"Evropska unija (EU) pažljivo prati situaciju u Srbiji i nadam se da će sve restriktivne mere biti ukinute čim se pandemija završi", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, navodeći da je zabrinut za vladavinu prava, ne samo u Srbiji, već u čitavoj Evropi.
Bilčik u intervjuu za RSE kaže da o pomoći Evropske unije Srbiji u borbi protiv korona virusa govore činenjice, da Unija „možda nije najbolja u medijskom pokrivanju dostavljanja pomoći“, ali da to čini na mnogo praktičnih načina.
"EU je bila prisutna u boljim vremenima, prisutna je sada u lošijim i tu je da zaista pomogne narodu Srbije u ovoj krizi i posle nje", podvlači izvestilac Evropskog parlamenta.
Govoreći o saradnji i odnosima Srbije i Kine, Bličik kaže da bi EU "volela da vidi više približavanja prioritetima spoljno-bezbednosne politike i investicijskim i trgovinskim obavezama Unije", te da je to nešto što će biti naglašeno i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije koji će biti objavljen u maju.
On navodi i da svet možda ne bi bio suočen sa istim posledicama da Kina nije kasnila sa obaveštavanjem javnosti o pandemiji korona virusa.
Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, Bilčik ne očekuje da će pregovori biti nastavljeni pre završetka pandemije jer "moraju postojati uslovi da se predstavnici Prištine i Beograda, i specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak sretnu uživo".
Pažljivo pratimo situaciju u Srbiji
RSE: Pratite li situaciju u Srbiji, da li je Srbija van evropskog fokusa zbog pandemije?
Bilčik: Sama činjenica da vi i ja danas razgovaramo je pravi dokaz da Srbija nikako nije van fokusa tokom pandemije. Sam sam veoma uključen u praćenje i posmatranje situacije u Srbiji od početka pandemije. Naravno, kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju bio sam temeljno uključen tokom prošle godine i ranije ove godine u međuparlamentarni, međustranački dijalog koji se odvijao u Skupštini.
Kako je pandemija počela, ne možemo da budemo na terenu i veoma mi je žao zbog toga, to jeste frustrirajuće. Ali mi veoma pažljivo pratimo situaciju u Srbiji. U kontaktu sam sa kolegama, sa ambasadorom (EU) Semom Fabricijem i, naravno, sa predstavnicima u Evropskom parlamentu. Imamo bliske konsultacije sa Evropskom komisijom. Takođe sam razgovarao sa novim specijalnim predstavnikom EU za Zapadni Balkan i dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.
Čekamo da pandemija uspori, nadamo se da će se to dogoditi i da će nam omogućiti da se vratimo političkom kalendaru. I naravno, svi želimo da vidimo Srbiju kao zemlju koja će uspešno sprovesti predstojeće parlamentarne i lokalne izbore. Tako da pratimo i uključeni smo.
Bez zastoja u integracijama
RSE: To znači da evropske integracije nisu na čekanju zbog pandemije?
Bilčik: Integracije nisu na čekanju. Evropa ne samo da posmatra, Evropa pomaže i uključena je. Iako je pandemija počela i krenula da se širi po Evropi krajem februara, prošlog meseca su ministri Evropske unije na osnovu preporuka Evropske komisije i zahvaljujući našoj podršci u Evropskom parlamentu, odlučili da daju potpuno novu dinamiku pregovorima o proširenju EU, otvarajući pregovore o pridruživanju sa partnerima u Severnoj Makedoniji i u Albaniji.
Sada će ukupno četiri zemlje na Zapadnom Balkanu biti u pregovaračkom procesu za članstvo. Tako da, upravo suprotno. Angažovani smo, povećavamo broj zemalja koje pregovaraju o uslovima pridruživanja. Upravo smo imenovali specijalnog predstavnika koji će se baviti dijalogom Beograda i Prištine, ali i drugim bezbednosnim pitanjima u regionu. Takođe bih želeo da naglasim da je ceo Zapad angažovan. Naši partneri u Severnoj Makedoniji su postali članica NATO-a.
U Evropskom parlamentu ćemo sledeće nedelje tokom televizijske sednice u Komitetu za spoljne poslove raspravljati o preporukama za predstojeći Samit Zapadnog Balkana tokom hrvatskog predsedavanja. On neće biti fizički održan u Zagrebu, to će se desiti kasnije i nadam se da ćemo moći da se sastanemo direktno. Ako ne, biće održan onlajn, ali i dalje veoma insistiramo na praktičnim preporukama. Proces proširenja i integracije se nastavljaju i očekujemo iste poteze od naših partnera na terenu.
U maju izveštaj Evropske komisije
RSE: Kada govorimo o Srbiji, koji se procesi odvijaju?
Bličik: Ne možemo da pregovaramo fizički, ali glavna stvar sa kojom se treba izboriti u ovom momentu jeste prevazilaženje pandemije i pomoć Srbiji u predstojećim izborima. Izbornim procesom se upravlja dobro, imamo slobodan i fer proces u izbornoj trci.
U ovom trenutku takođe blisko radimo sa Evropskom komisijom koja planira da objavi redovni izveštaj o zemljama Zapadnog Balkana, zasnovan na zaključcima i preporukama o kojima ćemo raspravljati u Evropskom parlamentu. To je glavna osnova za naše buduće pregovore.
Nije lako pregovarati tokom pandemije, ali mi, ne samo da posmatramo situaciju, nego smo spremni da se uključimo i nastavimo sa pregovorima još većom dinamikom. EU je prethodnih nedelja preduzela važne korake kojima naglašava da su proces proširenja i evropska perspektiva jedina budućnost za Zapadni Balkan.
Opipljiva pomoć Evropske unije
RSE: Kako tumačite odnos i retoriku zvaničnika Srbije prema pomoći EU sa jedne, i Kine ali i Rusije sa druge strane? Predsednik Srbije u utorak je telefonom razgovarao sa predsednikom Kine, ranije se čuo i sa ruskim predsednikom.
Bilčik: Vidite, srpski predsednik je takođe razgovarao i sa drugim ljudima. Znam da je tokom vikenda razgovarao sa Miroslavom Lajčakom, i ja sam u kontaktu sa srpskim zvaničnicima. Mislim da su činjenice ono što je ovde važno. A činjenice veoma govore o angažovanju Evropske unije i želim da naglasim da Evropa jeste angažovana, u vrlo praktičnom smislu.
Mi u velikoj meri saosećamo sa ljudima koji su zaraženi, koji se bore za živote u srpskim bolnicama. Želim da čestitam svim zdravstvenim radnicima u Srbiji koji su angažovani. Ali želim da podvučem da je Evropska unija pomagala Srbiji da se pripremi za ovakvu situaciju tokom mnogo godina. Ako izračunate količinu ulaganja u srpske bolnice tokom proteklih decenija uz pomoć Evropske unije, upravo je današnja sposobnost tih bolnica i doktora i medicinskih sestara u njima da se izbore sa rastućim brojem pacijenata, ono što Srbiji pomaže u borbi sa krizom.
EU nije samo ovde i sada prisutna, bila je u Srbiji, pomagala i radila sa Srbijom tokom godina. Ali takođe i tokom ove krize. U Evropskom parlamentu smo već odobrili značajan finansijski paket koji je omogućio mnogo više fleksibilnosti Evropskom fondu solidarnosti. Evropska komisija je preusmerila milione evra kako bi pomogla Srbiji u borbi sa pandemijom.
U ovom trenutku je dostupno 50 miliona evra za borbu protiv pandemije. Takođe smo se obavezali da izdvojimo preko 80 miliona evra za socijalni i ekonomski oporavak i sposobnost da izađemo na kraj sa posledicama pandemije. Dakle, postoje vrlo opipljivi načini na koje Evropska unija pomaže.
Zakasnela reakcija Kine
Video sam avione koji sleću u Beograd iz različitih delova sveta, ali želim da kažem da je jedan broj tih letova finansiran od strane Evrope. Evropska unija je slala i isporučivala pomoć Srbiji, tako da zaista želim da uverim građane Srbije da je EU bila prisutna ovde u boljim vremenima, prisutna je sada u lošijim vremenima i tu je da zaista pomogne narodu Srbije u ovoj krizi i posle nje.
Svi cenimo pomoć i solidarnost koju primamo, mi u Evropi, a to uključuje i Balkan ili Srbiju. Ali bih takođe naglasio da možda ne bismo bili suočeni sa istim posledicama sa kojima smo sada suočeni da nije bilo zakasnele kineske reakcije na izbijanje korona virusa u startu prošle godine.
Kina je prilično kasnila sa obaveštavanjem javnosti o pandemiji, o pravoj opasnosti od Covida 19, i toga takođe treba da se setimo kada govorimo o tome zašto se suočavamo sa ovako strašnim posledicama pandemije u Evropi.
Medijsko 'pokrivanje' pomoći
RSE: Imate li utisak da je ova kriza udaljila Srbiju od EU? Da li vas brinu kritike na račun nivoa pomoći Unije?
Bilčik: Želeo bih ponovo da se držim činjenica. Smatram da ljudi u Srbiji treba da znaju činjenice i ponoviću neke od ključnih. Evropska unija je zaista bila prisutna na terenu, naporno je radila da pomogne ljudima u Srbiji. Možda nismo najbolji kada je reč o sposobnosti da na najefikasniji način medijski pokrijemo dostavljanje pomoći, ali je dostavljamo na praktične načine.
Posvećeni smo radu na terenu sa vlastima u Srbiji da isporučimo još više pomoći u skladu sa onim što im je potrebno. Dakle, zaista mislim da treba da ponovimo činjenice.
Takođe se angažujemo u borbi protiv dezinformacija koje se šire Evropom i veoma sam zabrinut u vezi sa kampanjama dezinformacija. Najbolji način da se na svim frontovima borimo protiv njih je da baratamo činjenicama.
Usaglašavanje spoljne politike
RSE: Da li postoje posebni zahtevi ili očekivanja EU kada je reč o saradnji Srbije i Kine?
Bilčik: Postoji osnovni okvir koji imamo u pregovorima o našim budućim odnosima. Nadam se da će pristupni pregovori moći da se nastave i da će dati rezultate. Značajan deo pristupnih pregovora su i pregovori o usklađivanju spoljnih odnosa. Osnovno očekivanje je da će se Srbija vremenom zaista uskladiti sa zajedničkim prioritetima spoljno- bezbednosne politike EU, ali i sa prioritetima u trgovini i investicijama.
Dakle, kada diskutujemo o odnosima Srbije i Kine, važno je podvući da bismo voleli da vidimo više približavanja od strane Srbije prioritetima spoljno-bezbednosne politike Evropske unije, i investicionim i trgovinskim obavezama EU. To je početna osnova.
Do trenutka kada se Srbija zaista približi zatvaranju pregovora, ako će biti punopravna država članica i partner na jedinstvenom tržištu, ona se mora pridržavati trgovinsko-investicione politike Evropske unije, kao i spoljno-bezbednosne politike Unije.
To su jedina očekivanja i nešto što ćemo posmatrati. To će, naravno, biti naglašeno u izveštaju (Evropske) komisije koji očekujemo do maja. To je takođe važan aspekt onoga na šta ću ja, kao izvestilac, obratiti pažnju kada budem predavao svoj izveštaj predstojeće jeseni u Evropskom parlamentu.
Zabrinutost za vladavinu prava
RSE: Srbija je uvela restriktivne mere zbog pandemije oslanjajući se na savete stručnjaka iz Kine. Takve mere nisu uvedene ni u jednoj zemlji EU. Šta o njima mislite, da li ugrožavaju vladavinu prava i medijske slobode?
Bilčik: Nalazim se u Slovačkoj, svojoj rodnoj zemlji, u kojoj sam u izolaciji. Nisam bio u Briselu već nekoliko nedelja, radim kao član Evropskog parlamenta odavde, od kuće. Svaka zemlja članica, uključujući i moju, je preduzela mere sa ciljem ograničavanja kretanja ljudi. Svaka država u Evropi usvojila je određeni set mera kako bi osigurali da se virus ne širi.
Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?
Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.
U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.
Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.
Svaka država je fokus stavila na različite stvari. Primera radi, kod nas su trenutno uskršnji praznici i zaista nismo mogli da se krećemo. Nisam mogao da izađem iz svog grada tokom uskršnjih praznika i zaista cenim mere koje je donela Vlada. Ukoliko imate mnogo ljudi koji se kreću, ako ljudi nisu disciplinovani, virus se širi. Širi se veoma brzo i nanosi bol ljudima, ljudi pate i umiru. I to je nešto što želimo da sprečimo. Tako da sam ja u potpunosti za preventivne mere.
Takođe, što se tiče drugog dela vašeg pitanja, da li sam zabrinut za vladavinu prava, za osnovne slobode, ljudska prava i slobodu medija, naravno da jesam. Zabrinut sam tim povodom i za celu Evropu. Član sam LIBE (Komitet za građanske slobode, pravdu i unutrašnje poslove) Evropskog parlamenta, deo sam grupe za monitoring Evropskog parlamenta. Posmatram veoma pažljivo šta se dešava širom Evropske unije, ali i izvan naših granica, tako da pratim i situaciju u Srbiji.
Čim se pandemija završi, nadam se da će sve restriktivne mere biti ukinute i da će Srbija moći da uživa u periodu slobodnih izbora i dobroj kampanji političkih aktera u izbornoj trci. Tako da pratimo, jesmo zabrinuti, ali takođe, dozvolite da kažem da su svi u Evropi preduzeli neke mere sa ciljem da nam pomognu u borbi protiv virusa.
Pratićemo mere Vlade Srbije
RSE: Vlada Srbije donela je zaključak kojim je ograničila medijsko izveštavanje o pandemiji, a novinarka koja je pisala o stanju u jednoj bolnici je uhapšena. Zaključak je u međuvremenu ukinut, novinarka je puštena iz pritvora. Kako tumačite ove poteze vlasti u Srbiji?
Bilčik: Bio sam zabrinut zbog hapšenja gospođe (Ane) Lalić. Takođe sam bio zabrinut zbog pojedinih vesti u kojima se pominje predlog zakona kojim bi se centralizovalo izveštavanje o korona virusu. Sve ove mere su uvek razlog za zabrinutost.
Osetio sam olakšanje kada sam čuo da je gospođa Lalić puštena (iz pritvora) i osetio sam olakšanje kada sam čuo da Vlada nije nastavila sa merom kojom se ograničava slobodan pristup informacijama. Pratimo sve ove stvari, kao što to svi radimo u evropskim institucijama. U kontaktu smo sa kolegama iz Srbije i potrebno je da imamo balans.
Treba da imamo proporcionalnu ravnotežu. Ovo su vanredne okolnosti. Ljudi su ugroženi, ljudi umiru, ne možemo biti preopterećeni brojem obolelih kapaciteti naših bolnica to neće moći da savladaju. To je razlog zbog kog imamo restriktivne mere i zbog toga je potrebna neka disciplina u državama širom Evrope i takođe na Zapadnom Balkanu. To je važno.
U isto vreme, mere moraju biti proporcionalne u odnosu na situaciju. Pratićemo ih i posmatrati. (Evropska) komisija takođe prati sve ove stvari i objaviće izveštaj u maju. Čim stavimo pandemiju pod kontrolu i čim budemo bili u stanju da preduzmemo mere kako bismo se vratili životu kakav smo poznavali, relaksirajući neka od ovih ograničenja, nadam se da će se to odnositi i na izvestan broj pitanja u vezi sa ograničavanjem javnog prostora, naših sloboda i medijskog prostora.
Dijalog Srbije i Kosova posle krize
RSE: Specijalni izaslanik EU za pregovore Srbije i Kosova je preuzeo dužnost, kada očekujete nastavak dijaloga i kakav rezultat očekujete?
Bilčik: Miroslav Lajčak je postavljen i mislim da je to još jedan važan signal za region. To je i signal da je EU ozbiljno angažovana na nekim od najtežih pitanja u regionu, bezbednosnim pitanjima, takođe i po pitanju dijaloga između Prištine i Beograda. Moramo biti realistični. U kontaktu sam sa Miroslavom Lajčakom i moramo biti strpljivi.
Znam da Miroslav Lajčak naporno radi kako bi oformio svoj tim, on je u kontaktu sa liderima u regionu, razgovara sa liderima širom EU i to vidim kao važan signal. Evropa želi da vidi istinsku evropsku perspektivu za region. Potrebno je da imamo pravi dijalog između Prištine i Beograda.Vladimir Bilčik
Ne verujem da možemo očekivati da dijalog počne tokom akutne faze krize, moraju postojati uslovi u kojima predstavnici Prištine i Beograda mogu da se sretnu uživo uz specijalnog izaslanika. Biće potrebno nekoliko nedelja, možda i nekoliko meseci pre nego što pregovori zaista počnu.
Ali, znam da Miroslav Lajčak naporno radi kako bi oformio svoj tim, on je u kontaktu sa liderima u regionu, razgovara sa liderima širom EU i to vidim kao važan signal. Evropa želi da vidi istinsku evropsku perspektivu za region. Potrebno je da imamo pravi dijalog između Prištine i Beograda. Šta na kraju očekujem? Očekujem novi kvalitet u odnosima između lidera ova dva grada. To je važno i to je ono za šta Miroslav Lajčak ima široku podršku u Evropi. Ako svi zajedno to postignemo, biće to važan korak ka evropskoj perspektivi za region i za Srbiju.
RSE: Kakav konačan dogovor očekujete?
Bilčik: On mora biti takav da su sa njim saglasni i Beograd i Priština, susedi u regionu, kao lideri u Evropi. Konačni dogovor mora biti takav da može da se primeni, koji može biti održiv, koji neće biti dovođen u pitanje. I, naravno, voleli bismo da vidimo konačni dogovor koji će ispuniti sve ove uslove, ali smo tek na početku tih napora. Ali, to je svakako cilj.
Mogu reći u svoje ime, ali i u ime izvesnog broja kolega iz Evropskog parlamenta sa kojima sam razgovarao, da veoma podržavamo Miroslava Lajčaka i njegove napore. I naravno, važno je da lideri u regionu počnu da sarađuju sa njim što je pre moguće i angažuju se na terenu.
EU nije 'super' država
RSE: Na kraju, kako je po vašem mišljenju EU odgovorila na krizu i na koji način će ona uticati na budućnost Unije?
Bilčik: Kriza je neke od nas iznenadila. Ne verujem da je bilo ko u januaru mogao da zamisli kako će kriza izgledati u martu. Za mnoge od nas je to bio šok. Iako je više evropskih institucija još tokom janura upozorilo zemlje članice – pripremite se, zaista postoji problem u Kini i taj problem će stići ovde za nekoliko dana ili nedelja. Bili su u pravu.
Naravno, više vlada nije poslušalo, nije obratilo pažnju i prirodno je da je prva reakcija u EU u stvari bila reakcija samih država. Jer, na kraju, to je odgovornost samih država u EU. EU nije super država, nije federalna tvorevina, već unija zemalja. I te države su odgovorne za zdravstvenu zaštitu i zdravlje svojih građana. Indivudalno su odgovorile na najbrži način, ali kolektivni odgovor EU je usledio i mislim da je reč o snažnom odgovoru.
Svi smo shvatili da je to evropski problem, to nije problem neke pojedinačne države članice, svi se suočavaju sa tim problemom, u većoj ili manjoj meri i mislim da sada svi shvatamo da će nam biti potrebno snažno evropsko rešenje.
Potrebna nam je dobra koordinacija individualnih poteza kako bismo sačuvali dostignuća koja se ogledaju u našoj sposobnosti da usporimo širenje pandemije. Moramo da vodimo računa o zdravlju ljudi, o bezbednosti građana i to je ono sa čim se suočavamo u ovom trenutku.
Snažnija Evropa
Naravno, onda dolazi veliko pitanje - kako da se vratimo normalnom životu? Kako da rekonstruišemo evropske ekonomije? Kako da ponovo počnemo da se krećemo? Koji su koraci da ponovo ne dođe do pandemije? Ona se može vratiti u talasima, niko ne zna koliko brzo će se ovo okončati. Iz tog razloga moramo biti veoma pažljivi. I to je ono gde EU postaje izuzetno važna.
Moramo da koordinišemo naše korake, našu pomoć, moramo da udružimo naše finansijske i ekonomske resurse i naravno sve ovo će morati da uključi i uključiće i Zapadni Balkan. Svi smo u ovome zajedno i postoji samo jedna budućnost za Zapadni Balkan, za Srbije za koju ću se ja boriti u Srbiji, a to je evropska budućnost. Mislim da Evropa može iz ovoga da izađe samo snažnija. I nadam se da hoće.
To takođe znači da ćemo na kraju imati snažniju evropsku vezu sa ljudima na Zapadnom Balkanu, sa ljudima u Srbiji. Svakako ću dati sve od sebe kako bih težio tim naporima u Evropskom parlamentu i nadam se da ćemo uspeti u tome.
Facebook Forum