZGOVASRAMO ALI ISKLJUCIVO U OKVIRIMA USTAVA SRBIJE.Mi i tada,pa i sada nikada necemo pristati po vasim zeljama da uredimo nasu Drzavu.Kada pominjate vecinsko stanovnistvo Srba na Kosovu,nije moguce da tako nesto nadjete,jer u svakoj opstini se nalazi makar i deset Albanaca koji ce se protive vasim zeljama.Kao Srbi sa severa koji ne pristaju na nista sto predlaze Drzava Kosova njimka,istim metodama i Albanci u tim "vecinskim srpskim opstinama"nece pristyati na nista sto je van okvira Drzave Kosova i njenog ustava.Nego lepo vi dajte Albancima sa juga Srbije autonomiju,pa Sandjaklijama,pa Bugarskoj teritoriji do Piriota,pa vlaskoj manjini,pa Madjarskoj,e onda mozemo da razgovaramo.Drugacije,mislim da je nemoguce.Meni tvoja vojska i policija 1999 ubijala 13 clanova.Ti moji clanovi moje porodice nisu ginuli pa da mi opet ostajemo u Srbiji.Kada kazete da su u Presevo bili teroristi,ja mogu da vam kazem da nista i nikako nisu mogli biti veci teroristi od tvoje vojske koja nas je ubijala po Kosovu i proterivala.CVi ste bas jednog velikog TERORISTU ste ga postavili na mesto nacelnika generalstaba vase vojske,a to je Ljubisa Dikovic koji je jako jako osumnjicen da je cinio ubistva 105 Albanaca u IZBICI na Kosovu.Sada procenite ko je veci terorista,Dikovic ili ovo sto su branili svoje ukucane sa lovackim puskama.Gospodine,vi ste jako mlad,ali za sve pitajte dalje.A na to sto ciljate,necete us[peti jer je nas narod jos poid traumama vasih DELA.Molim RSE za objavu
Odgovor

Ime: eNDe Grad: Beograd, Srbija
28.01.2013 17:58
Imere žao mi je žrtava u Vašoj i svim albanskim, srpskim i drugim porodicama. Neću Kosovo nazivati pokrajinom. Koliko je Kosovo nezavisno prosudite sami, kada pročitate što meni liči na istinu:

Procene stručnjaka Svetske banke ukazuju da rudno bogatstvo na Kosovu vredi 13,5 milijardi evra. Ove rezerve bi mogle da se eksploatišu 200 godina. Isti stručnjaci tvrde da samo geološke rezerve lignita iznose 14,7 milijardi tona i kao takve zauzimaju peto mesto na planeti.
Procena nezavisne komisije UNMNIK-a je da u ukupnoj vrednosti od 13,5 milijardi evra udeo rude u Trepči i ostalim rudnicima iznosi oko 3 milijarde evra.
Pojedini stručnjaci su krajem 2008. godine izneli procenu da rezerve olova u rudniku Trepča iznose 425.000 tona, rezerve cinka 415.000 tona, srebra 800 tona, nikla 185.000 tona, kobalta 6.500 tona, dok 1,7 miliona tona iznose rezerve boksita u rudniku Grebnik kod Kline. Hronologija otimanja i pustošenja kombinata „Trepča“ u avgustu 2000. godine, koje je UNMNIK izvršio pod patronatom svog tadašnjeg šefa Bernara Kušnera, najbolje ilustruje aspiracije prema rudnom blagu Kosova.
Aktivno učešće u privatizaciji, istraživanju i ekspolataciji resursa na Kosovu imaju kompanije pod kontrolom onih „igrača“ kojima je međunarodna zajednica dala mandat da sprovode međunarodno pravo na terenu. Njihova se imena dovode u vezu sa privatnim kompanijama koje aktivno posluju na Kosovu. Tako je sredinom 2012. godine kanadska firma bivšeg penzionisanog komadanta NATO Veslija Klarka „Enviditi“ zatražila licencu za istraživanje rezervi kako bi proizvodila naftu i ugalj na Kosovu.
Osim Klarka postoje indicije da prvi šef misije UN i nekadašnji ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner ima razvijen privatni biznis na Kosovu. Zatim prvi komandant KFOR-a britanski general Majkl Džekson na Kosovu predstavlja kompaniju “Kor menadžment grupa”. Biznisom na Kosovu se bav i bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, tako što preko svoje forme „Olbrajt grupacija“ obavlja konsalting za jednog od vodećih kosovskih mobilnih operatera „Ipko net“. Olbrajtova je pokazala interesovanje za učešće na tederu za prodaju 75% Pošte i Telekoma Kosova, ali se prema pisanju prištinskog lista „Zeri“ navodno povukla „iz trke“.
U „odelu“ kosovskog biznismena sada je i bivši zamenik šefa UNMIK-a Stiven Šuk koji je postao savetnik jedne partije, ali i njegov kolega Džok Kovi koji je visoki zvaničnik kompanije Behtel, koja na Kosovu i u Albaniji gradi autoputeve.
Američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva „Avrupa minerals“, nedavno je objavila da počinje bušenje u Kosovskoj Kamenici, u blizini Gnjilana. Ista ova kompanija je u februaru 2010. godine počela da istražuje četiri nalazišta srebra, olova i cinka, oko Kosovske Mitrovice, pošto je ocenila da je to evropski najproduktivniji region za olovo i cink.Iza kompanije „Avrupa minerals“, prema navodima njujorškog ekonomskog dnevnika „Volstrit džornal”, stoji Džordž Soroš koji je čak pet puta bio na Kosovu i to u društvu milijardera Sahita Muje sa kojim planira da eksploatiše kosovski lignit. Njujorški dnevnik navodi da će spomenuta kompanija na Kosovu osim uglja eksploatisati olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga bogatstva.

Zbog toga, onaj ko kontroliše teritoriju Kosova zapravo kontroliše eksploataciju sirovina, ubira profit, ali i u svojim rukama drži ključ. Taj ključ (rata, mira, državnog uređenja, života, smrti, blagostanja, siromaštva......) ne drže građani kosova – albanci i drugi. Koliko od svega toga imaju koristi, bolje znate Vi nego ja. Završavam pesimistički: „Gore-visoko“, „dole-duboko“, na površini osiromašeni uranijum.
Odgovor

Ime: Djoni
28.01.2013 20:18
Ende-Beograd,Srbija
Sve ovo sto ste naveli (pod uslovom da je "istinito"-jer se Srbima nazalost ne vjeruje) je nista prema SLOBODI koju imaju kosovski Albanci koji su se jednom i zauvijek oslobodili srbijanskog okupatora koji ih je davio,unistavao i ubijao zadnjih 100 god. Za Kosovo kao drzavu je bolje biti jedna od USA saveznih drzava-nego srbijanska pokrajina. Daleko nam kuca od vas. Da ste dobri napisali bi jedno od vasih imena a ne Ende (kraj) -Beograd. Mozda je za Srbiju to kraj. Za Kosovo je to
pocetak.
Pozdrav Dzoni.
Odgovor

Ime: eNDe Grad: Srbija, Beograd
29.01.2013 08:58
Djoni, ne znam šta je bolje za albanski narod. Nisam siguran da je bilo koga briga (pa ni SAD) kako mu je - kako živi.Što se Vašeg komenatra tiče, ponajviše mu odgovara (već napisano na portalu RSE): Ostaje pitanje kako tolerantno razgovarati sa netolarantnim sagovornikom. Nemam problem da kažem: "eNDe" su inicijali, te polako čitajte (i razmišljajte) ovako; eN -De.

Ime: Alo Grad: RS
28.01.2013 11:29
Interesantno...nigde vesti o tome da je jedna drzava povukla priznanje..al zato kade neko prizna ..odma na naslovne strane...Da ne govorim o novom Ceskom predsedniku koji smatra Kosovo teroristockom drzavom...U svakom slucaju...nazire se buduce resenje...Ustavni zakon kojim ce Srbija priznati nadleznosti pokrajine Kosovo i cime ce se pokrenuti dijalog o prakticnim pitanjima u institucijama pokrajien Kosovo ..Srbija treba da borbu za prava Srba da vodi na Kosovu u parlamentu Kosova u okviru Ustavnog zakona...To sto Albanci sebe smatraju nezavisnom drzavom je za Srbiju potpuno irelevantno jer ce ono zauvek ostati Srpska provincija
Odgovor

Ime: omega
28.01.2013 12:31
Brini se ti za tvoju sumsku republiku i mani se Kosova... To sto tvoj bolesni, veliko-srpski um ne priznaje nezavisnost KiM, to je tvoj problem, samo zivi i dalje u svojim ruzicastim snovima...
Odgovor

Ime: Marko Grad: Beograd
29.01.2013 01:04
Kosovo nikad nece postati clanica UN, to je svima jasno..
Odgovor

Ime: Cezar
30.01.2013 20:28
Bice Kosovo clanica UN kada Srbija ne bude imala sta vise da poklanja Rusima (fabrike,naftna inustrija.. i sl. date su bacuskama u bescenje/skoro besplatno) zbog njihovog "dizanja ruke i noge" i postavljanja veta kada se pitanje Kosova nadje na dnevnom redu. Stanovnicima Kosova se ne zuri. Ako ne danas bice Kosovo clanica UN u skorije vrijeme (za godinu-dvije). U to niko ne treba da sumnja.
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
29.01.2013 18:01
Marko @
Moze biti da nece Marko ? Medjutim,na koji nacin mislite povratiti Kosovo u svoje vlasnistvo ?Ja sam uvjerenja da je to bezuspjesna misija .
Odgovor

Ime: omega
29.01.2013 13:24
Nikad ne reci nikad!