Dostupni linkovi

logo-print

Brisel preporučuje otvaranje poglavlja 35, Vučić preti izborima


Dugo iščekivano otvaranje prvog poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, postepeno se pretvara u pretnju novim političkim krizama u zemilji. Naime, premijer Srbije Aleksandar Vučić upozorava da, ukoliko bi pregovaračka platforma Evropske unije za poglavlje 35 bila neprihvatljiva za Beograd, upravo bi to mogao da bude razlog za vanredne izbore, koje poslednjih sedmica izuzetno često spominje.

Vest iz Brisela da su Evropska komisija i Evropski savet za spoljne poslove dali preporuku za otvaranje poglavlja 35, koje se tiče Kosova, stigla je u jeku negodovanja državnog vrha nacrtom pregovaračke platforme Evropske unije za to poglavlje. Taj nacrt nije javno objavljen, a domaći zvaničnici danima ponavljaju da je za Srbiju neprihvatljiv jer, kažu, većina tačaka nije “statusno neutralna i direktno vodi ka priznavanju nezavisnosti Kosova”.

Ako ne bude promenjena pregovaračka platforma EU za poglavlje 35. to za Srbiju neće biti prihvatljivo, izjavio je na RTS-u šef diplomatije Ivica Dačić.

“Nas veoma čudi ovakav pristup zemalja i partnera sa Zapada koji to rade bez bilo kakvog informisanja Srbije. Srbija može da ide do linije statusne neutralnosti. Jasno je rečeno kada su ovi pregovori započeti u vreme Ketrin Ešton da ništa što nije dogovoreno u Briselu neće moći da bude u pregovaračkoj platformi”, rekao je Dačić.

U nacrt platforme o prvom poglavlju stavljeno je sve ono što nije prošlo u dijalogu sa Beogradom, tvrde ovdašnji zvaničnici.

Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije, međutim, kaže da u platformi verovatno ništa drugo ne piše od onoga što je već u nekim drugim dokumentima, počevši od pregovaračkog okvira EU za pristupne pregovore sa Srbijom.

“Samo da vas podsetim da u pregovaračkom okviru, koji je inače Vlada Srbije pokušala da spreči sa nekim saveznicima članicama EU naspram Nemačke i Velike Britanije ali nije uspela, piše na jednoj strani da će pregovori oko poglavlja 35 na kraju voditi do potpune normalizacije odnosa Srbije i Kosova i da je u jednom delu već u aprilskom sporazumu iz 2013. godine Beograd na neki način implicitno priznao realnost nezavinosti Kosova i nemogućnost vraćanja u kontekst države Srbije. A u drugom delu pregovaračkog okvira, mislim da je poglavlje ili tačka 26, u principu piše da će kroz pregovore kroz peostala 34 poglavlja manje više biti izbačene institucije države Srbije na teritoriji Kosova iz pregovora sa EU”, kaže Veber.

O nacrtu pregovaračke platforme trebalo bi da se pregovora još dva meseca, ali domaći zvaničnici poručuju da je za Srbiju neprihvatljivo da pregovore vode Srbija i Kosovo, a ne Beograd i Priština ili da umesto administrativnih budu uspostavljeni granični prelazi sa obeležjima.

Premijerovo 'podgrejavanje'

Briselski sporazum koliko god da je predstavljao iskorak za dve strane, čiji su odnosi predugo bili blokirani, u procesu implementacije često je i lako zavšavao u različitim tumačenjima, a daleko je teže oživljavao u samoj praksi.

Dušan Janjić, foto: Medija centar Beograd

Dušan Janjić, foto: Medija centar Beograd

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je jedan od problema što su pojedini domaći političari, pre svega Dačić i Marko Đurić, naučili da javnost delimično obaveštavaju.

“Oni su za one probleme za koje su mislili i jesu uspešno rešili u Briselskom sporazumu, dijalogu kod Mogerini i Ešton, verovali da se nikad više neće pojaviti. Konkretno ono što je izazvalo najviše nervoze to je pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. To je pitanje bilo na stolu kod Ketrin Ešton. Dačić je uspeo da to ne potpiše, da suzi stvar ali je samo odložio. Time nije skinuto sa dnevnog reda jer je ranije na početku dijaloga dogovoreno da je to tema na dnevnom redu. Drugo pitanje je pitanje imovine. Ne spominju se nigde Gazivode i Velač, ali se spominje da pitanje imovine treba rešiti. Međutim, nejasna je formulacija”, kaže Janjić.

Šta ako za Srbiju platforma za poglavlje 35 ostane neprihvatljiva? Šta bi to značilo za otvaranje pregovora o pristupanju EU? Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Srbiji misli da je još suviše rano za procene.

“Ukoliko se to oduži i produži i nakon ove godine, (krajem godine je bilo planirano da počne pregovarački prosec sa ovim i još jednim poglavljem) pošto to jeste jedno od ključnijih poglavlja s kojim moramo početi, verovatno ćemo imati odlaganje početka pregovaračkog procesa”, ukazuje Bobić.

Atmosferu u vezi sa pregovaračkom platformom za poglavlje 35 podgrejao je i premijer Aleksandar Vučić, koji već duže vreme licitira sa mogućnošću vanrednih izbora. Sada i ovu temu najavljuje kao mogući razlog njhovog raspisivanja.

“Politika sa kojom sam dobio povrenje naroda je politika ulaska Srbije u EU. Ja nemam pravo da menjam pravac kretanja Republike Srbije i neću to da radim. Ako budem shvatio i budem video kao predsednik vlade da se postavljuju nemogući uslovi i uslovi koje Srbija ne može da ispuni jer bi zgazila onu našu crveno, plavo, belu zastavu u tome neću da učestvujem, ali onda je vreme za izbore”, rekao je Vučić.

Dok predsednik države Tomislav Nikolić misli da je vreme za nacionalni konsenzus oko toga kako dalje sa Prištinom.

“Tim pre što izgleda da Zapad više nije rasšpoložen da naziv Priština cirkuliše u zvaničnim dokumentima”, kaže Nikolić.

Vučić najavom izbora šalje poruku EU, kaže Janjić.

“Ako vi uvedete Kosovo, Kosovo kao vladu u Prištini, da ona određuje evropsku budućnost vi ste prekršili sva pravila procesa normalizacije, pogoto pravilo o statusnoj neutralnosti. Gospodo, izbori pa nađite nekog drugog ili ako ja pobedim imaćete i referendum. On je već to rekao. Dakle, ja to smatram jednom političkom taktikom koja mora da se uzme u obzir jer sa jedne strane EU, Brisel, Vašington tvrde da im je Vučić garant reformi, a sa druge strane malo, malo pojavi se nekakav potez koji objektivno njega u Srbiji ruši”, kaže Janjić.

Kako bi Brisel mogao da dočeka ideju o eventualnom raspisivanju vanrednih izbora, kao posledica nezadovoljstva izbornom platformom?

“Meni se čini da je to preterana reakcija a ako to jeste ideja onda možemo da idemo i linijom pojedinih populističkih i desničarskih partija koje predlažu referendum na tu temu. Mislim da nije dobro da bilo koji izbori budu grupisani oko jedne jedine teme. To može biti pogodno tlo za za raznorazne populizme, ekstremizme, sukobljavanja”, ocenjuje Maja Bobić iz Evropskog pokreta.

Podsetimo da ukoliko bi se došlo do raspisavanje izbora, Vučićeva Vlada ne bi bila prva koja je pala zbog kosovskog iskušenja. 2008. godine pala je Vlada Vojislava Koštunice, koji se protivio potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU sa Srbijom. Tadašnji koalcioni partneri Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije razišli su se oko politike prema evropskim integracijama i Kosovu.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG