Dostupni linkovi

logo-print

Ebadi: Protiv Islamske države knjigama, ne bombama


Širin Ebadi

Širin Ebadi

Islamska država nije teroristička grupa nego je pogrešna ideologija, i ona se ne može iskoreniti bombama, već knjigama, izjavila je u utorak u Prištini dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi iz Irana.

Ona je specijalna gošća pete međuverske konferencije na temu „Uloga žene u promovisanju međuverskog dijaloga i borbe protiv ekstremizma“. Konferencija se održava pod patronatom predsednika Kosova uz podršku Ministarstva inostranih poslova, Skupštine Kosova, Ambasade SAD, kanadske ambasade, norveške ambasade i Organizacije Ujedinjenih nacija.

Konferenciju je otvorio predsednik Kosova Hašim Tači, koji je kazao da nema boljeg saveznika od žene odnosno supruge, majke i sestre u borbi protiv ekstremizma. On je pozvao učesnike na zdrav dijalog o tome kako da se žene angažuju u društvenoj raspravi i građanskom aktivizmu.

Nobelovka Ebadi je na otvaranju konferencije govorila o potrebi za ispravnom interpretacijom islama, o obrazovanju mladih i žena, i o potrebi za prilagođavanjem šerijatskih zakona sa vremenom u kojem svet danas živi.

Govoreći o Islamskoj državi, ona je rekla da je borba protiv talibana pokazala da je nemoguće iskoreniti pogrešnu ideologiju bombama, jer su talibani postajali sve jači, te je upitala svet zašto se koristi iskustvom koje je bilo neuspešno.

Po njenim rečima, protiv pogrešne ideologije može se boriti samo koristeći se ispravom ideologijom.

„Mladim progresivnim i modernim muslimanima, dečacima, moramo da damo platformu preko koje će moći da se čuju u svetu, i moramo da pokažemo mladima da postoje bolje interpretacije islama. I zato uvek kažem da umesto da ISIS gađate bombama, gađajte ih knjigama“, naglasila je ona.

Govoreći o načinima na koji progresivni muslimani interpretiraju islam, Ebadi je navela da oni veruju da se zakon šerijata deli u dve kategorije – jedna reguliše odnose pojedinaca sa bogom, a druga odnose pojedinaca sa društvom.

Odnos pojedinaca sa bogom odnosi se na fiksirane zakone kao što su svakodnevne molitve, post ramazana i sl., i svako ko veruje i musliman je treba da ih se pridržava. Međutim, ona naglašava da ni jedna država i ni jedna vlada ne može da deluje protiv pojedinaca u slučaju da se oni ne pridržavaju tih pravila.

„Na primer, hrišćani idu u crkvu svake nedelje, ali ako jedne nedelje ne odu niko neće da ih ispituje zašto to nisu uradili. Nažalost, u nekim islamskim državama ljudi se kažnjavaju ukoliko ne prate ove fiksirane zakone i to je pogrešno. Jer to su pravila koja regulišu naš odnos sa Bogom i ne tiče se uopšte vlada ili ostalih muslimana.“

Za drugu kategoriju šerijatskog zakona koja reguliše odnos pojedinaca prema društvu postoji potreba za ažuriranjem kako bi se održao duh zakona i verovanja u boga, ali kako bi se prilagodila novim vremenima.

Navodeći primer iz Kur'ana da ukoliko neko nešto ukrade mora da mu se otkine ruka, ona navodi da lopov danas za to treba da se kazni, ali ne tako što će mu se otkinuti ruka već tako što će možda otići u zatvor.

„Pre 14 vekova nismo imali zatvore, i kako ste tada mogli da kaznite lopove u Saudijskoj Arabiji? Sadazatvore imamo, i kazne treba da budu u skladu sa vremenom. Možda nakon stotinu godina i zatvor će izgledati kao nepravedan. Drugim rečima, moramo da usvajamo naše zakone prema vremenu“, naglasila je ona.

Ebadi je kazala da patrijahalna društva sprečavaju reformisanje islama, jer ona svojom interpretacijom islama obrazlažu svoja delovanja i ponašanja. Govoreći o teškoj diskriminaciji i nepravdi nad ženama koje su pristune u muslimanskim državama, ona je rekla da nije islam taj koji ugnjetava ženu, već je interpretacija islama od strane patrijahalnog društva ono što ugnjetava žene.

„I zato mlade ljude treba učiti ispravnim interpretacijama Islama. Moramo da naučimo mlade da moraju da održe duh islama, a da ga ipak moraju promeniti u zavisnosti od vremena u kojem živimo. Kao što više ne putujemo na kamilama, tako i naši zakoni trebaju da budu usklađeni sa ovim vekom“, dodala je.

Ona se takođe osvrnula i na to kako se mediji danas više fokusiraju na ekstremizam i primitivizam islama, a ne i na druge tipove diskriminacija u drugim državama. Navodi da je nepravedno izveštavanje uticalo na islamofobiju.

„Psiholozi veruju da se mi plašimo onoga što ne znamo i da taj strah od nepoznatog nas vodi ka gubljenu mira u našoj duši. Kako bi mogli da živimo zajedno, moramo pre svega da se upoznamo na verskoj i kulturnoj osnovi. I to je jedini način da u miru da živimo zajedno.“

Međuverska konferencija okuplja više od 300 učesnika iz 50 zemalja širom sveta, a pored nobelistkinje Shirin Ebadi iz Irana, je i nobelistkinja Tawakool Karman iz Jemena.

Konferencija Kosovo Interfaith Kosovo ove godine će dodeliti Nagradu Kosova za međuverski dijalog, koju će dobiti gradonačelnik Londona Sadik Khan i monsinjor Vincenzo Paglia, osnivač zajednice Sant'Egidio.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG