Dostupni linkovi

logo-print

Šta piše u Nacrtu pregovaračke platforme za poglavlje 35


Sedište Delegacije EU u Srbiji

Sedište Delegacije EU u Srbiji

U Nacrtu pregovaračke platforme za otvaranje poglavlja 35 o normalizaciji odnosa sa Kosovom nema novih uslova koji se nameću Srbiji, a nema ni dodatnog nemačkog amandmana na taj nacrt. Ne traži se ni direktno, ni indirektno, priznanje Kosova. Ono na čemu Nemačka insistira jeste da se proces sveobuhvatne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine završi do kraja pristupnih pregovora između Srbije i EU, ali toga nema u tekstu Nacrta, nije sadržano ni u kakvom amandmanu Nemačke, a nije ni nešto novo.

Ono što beogradski zvaničnici nisu saopštili svojoj javnosti jeste da u Nacrtu pregovaračke platforme za otvaranje poglavlja 35 EU ocenjuje da je Srbija dovoljno pripremljena da može da otvori poglavlje 35, pa u skladu sa tim, Evropska komisija i Visoki predstavnik preporučuju otvaranje tog poglavlja.

Kako je formulisano u Nacrtu, ako dođe do značajnog zastoja u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, posebno kad je reč o implementaciji već postignutih sporazuma između Srbije i Kosova, Evropska komisija će na sopstvenu inicijativu ili na zahtev trećine zemalja-članica uskratiti preporuku za otvaranje ili zatvaranje drugih pregovaračkih poglavlja sve dok se problem zastoja ne otkloni.

Dakle, od normalizacije odnosa sa Kosovom zavisiće sudbina evrointegracija Srbije, ali to već svi odavno znaju, pa nije jasno zašto to srpski zvaničnici predstavljaju kao nešto novo.

U nacrtu pregovaračke platforme stoji i da bi Srbija, prema sporazumu od 25. avgusta, trebalo da završi nacrt Statuta Zajednice srpskih opština, koji mora biti u skladu sa kosovskim zakonodavstvom, u roku od četiri meseca, dakle, do 25. decembra.

Srbija mora da ohrabri opštine na severu da se integrišu u sistem Kosova, uključujući upotrebu pečata i ostalih obeležja u skladu sa kosovskim zakonima, piše u nacrtu pregovaračke platforme EU.

Uvidom u nacrt tog dokumenta, do kojeg je došla RSE, padaju i tvrdnje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da su elementi o kojima se nikad nije razgovaralo, a koji su navedeni u Nacrtu platforme ukidanje privremenih organa i prestanak finansiranja srpskih institucija na Kosovu.

Ukidanje privremenih srpskih organa vlasti na severu Kosova sama je suština Briselskog sporazuma; reč je o tome da se lokalne srpske institucije, takozvani paralelni organi vlasti, vrate u kosovski pravni sistem. O tome su već postignuti sporazumi izmedju Beograda i Prištine i kad je u pitanju policija i pravosuđe i Zajednica srpskih opština. Takođe nije tačno da u Nacrtu piše da treba da prestane finansiranje srpskih institucija na Kosovu. Stoji samo da Srbija treba da obezbedi transparentnost finansiranja Zajednice srpskih opština, policije i pravosuđa i da kvartalno o isplati penzija i drugih beneficija informiše kosovska ministarstva, s obzirom da su sve te srpske insitucije deo kosovskog pravnog sistema. Dodatno, to je, valjda, i normalna procedura ako se je cilj da prestane zloupotreba fondova koji se iz srpskog budžeta odvajaju za srpske institucije na Kosovu i da se onemoguće sivi tokovi i pranje novca.

Ono što u Nacrtu piše jeste da Srbija treba da prestane da finansira i pruža podršku još uvek postojećim paralelnim opštinskim strukturama; koje nisu raspuštene ni nakon lokalnih izbora na Kosovu i formiranja novih lokalnih skupština i veća. Takav zahtev ni u kom slučaju nije nov, raspuštanje tih organa je odavno traženo, ali je Beograd uvek odgovarao da će ih raspustiti tek kad se formira Zajednica srpskih opština.

Nije istinita ni Đurićeva izjava da Nacrt da se ukida statusnu neutralnost i u tom pogledu da administrativni prelazi postaju granični prelazi. Za prelaze se, naime, već četiri godine upotrebljava akronim IBM, što je engleska skraćenica za “integrated border/boundary management. Ta skraćenica se upotrebljava otkad je sporazum postignut, a to je bilo 2011. godine. Izabrana je, sva je prilika, kao namerna ambivalencija, da bi za sve bila prihvatljiva: članice EU koje priznaju Kosovo mogu izabrati varijantu “border management”, jer “border” implicira međudržavnu granicu, dok Srbija i EU članice koje Kosovo ne priznaju mogu da se opredele za opciju “boundary management”, s obzirom da reč “boundary” jeste linija, granica, ali ne i međudržavna. U samom sporazumu postignutom 2011. godine stoji formulacija: "Parties reached an agreement on ... integrated management for crossing points (IBM)...”; u prevodu: “Strane su postigle sporazum o integralnom upravljanju prelazima (IBM)”.

U Nacrtu pregovaračke platforme za Poglavlje 35 od Srbije se traži da
omogući efektivnu participaciju Kosova u preostalim regionalnim
organizacijama i učešće predstavnika Kosova u njihovim upravnim i
administrativnim telima.

Među zahtevima EU je da "Elektromreža Srbije" i kosovska agencija potpišu sporazum o interkonekciji, kao i da Srbija dopusti kosovskoj agenciji članstvo u evropskim organizacijama.

Srbija treba da osnuje posebnu firmu za snabdevanje strujom na Kosovu ("Elektroserver") koja bi radila po zakonima Kosova, u skladu sa sporazumom iz Brisela. Od Srbije se traži da reši pitanje uprave u Hidroelektrani "Gazivode" koju je sama postavila.

Prema Nacrtu, Srbija treba da u dogovorenom roku omogući pozivni broj za Kosovo, a kako bude vukla korake ka davanju pozivnog broja za Kosovo, tako će njeni postojeći mobilni operateri dobijati privremene dozvole za rad na Kosovu.

Dodaje se, takođe, da “Telekom Srbija” može da osnuje ćerku firmu na Kosovu, koja bi radila po zakonima Kosova i bavila se fiksnom telefonijom.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG