Dostupni linkovi

logo-print

Janjić: Nisu dovedene u pitanje evrointegracije Srbije


Dušan Janjić

Dušan Janjić

U Briselu je u utorak uveče, posle dva i po sata, završen sastanak premijera Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Ise Mustafe sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini, a ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da su razgovori bili teški i da je jedino postignuta saglasnost da se primeni sve što je dogovoreno Briselskim sporazumom.

Analitičar Dušan Janjić za RSE objašnjava da se zapravo, uprkos krupnih reči, nije dogodilo ništa iznenađujuće, da Brisel nije postavio pred Srbiju otvoreni zahtev za priznanje Kosova, već ono što se moglo očekivati u procesu pridruživanja.

„Izrikom se ne traži priznavanje. Zna se da je suština pregovora o priključivanju EU primena tzv. pravnih dostignuća EU i tu se već neke stvari znaju. Na primer, u pravnim dostignućima EU ne postoji termin 'administrativna linija'. Između država postoje granice. Dakle, postoje neki termini koje EU koristi kao svoju tekovinu, a koji se mogu interpretirati, kako je to Marko Đurić rekao, kao direktno ili indirektno zahtevanje priznanja.

Drugo, Nemačka i Britanija su dosledne u svojoj politici, a oni su je 2012. definisali u famoznom Non Paperu i tamo se u suštini insistira na modelu dve Nemačke. Na primeru ću to vrlo jednostavno da pojasnim: pitanje neometanja članstva i saradnje u međunarodnim organizacijama. Sada to ostaje da se raščisti i zahteva da se to raščisti. Spominju se UNESCO, Savet Evrope i druge organizacije, ali se i podrazumeva u toku procesa da će to biti neometanje članstva Kosova u UN.“

RSE: Da li to znači da se, zapravo, ništa dramatično ne događa, već se u procesu stiglo do koraka koji je bio očekivan?

Janjić: Što se tiče i jednog i drugog procesa, bilo je očekivano da će se pojaviti dve vrste problema. U dijalogu koji vodi Mogerini, problem implementacije, jer je ona promenila misiju, zadatak u odnosu na ono što je radila Ketrin Ešton. Nekako se izvukla iz procesa implementacije, a sad je ona postala važna i Srbiji. Zapravo, nema jasnih kriterijuma kad je nešto primenjeno, a kad nije, šta je uloga EU i šta se dešava kad je Srbija ta koja to ne primenjuje jer to onda postaje i predmet poglavlja 35.

Dakle, sledeći razgovor koji će biti između Mogerini i Vučića se upravo odnosi na redefeinisanje uloge.

RSE: Da li su izjave, po tonu, dramatičnije od onoga što se dešava?

Janjić: Mislim da je to i deo nametnute situacije u zemlji. Prve reakcije su bile nedovoljno fer prema Vladi. Govorim o reakcijama Dačića i Nikolića, nametala se nervoza u vezi UNESCO i sl. Mislim da je Marko Đurić odradio posao pridruživanja horu, da bi onda Vučić krenuo ka nekoj vrsti smirivanja tla. Te prve reakcije treba shvatiti kao unutrašnje političko smirivanje tla i neko pojačavanje pregovaračkih pozicija. Ima tu crvenih linija. Priča o referendumu, o izborima, to je ono gde je Vučić jasno rekao dokle on i njegova vlada idu. Shvatimo to kao jedan manevar koji nije baš naivan i koji neće dovesti do prekida evrointegracija nego kao učvršćivanje pozicije za nesumnjivo neodustajanje Vučića od evropskih integracija. Da li će dobiti podršku u Vladi i javnosti od toga će zavisiti da li raspisuje izbore da bi napravio neku drugu većinu koja ga podržava.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG