Dostupni linkovi

logo-print

Iako su u odnosu na prethodni izveštaj o pravosuđu Saveta za borbu protiv korupcije načinjen određeni pomak, ključni problemi su ostali, ocena je ovog stručnog i savetodavnog tela Vlade Srbije.

Donošenje zakona po hitnom postupku i bez javne rasprave, netransparentnost sudske prakse, neažurnost pravosuđa, politički uticaj na nezavisnot sudstva – samo su neki od problema na koje je Savet ukazao, predstavljajući u ponedeljak u beogradskom Medija centru četvrti Izveštaj o pravosudnim institucijama. Promptno je reagovalo Ministarstvo pravde, u kojem kažu da je, uz sve probleme, stanje u pravosuđu bolje nego do 2012.

Jedan u nizu problematičnih aspekata koje je izneo Savet za borbu protiv korupcije jeste to što je osamdeset posto zakona donteo po hitnom postupku, što znači bez javne rasprave.

„Savet koji je po Strategiji dužan da stavlja primedbe, bar u onom delu koji se odnosi na korupciju, ne može da stigne to da uradi. Jer, kad se zakon pojavi na sajtu, znači da je usvajanje sutra ili za dva dana, a vi njega treba da proučite i da stavite primedbe. Ali, i kad stignemo sve to, mi nikad nemamo uzvratnu informaciju šta se desilo sa tim našim primedbama“, objašnjava Jelisaveta Vasilić, članica Saveta.

Ovoga puta, povratna informacija je stigla iz Ministarstva pravde koje je reagovalo saopštenjem manje od sat vremena nakon što je završeno predstavljanje izveštaja Saveta. U obraćanju medijima, ministarstvo taksativno navodi ostvarene rezultate – od uvođenja Zakona o zaštiti uzbunjivača do završetka Akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23 – te konstatuje:

„U skladu sa svojim nadležnostima, Ministarstvo pravde je u periodu od 2012. do 2016. godine uložilo velike napore da se stanje u srpskom pravosuđu popravi. Ministarstvo je svesno da je i danas stanje u pravosuđu daleko od onog kakvo građani Srbije zaslužuju i treba da imaju, ali onaj ko želi objektivno da sagleda postojeće stanje, može da zaključi da je ono mnogo bolje od onog iz 2012. godine.“

No, izveštaj Saveta pokazuje da se političke elite, kako u ovom tako i prethodnim režimima, mešaju u rad pravosuđa i javno krše presumpciju nevinosti.

„Ovde su mnogi bili sudije ili su to i danas, i znaju šta to znači kada, recimo, predsednik Vlade ili ministar priča o tome kako je neko kriminalac koji je napravio ovo ili ono, govori o dokazima – da li je to poligraf ili nešto slično – i uopšte ulazi u presuđenje. To je užasno za sudiju“, kaže Jelisaveta Vasilić i ukazuje na preporuke Saveta u ovom slučaju:

„Mi smo ovde dali predlog da svaki sudija koji smatra da je to nedozvoljeno treba da se obrati Visokom savetu sudstva i da traži zaštitu.“

Miroslava Milenović

Miroslava Milenović

Članica Saveta Miroslava Milenović navela je da pravosuđe mora imati nezavisan budžet od izvršne vlasti jer u suprotnom, kroz takvu vrstu materijalne zavisnosti, vlast utiče na pravosuđe.

„Ako pričamo o nezavisnom budžetu, moramo da pričamo i o finansijskom upravljanju dodeljenim sredstvima. Jako mnogo sudova i tužilaštava je bilo u situaciji da računi budu blokirani. Mi danas ne znamo da li su ti računi bili blokirani zato što vlast nije obezbedila sredstva za funkcionisanje tih sudova i tužilaštava ili su sudovi i tužilaštva zapravo ugovarali određene usluge koje nisu bile potrebne za njihov rad. Nikakvih sankcija i odgovornosti u tom delu nema.“

Jedan od problema je i u samom sastavu suda, gde sedi i jedan broj korumpiranih sudija, kaže univerzitetski profesor i bivši sudija dr Zoran Ivošević.

„Mi smo imali jedan izvanredan mehanizam da se sud pročisti od tih ljudi, jer je 2010. godine uveden u Zakon o izmenama i dopunama zakona o sudijama mogućnost da se po službenoj dužnosti preispituje izbor sudija. Ali, taj propis je ukinut a da nikad nije primenjen.“

Uveren sam da stanje u pravosuđu ne bi bilo ovoliko katastrofalno da same sudije više drže do svog dostojanstva, kaže dr Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu. Napredak u ovoj oblasti moguć je promenom paradigme, smatra Majić i daje konkretan primer pri izboru zaposlenih u pravosuđu.

“Da ubuduće, pogotovo kad je reč o najvišim pravosudnim funkcijama, imate kompletan snimak razgovora kandidata i komisije. Da sve bude dostupno i da se vidi, prvo ko su ti ljudi koji postavljaju pitanja, a onda i ko su oni koji konkurišu i kako oni na to odgovaraju.Da njihove fotografije budu dostupne u potpunosti i da to bude u potpunosti vidljivo”, predlaže Majić.

Za razliku od prethodnog izveštaja, kada nije bilo ništa urađeno, ovde ima nekih optimističnih pomaka, smatraju u Savetu.

„Nas je jako prijatno iznenadilo kada smo videli da je predsednik Vrhovnog suda doneo Pravilnik o rešavanju starih predmeta, u kojem je tačno dao kako i kad treba raditi. Moram da kažem da je to već dalo svoje rezultate“, zaključuje Jelisaveta Vasilić.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG