Dostupni linkovi

logo-print

Da li je moguć kompromis o severu Kosova


Marko Đurić (levo) i Ramuš Tahiri (desno)

Marko Đurić (levo) i Ramuš Tahiri (desno)

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika između Marka Đurića, savetnika predsednika Srbije Tomislava Nikolića, i Ramuša Tahirija, savetnika predsednice Kosova Atifete Jahjage, o tome kako rešiti problem severa Kosova.

Bilo je reči o tome koji su polazni principi Beograda, a koji Prištine u tim pregovorima, o osnivanju zajednice srpskih opština na Kosovu - što predlaže Beograd, a čemu se protivi Priština, da li bi Priština prihvatila autonomiju Srba na Kosovu, pod uslovom da dobije mesto u Ujedinjenim nacijama, pod kojim uslovima bi Beograd pristao na ukidanje srpskih paralelnih institucija na severu Kosova, da li bi Albanci u Srbiji trebalo da imaju ista prava kao Srbi na Kosovu, kao i o tome da li je moguće naći kompromisno rešenje za problem severa Kosova.

Omer Karabeg: Sever Kosova će biti tema narednih razgovora između Beograda i Prištine. Da li će se razgovarati i o njegovom statusu?

Mi smo predložili stvaranje zajednice autonomnih srpskih opština na Kosovu i Metohiji. To bi bila najbolja garancija da će biti ostvarena prava srpske zajednice.

Marko Đurić: Delegacija Srbije u razgovorima sa privremenim institucijama samouprave u Prištini ima zadatak da zastupa ciljeve koje je Narodna skupština utvrdila rezolucijom, a koja je zasnovana na političkoj platformi o Kosovu i Metohiji. Suština našeg predloga je da se razgovara o prevazilaženju institucionalnog paralelizma koji postoji u pokrajini. Zbog toga smo predložili stvaranje zajednice autonomnih srpskih opština. To bi bila najbolja garancija da će biti ostvarena prava srpske zajednice, a time bi bio otvoren i put za pomirenje i trajnu stabilizaciju odnosa u pokrajini.

Omer Karabeg: Da li je to za vas prihvatljivo, gospodine Tahiri?

Ramuš Tahiri: Što se tiče platforme i rezolucije, o kojima govori gospodin Đurić, to nisu dokumenti koji se nalaze na pregovaračkom stolu u Briselu. Inače, i kosovska skupština je usvojila svoju rezoluciju. Obe te rezolucije, i kosovska i srpska, su dokumenti za unutrašnju upotrebu i one obavezuju jedino institucije Srbije i Kosova. Međutim, dnevni red u Briselu se usaglašava sa Evropskom unijom. Tamo do sada nijedna strana nije predočila nikakav dokument koji se tiče rešenja spora.

Marko Đurić: Nije nikakva tajna da postoji suštinsko i fundamentalno neslaganje između Beograda i Prištine po pitanju statusa. Međutim, naš stav je da rešenja koja su ponuđena u platformi koju je usvojila naša skupština, nude veliku šansu sa kompromis. Naravno, to nije nešto što mi namećemo kao formalni akt, ali hoćemo da razgovaramo o toj ideji. Jedan od velikih kvaliteta pregovora koji su do sada vođeni je što u njima nije bilo nametanja rešenja. Naš je cilj da ponudimo rešenje koje bi vodilo ka izlasku iz političkog ćorsokaka, jer on po našem mišljenju traje predugo i previše košta i jednu i drugu stranu.

Omer Karabeg: Koja je to osnovna ideja?

Marko Đurić: Osnovna ideja je da se formira zajednica autonomnih srpskih opština koja bi obuhvatala, ne samo četiri opštine na severu Kosova i Metohije, već i sve druge opštine u pokrajini u kojima srpsko stanovništvo čini većinu, jer mi ne želimo da pravimo razliku unutar srpske zajednice na području Kosova i Metohije. Mislimo da u našem predlogu ima dosta toga što i Priština može da dobije - pre svega participaciju srpske zajednice u institucijama u pokrajini, bez obzira na naše fundamentalno neslaganje oko statusa pokrajine.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, kako se u Prištini gleda na ideju o zajednici srpskih opština na Kosovu?

Srpska platforma govori o autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, koja je nastala u Miloševićevo vreme, kada je ukinuta autonomija Kosova.

Ramuš Tahiri: Srpska platforma ne priznaje realno stanje. Ona govori o privremenim institucijama Prištine, a za nas to nisu nikakve privremene institucije, one su izabrane i priznate. Od 1999. godine se mnogo toga promenilo na Kosovu, a srpska platforma govori o autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, koja je nastala u Miloševićevo vreme, kada je ukinuta autonomija Kosova, i onda unutar te autonomije stvara autonomnu zajednicu srpskih opština. Zbog toga mi taj dokument ne uzimamo ozbiljno, jer ni mi, kao ni međunarodna zajednica, ne želimo da se vraćamo na stanje kakvo je bilo u Miloševićevo vreme. Pored toga, ta platforma isključivo govori o srpskom življu na Kosovu i o srpskim nacionalnim interesima, a Kosovo je građanska država u kojoj sve nacionalnosti imaju sva prava, pa i kad je u pitanju lokalna samouprava.

Marko Đurić: Mislim da takva konstatacija propušta da uvaži suštinsku činjenicu da se ovim predlogom nudi obema stranama da sačuvaju i svoje političke interese, i svoju političku čast, i da se istovremeno slože da se ne slažu oko statusa Kosova. Naš predlog nudi šansu da prevaziđemo institucionalni paralelizam, koji postoji u pokrajini, jer taj paralelizam nije jednosmeran. Ako su za gospodina Tahirija institucije koje funkcionišu na severu Kosova i Metohije - paralelne, isto tako je moguće da su za nas i za one Srbe koji žive na severu, paralelne one institucije koje funkcionišu u Prištini. Mi želimo da se to prevaziđe i mislimo da je naš predlog dobar put za to. Naravno, svesni smo da kompromisno rešenje nije lako postići, ali ono podrazumeva da obe strane učine određene ustupke. Čini se da je do sada prečesto samo jedna strana bila pod pritiskom da čini ustupke, što je u Prištini stvorilo uverenje da ona ne mora da ih čini. Međutim, ja sam siguran da možemo naći hrabre političare na obe strane i da je kompromis moguć.

Mnoge opštine sa srpskom većinom učestvuje na izborima i sarađuju sa institucijama u Prištini.

Ramuš Tahiri: Gospodin Đurić upotrebljava termin - dve strane. Ne mislim da je to pravi termin, zbog toga što Republika Kosovo razgovara sa Republikom Srbijom, a ne Albanci sa Srbima. Osim toga, kosovske institucije ne predstavljaju samo Albance, jer je u parlametu Kosova od 120 mesta 20 rezervisano za sve nacionalnosti na Kosovu, od toga 13 za srpsku nacionalnu zajednicu. Isto tako, od 18 ministara, koliko ih ima u vladi Kosova, tri su iz srpske zajednice, a jedan iz turske. Mnoge opštine sa srpskom većinom učestvuje na izborima i sarađuju sa institucijama u Prištini. Recimo, opštine Novo Brdo, Gračanica, Štrpci i Klokot su potpuno integrisane u kosovsku strukturu.

Omer Karabeg: Da li to znači da za Prištinu, kao što je nedavno izjavila predsednica Jahjaga, ne postoji problem severa Kosova, već samo nekoliko opština na severu u kojima se, kako je ona rekla, mora uspostaviti zakon.

Ramuš Tahiri: To je naša pozicija, zato što sever Kosova nije teritorijalno-politička celina. Kosovo ima samo dva nivoa vlasti - opštinsku i centralnu. Opštinska autonomija je jako široka i ima velika ovlašćenja, kakva ne postoje nigde u regionu. Ona se tiču zdravstva, školstva, administracije, policije i finansija. Kad je reč o opštinama sa srpskom većinom, mi moramo sarađivati sa Srbijom u svim ovim oblastima kako bi se kosovski Srbi dobro osećali i imali dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom. Osim toga, jedino sporazumom sa Srbijom možemo izdejstvovati da se ukinu srpske parainstutucionalne ustanove, koje postoje u opštinama na severu..

Omer Karabeg: Gospodin Tahiri kaže da će Priština u razgovorima insistirati na ukidanju srpskih paralelnih institucija na severu Kosova. Gospodine Đuriću, da li će Beograd pristati da razgovara o tome, ukoliko se ne bude razgovaralo o autonomnoj zajednici srpskih opština?

Jasno je da su naši stavovi po pitanju statusa Kosova i Metohije suprotni i nepomirljivi, ali je isto tako činjenica da mi međusobno razgovaramo.

Marko Đurić: Mislim da i naš današnji razgovor, kao i politički pregovori koji se vode, dokazuju da naš koncept konstruktivne dvosmislenosti u međusobnom tretmanu može da zaživi. Iz ugla Beograda razgovori u Briselu su razgovori između zvaničnih vlasti Republike Srbije i privremenih institucija samouprave u Prištini, dok Priština smatra se da je reč o razgovorima dve države. Jasno je da su naši stavovi po pitanju statusa Kosova i Metohije suprotni i nepomirljivi, ali je isto tako činjenica da mi međusobno razgovaramo. Po tom istom principu, mislim da je moguće iznaći rešenje za uspostavljanje institucija koje bi bile priznate od obe strane, a da pri tome nijedna strana ne odustane od svog stava o statusu. Što se tiče položaja pokrajine u međunarodnoj zajednici, ona nema puni međunarodno-pravni subjektivitet i nije priznata od strane većine zemalja - članica Ujedinjenih nacija, a njeni izgledi za članstvo u većem broju međunarodnih organizacija su veoma slabi. Zbog toga je Priština i upućena da razgovara sa Beogradom, a mi želimo da verujemo da je zajednički interes i jedne i druge strane da se položaj srpske zajednice unapredi. Međutim, kada je o tome reč, mi nemamo potpuno poverenje u privremene institucije samouprave u pokrajini. Naime, nakon 1999. godine broj Srba u pokrajini je znatno smanjen, uništen je veliki deo kulturno istorijskog nasleđa, a zbog preambicioznih očekivanja, koje politički krugovi u Prištini pothranjuju, atmosfera u pokrajini nije ni izbliza onakva kakvu bismo mi želeli. Naša strana je, ne ignorišući ni realnost, ni političke želje svih etničkih zajednica koje žive u pokrajini, spremna na razgovore. Mislim da su razgovori potrebni i jednima i drugima, a sva rešenja koja ćemo ponuditi u dijalogu u Briselu provereno funkcionišu u drugim evropskim zemljama.

Omer Karabeg: Da li je još u igri ideja, koju je nedavno nabacio premijer Dačić, da se može razgovarati i o mestu Kosova u Ujedinjenim nacijama, ali da Priština mora u zamenu nešto da ponudi? Govorilo se da bi to bila autonomija severa Kosova.

Marko Đurić: Ponavljam, naš predlog se od početka zasniva na formiranju zajednice autonomnih srpskih opština, koja ne obuhvata samo sever Kosova. Mislim da su predsednik Nikolić i premijer Dačić u svojoj drugoj izjavi pojasnili državno stanovište po tom pitanju.

Omer Karabeg: Ako bi Priština prihvatila autonomnu zajednicu srpskih opština, šta bi za uzvrat ponudio Beograd, da li bi to moglo biti mesto u Ujedinjenim nacijama?

Marko Đurić: U našem predlogu nudi se veoma ozbiljan set ustupaka koji se tiču pravnog statusa institucija koje funkcionišu u pokrajini, participacije srpske zajednice u tim institucijama, učešća Kosova i Metohije u različitim regionalnim i međunarodnim organizacijama, kao i rešavanja čitavog niza praktičnih pitanja, od transparentnosti finansiranja do pitanja imovine. Međutim, pitanje o kome govorite nije na dnevnom redu.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, kako vi gledate na ideju o tome da Priština prihvati osnivanje autonomne zajednice srpskih opština u zamenu za ustupke od strane Beograda?

Da li će Kosovo dobiti stolicu u UN ne zavisi od Srbije, već od Saveta bezbednosti.

Ramuš Tahiri: Glavna mana srpske platforme je što ne gleda na Kosovo kao na zajednicu naroda i narodnosti, nego samo kroz prizmu srpskog etničkog elementa na Kosovu. Ona traži zajednicu samo za srpske opštine. Mi na Kosovu imamo i zajednicu Bošnjaka, Turaka, i drugih nacionalnosti. U tom predlogu se autonomija srpske zajednice diže na državni nivo, dok se autonomija Kosova, koje se naziva pokrajinom, spušta ispod nivoa autonomije Vojvodine, jer se polazi od toga da Kosovo nema međunarodni subjektivitet. Međutim, Kosovo ga ima, jer ima bilateralne odnose sa mnogo zemalja u svetu. Kosovo je priznalo skoro 100 zemalja članica Ujedinjenih nacija, ali mi znamo da, shodno Povelji Ujedinjenih nacija, bez preporuke Saveta bezbednosti Kosovo ne može dobiti mesto u Ujedinjenim nacijama, a tome se protive Rusija i Kina. Prema tome, da li će Kosovo dobiti stolicu u Ujedinjenim nacijama ne zavisi od Srbije, već od Saveta bezbednosti. Čak i da imamo bilateralne odnose sa Srbijom, naše mesto u Ujedinjenim nacijama nije sigurno. Međutim, mi svoje ciljeve ostvarujemo preko razgovora u Briselu. U tim razgovorima mi smo već postigli da se srpska strana ne protivi našem učlanjenju u neke međunarodne i regionalne organizacije. Inače, ideja o automnoj zajednici srpskih opština je neprihvatljiva i zbog toga što bi to značilo da se na Kosovu, kao u Bosni i Hercegovini, prave nacionalni entiteti. To ne podržavaju ni Evropska unija, ni međunarodna zajednica.

Omer Karabeg: Gospodine Đuriću, da li bi zajednica srpskih opština bila neka vrsta entiteta?

Marko Đurić: Ne mogu se povlačiti paralele između našeg rešenja i onog u Bosni i Hercegovini, ali želim da naglasim da rešenje koja nudimo postoji i funkcioniše u mnogim evropskim zemljama, pa čak i onim sa unitarnim uređenjem. Jednostavno, ova vrsta autonomije u kojoj centralna uprava delegira autonomnoj zajednici nadležnosti u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, kao i u pitanjima koja se tiču ekonomskih, ljudskih i političkih sloboda, nije nešto što ugrožava prerogative vlasti u pokrajini, kako bismo je mi nastavili da tretiramo, odnosno u državi, kako je oni nazivaju i tretiraju.

Omer Karabeg: Koji su to modeli u Evropi na koje se pozivate, kada nudite ideju o zajednici srpskih opština na Kosovu?

U našem predlogu, koji će biti interpretiran u različitim fazama razgovora u Briselu, sadržana su rešenja koja postoje u Evropskoj uniji od Španije, preko Italije, do Belgije.

Marko Đurić: Često smo u međunarodnoj zajednici prethodnih godina mogli čuti da su Kosovo i Metohija slučaj sui generis. U našem predlogu, koji će biti interpretiran u različitim fazama razgovora u Briselu, sadržana su rešenja koja postoje u Evropskoj uniji od Španije, preko Italije, do Belgije, ali nijedno od tih rešenja nije prekopirano, već mi želimo da naš model, u dijalogu sa privremenim institucijama u Prištini, prilagodimo potrebama stanovništva u pokrajini.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, na Kosovu se često pominje da bi trebalo da postoji reciprocitet između položaja Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji. Da li će Priština insistirati na tome u pregovorima?

Ramuš Tahiri: Ne. Neće insistirati, u tom pogledu Kosovo daje primer koji Srbija treba da sledi. A što se tiče modela o kome govori gospodin Đurić, on bi ga mogao isprobati i u samoj Srbiji, jer Srbija nije jednonacionalna, tamo ima i Albanaca, i Bošnjaka, i Mađara, i Rumuna, i Bugara, i Vlaha, pa bismo na primeru Srbije mogli videti kako funkcioniše ta autonomija. Međutim, opština Preševo, u kojoj pretežno žive Albanci, nema skoro nikakve nadležnosti, ima ih manje nego susedna Medveđa, koja ima i fakultet. Stanovnici Preševa ne mogu u svojoj opštini overeti ni zdravstvenu knjižicu, da bi to uradili moraju ići čak u Vranje. Preševo nema nikakvih nadležnosti koje joj pripadaju po ustavu i zakonima Srbije. Ali da se vratim na rezoluciju skupštine Srbije o Kosovu. Tamo piše “sva prava i nadležnosti koje kao rezultat pregovora budu povereni privremenim institucijama u Prištini biće potvrđeni ustavnim zakonom i preneti organima Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije“. To je neka vrsta anšlusa. Ovo što sam citirao iz rezolucije ne daje nikakve mogućnosti za bilo kakve razgovore.

Marko Đurić: Mislim da je vrlo žalosno porediti jedan politički papir sa anšlusom koji je, kako svi znamo, bio zloglasni potez nacističke Nemačke, kojim je jedna država okupirala drugu i izložila je najgrubljem pravnom i političkom nasilju u vreme Drugog svetskog rata. Zanimljivo je da se takva poređenja prave u vreme kada se na Kosovu ruše spomenici antifašističkoj borbi. Što se tiče položaja Albanaca u Srbiji, mi bismo bili veoma zadovoljni kada bi Srbi u Republici Albaniji imali makar i peti deo onih prava koja uživaju Albanci na jugu Srbije. Ova vlada i predsednik Republike neće odustati od toga da jačaju položaj albanske manjine garantovanjem njenih ustavnih prava. Naša vlada je formirala koordinacioni centar koji usmerava ekonomsku i političku aktivnost ka opštinama koje naseljavaju Albanci na jugu Srbije. Mi želimo da komunikacija sa predstavnicima Albanaca na jugu Srbije, kao i komunikacija sa političkim predstavnicima Republike Albanije, od koje ovih dana možemo čuti dosta neprimerenih izjava, bude nešto što nije uslovljeno procesom dijaloga između Beograda i Prištine i njihovim dnevno-političkim trzavicama.

Ramuš Tahiri: Neumesno je poređenje sa Albanijom. Za mene bi bilo mnogo prirodnije da se poredi položaj Albanaca u Srbiji sa položajem Srba i ostalih manjina na Kosovu, koje imaju sva prava po evropskim standardima. Ili da poredimo nadležnosti koje ima Preševo, sa nadležnostima susedne opštine Kuršumlija, koja je naseljana Srbima. Međutim, ja o tome govorim samo načelno, jer kao građanin Kosova nemam pravo da se mešam u politička prava Albanaca i drugih nacionalnosti u Srbiji. Govorim na osnovu onoga što znam i što stoji u dokumentima, bez ikakvog zahteva za reciprocitetom, jer mi - kao kosovska vlada i kosovske institucije - ne predstavljamo samo Albance, niti samo albanski interes, već interese svih građana Kosova. A što se tiče rušenja srpskih spomenika i grobova na Kosovu, koje je pomenuo gospodin Đurić, ja se sramim toga, jer je to gnusan čin i to se ni na koji način ne može porediti sa onim što je urađeno u Preševu.

Marko Đurić: Mislim da je veoma važno da nastavimo da razgovaramo o svim pitanjima. Naša strana je otvorena i ambicija današnje generacije političara u Beogradu je da do kompromisnog rešenja dođe. Da bismo to postigli neophodna je direktna komunikacija, u čemu smo napravili značajan iskorak u prethodnih nekoliko meseci.

Omer Karabeg: Gospodine Tahiri, da li i vi verujete da je moguće naći kompromisno rešenje?

Ramuš Tahiri: Svakako, i potpuno sa slažem sa ovim što je rekao gospodin Đurić.

Omer Karabeg: Znači, direktni pregovori - da bi se došlo do kompromisa.

Ramuš Tahiri: Naravno, ne kaže se uzalud da je godinu dana razgovora bolje nego jedna sekunda rata.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG