Dostupni linkovi

logo-print

Protesti u Preševu: Vratiti spomenik, popraviti dijalog


Više hiljada građana Preševa, sa mitinga u centru tog grada na jugu Srbije, podržalo je zahtev lokalnih vlasti upućen vlastima u Beogradu da vrate spomenik pripadnicima rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM) na plato ispred zgrade gradske skupštine. Kontroverzno obeležje sa imenima 27 Albanaca iz tog kraja koji su stradali u sukobima sa državnim snagama tokom pobune 2001. godine, uklonila je srpska policija tokom vikenda. No zahtevi za spomenik nisu jedini upućeni sa polučasovnog protesta koji je protekao bez bilo kakvih incidenata, i bez posebno jakog prisustva policije i Žandarmerije.

Trgom ispred gradske skupštine sa zvučnika razleže se muzika, uglavnom pesme u kojoj se Albanci pozivaju da podignu glave. Tamo gde je do pre dve noći bio spomenik sada su venci i sveće. Oko njih lideri šest albanskih političkih partija, te čelnici islamske zajednice iz tri opštine na jugu Srbije.

Od dece, preko srednjoškolaca, do odraslih, kolone se slivaju ka trgu ispred Skupštine Preševa. Susrećemo i Džavilja Šahirija iz sela Miratovci. Došao je jer ga je iziritirao potez srpskih vlasti, ali veruje u mirnu završnicu.

„Preševo ima kulturnih ljudi. Mi hoćemo slobodu kao što je imaju u Evropi. Ništa drugo mi nećemo“, kazao je.

Među demonstrantima, susrećemo i Časlava Jankovića iz Mesne zajednice Železnička stanica. I sam procenjuje, možda u masi i jedini Srbin:

„To je spomenik nekima koji su postradali. Bilo ko da su. Ali da li mu je baš bilo mesto tu.... Kako će to da se završi neka odluče državni organi. Ali neka se završi u najboljem miru“.

Građani nose parole tipa „Stop albanofobiji“, ili složeniji „Skinuli su parče kamena, ali su podsetili na istoriju palih boraca“. U masi dominiraju albanske zastave, dok se na zgradi gradske skupštine vijori sprka. Većinom ne kriju revolt zbog uklanjanja spomenika:



Pre nego što su se ovi ljudi okupli na iščekivanom protestu, lideri nemalog broja albanskih partija sa juga Srbije sačinili su proglas, sažetak zahteva srpskoj vlasti. U njihovom prisustvu zahtevi su iščitani okupljenima.

Traži se da vlast vrati spomenik na trg do pronalaženja kompromisnog rešenja; da se premesti spomenik srpskim policajcima iz većinski Albancima naseljenog sela Lučani; da se otvori dijalog u vezi sa realizacijom Sporazuma iz 2001. godine između Vlade Srbije i predstavnika Albanaca sa juga Srbije, a na osnovu sporazuma o amnestiji pripadnika OVPBM da Beograd prestane da pripadnike ove vojske označava kao teroriste.

Poslednji zahtev pojašnjava jedini Albanac u Skupštini Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi.

„Vlada i vlast nastavlja retoriku o navodnim teroristima, a narod ovde ih doživljava kao svoje heroje koji su branili kućni prag. I to u najkritičnijim momentima kada je Miloševićeva logika bila da snage koje su vodile rat na Kosovu, prebaci u ovo osetljivo područje“, kazao je Halimi.

Čvrsti zahtevi nevladinih organizacija

No, vratimo se mitingu. Sve u svemu nije trajao duže od pola sata. Kada se učinilo da je kraj, neplanirano iz mase se megafonom oglašava predstavnica grupe nevladinih organizacija, rodbinski povezana sa jednim od stradalih pripadnika OVPBM. Poručuje da sve što su političari rekli jeste laž, te da se pomeranjem spomenika pogađa građane.

U toku njenog govora trgom se prvi put čuju skandiranja, pa i ona pre jedanaest godina rasformiranoj formaciji OVPBM.

Njeno ime je Drita Osmani. Sebe označava kao predstavnicu „Glasa naroda“:

„Ono što smo mi izneli jesu deset zahteva naroda. Poput Mojsijevih zahteva. Tražili smo da nas ne lažu, da ne govore u naše ime, da se poštuje žrtva naših oslobodilaca, da se poštuje naša sloboda i da živimo kao normalni građani“.

(FOTOGALERIJA: Protesti u Preševu zbog uklanjanja spomenika, 21. januar 2013)

Zahtevi nevladinih organizacija znatno su čvršći od onih koje postavljaju politički predstavnici. Osim što ostaju pri pozivu gradonačelniku Preševa Ragmi Mustafi da se povuče sa tog mesta, u skladu sa obećenjem koje je ranije dao, navodeći da će dati ostavku ako spomenik bude uklonjen. I tu nije kraj. Traže prekidanje svake saradnje sa Beogradom i izlazak iz institucija državnih vlasti, uz objašnjenje koje navodi predsednik Odbora za ljudska prava Preševa, Bujanovca i Medveđe Beljzim Kamberi.

„Nema dijaloga. To su sve političke deklaracije i politički zahtevi. Uzimajući u obzir da nema dijaloga onda mi mislimo da treba da se blokira saradnja i da se otvori suštinski dijalog“, kazao je Kamberi.

Ideja je to koja ne nailazi na odobravanje u lokalnim političkim krugovima. Riza Halimi podvlači da dijalog jeste u krizi. To ne znači, navodi on, da ga treba obustaviti, već modifikovati:

„Dijalog treba da bude suštinski i na odgovarajućem nivou. Predsednik Koordinacionog tela (Zoran Stanković) koji je arbitrarno postavljen sigurno nije adresa sa kojom želimo da razgovaramo jer mora da bude adekvatan nivo i ozbiljnost Vlade da reši ovako osetljive probleme“.


Dijalog sa Beogradom trajao je i o spornom spomeniku, ali je isti uklonjen pre nego što je postignut kompromis. Lokalni predstavnici vlasti od razgovora ne odustaju, ali pozivaju i traže pažnju i međunarodnih predstavnika.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG