Dostupni linkovi

logo-print

Širin Ebadi: Izbeglice nisu opasnost, nego šansa Evrope


Širin Ebadi, iranska advokatica, bivša sutkinja i aktivistkinja za ljudska prava, dobitnica Nobelove nagrade za mir za ogromne napore u borbi za demokratiju i ljudska prava, boravi ovih dana u Srbiji, gde posećuje centre za prihvat izbeglica sa Bliskog istoka. U intervjuu za RSE ona govori o posledicama terorističkih napada u Parizu, o tome šta je rodno tle islamskog fundametalizma oličenog u Islamskoj državi, šta su gresi Zapada na Bliskom i Srednjem istoku i zašto dosadašnje vojne akcije i strategije ne mogu da uspeju u borbi protiv ISIS-a.

RSE: Gospođo Ebadi, strahujete li da će teroristički napadi u Parizu okrenuti Evropsku uniju protiv izbeglica sa Bliskog istoka?


Ebadi: To što Islamska država radi uopšte nije islam, ona samo zloupotrebljava ime islama. To su teroristički akti i ja se iskreno nadam da ta njihova zlodela neće otežati situaciju izbeglica koje stižu i traže azil u Evropi. Takođe se nadam se da će islamske zajednice govoriti o tome i osuditi ono što radi „DAEŠ“ (arapski akronim, pogrdni naziv za ISIS), odnosno, ISIS, kako bi svi znali da to nije dobro ponašanje i da nije prihvaćeno nigde u svetu.

RSE: Novi poljski šef diplomatije Vitold Vaščikovski rekao je na poljskoj televiziji da sirijske izbeglice koje hrle u Evropu mogu biti obučene da stvore armiju i oslobode svoju domovinu. Kazao je da je bolje da izbeglice budu angažovane na taj način umesto što ispijaju kafu na nekoj berlinskoj aveniji. Kako komentarišete ovakav stav?


Ebadi: Veoma mi je žao da čujem da on želi da priprema ili možda i trenira te ljude da idu i vode rat. Te ljude treba da pripremamo i treniramo da budu spremni da se uključe u društva u kojima žive – da postanu doktori, pravnici, knjigovođe... Zašto bi ih iko pripremao i obučavao da vode rat?! Da bi svet učinili gorim nego što jeste?

RSE: Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel pod velikim pritiskom unutar svoje partije da promeni politiku otvorenih vrata prema izbeglicama. Poslenja istraživanja javnog mnenja pokazuju da je čak 52% anketiranih protiv politike prihvatanja velikog broja izbeglica. Strahujete li da bi ona mogla podleći tako snažnim pritiscima i promeniti politiku prihvatanja milion izbeglica?


Ebadi: Politika gospođe Merkel prema izbeglicama sa Bliskog istoka je zaista i korektna i adekvatna politika za Evropu jer, kao što znamo, u Nemačkoj i u drugim evropskim državama stanovništvo stari, tako da je njima potrebna mlada populacija koja može raditi i doprinositi razvoju tih zemalja. Ako bi se izbeglicama koje stižu u Nemačku i druge evropske zemlje obezbedili uslovi da se obrazuju i osposobe za različita profesionalna zvanja, onda bi oni mogli biti veoma korisni za evropska društva, odnosno, za nemačku zajednicu.

RSE: I sami ste svedok tome da različite evropske zemlje podižu bodljikavu žicu na granicama. Jeste li razočarani odnosom koji zemlje-članice Evropske unije imaju prema izbeglicama?

Ebadi: Razlog zbog kojeg sam ovde, sa još dve dobitnice Nobelove nagrade jeste da posetim izbegličke kampove i da pošaljem poruku Evropi da ovi ljudi nisu pretnja nego da, naprotiv, mogu biti šansa u izgradnji budućnosti Evrope.

RSE: Zapadni stručnjaci za bezbednost upozoravaju da je ISIL preuzeo strategije Al Qaide i napada nasumice na području izvan kalifata „Islamske države“, te da se regionalni koflikt na Bliskom istoku sada pretvara u globalni. Kako se uopšte boriti protiv ovih nasumičnih smrtonosnih napada? Je li to, prema vašem mišljenju, moguće?

Ebadi: Ne bi trebalo da ponavljamo iskustva koja smo imali sa talibanima. Setite se da smo, nakon užasnih događaja koji su se zbili 11. septembra, imali bezbroj bombardovanja i napada na talibane. Ipak, u tome nisu uspeli, tako da ne bi trebalo činiti isto to. Da su Sjedinjene Države umesto bombardovanja izgradile 4.000 škola u Avganistanu u spomen na sve one koji su ubijeni 11. septembra, šta mislite da bi se desilo u Avganistanu? Bombardovanjem talibana dobili ste to da su njihova deca i unuci uzeli oružje u ruke i krenuli u borbu protiv vas. Ali da je umesto toga izgrađena škola i da je sin tog nekog ubijenog talibana krenuo u školu koja nosi ime Džordža Buša, taj dečko nikad ne bi uzeo oružje i krenuo da se bori. On bi rekao - moj otac je ubijao Džordža i njegove sunarodnike, ali ja idem u školu koju je on sagradio.

Ista je stvar sa ISIS-om. To nije samo teroristička grupa, već i pogrešna ideologija. A, nju ne možete uništiti oružjem, bombama. Uzroci te pogrešne ideologije su nepismenost, neznanje i predrasude, tako da se moramo boriti protiv svega toga i to je način da pobedimo ISIS. Napadi na ISIS traju već mesecima. Oni, naravno, mogu biti poraženi u jednoj oblasti, ali se onda premeste na drugu lokaciju i uzvrate udarac. Dakle, moramo prepoznati koren problema, kako bismo se Islamske države i sličnih ekstremističkih grupacija ratosiljali za sva vremena.

RSE: Vi ste, dakle, protiv vazdušne kampanje Sjedinjenih država i njihove koalicije, u poslednje vreme i Rusije, po položajima ISIS-a zato što ne verujete da to može doneti rezultate, da vojna akcija kao takva može biti uspešna?


Ebadi: Kao što bombardovanje i ubijanje nije dovelo do iskorenjivanja talibana, tako ni bombardovanje ISIS-a neće iskoreniti ISIS.

RSE: Kako, onda, kojim strategijama pobediti ISIS?


Ebadi: Napre moramo da vidimo gde su oni rođeni i gde su odrasli. Odrasli su u zemljama u kojima nema demokratije. I ne samo da u tom delu sveta nema demokratije, već tamo vlada i ogromna korupcija, to su zemlje bez socijalne pravde i, naravno, ljudi su duboko razočarani i nezadovoljni. Takođe je u tim državama i stopa nepismenosti vrlo visoka. U takvim okolnostima, dakle, razočarani ljudi koji nisu odrastali i vaspitavani u demokratskim društvima, koji ne mogu da ostvare ni najmanji stepen socijalne pravde, lako upadaju u zamke ISIS-a i sličnih pokreta.

RSE: Na jednoj strani, u dobrom delu Bliskog istoka su diktature, na drugoj strani je zapadna međunarodna zajednica čiji odgovor su invazija i bombardovanje, a rezultat toga nakog svega nekoliko godina – totalni je i opasni haos. Kako izaći iz njega?

Širin Ebadi

Širin Ebadi

Ebadi: Hajde da uzmemo primer Libije. Napade na Libiju odobrile su Ujedinjene nacije. Ali, ne zaboravimo da je Gadafi bio vrlo blizak saveznika Zapada i to 40 godina. Ovim hoću da kažem da Zapad zapravo podržava diktatore. Zbog toga što je Zapad 40 godina podržavao Gadafija ljudi su bili vrlo nezadovoljni i veoma besni. A kad su se digli protiv njega i kad je počela kampanja bombardovanja, uništena je čak i vitalna infrastruktura zemlje. Dakle, ono na šta ja ukazujem jeste da Zapad od samog početka ne treba da podržava diktatore samo zbog svojih ekonomskih interesa. A ako pogledate Bliski i Srednji istok, ni u jednoj zemlji nema demokratije, ali su sve saveznice Zapada. A šta ako se žitelji tih zemalja, ukoliko se situacija pogorša, takođe pridruže ISIS-u? Mi imamo izreku koja kaže da je bolje sprečiti nego lečiti, dakle, bolje je preduzeti blagovremene mere pre nego što se dogodi nešto drastično. Zapad je godinama podržavao sve diktatore na Bliskom i Srednjem istoku, a tek sada je ustanovio da je to bila pogrešna politika. Nadam se da će bar od sada pa nadalje promeniti svoj način angažovanja i da će umesto da podržava diktarore podržavati narode, građane tih zemalja, što, naravno, isključuje bacanje bombi na njih. Postavlja se ovde i pitanje gde je novac svih tih diktatora. On je u evropskim bankama. Pa, nemojte primati njihove prljave pare. A ako ostanu živi, kada budu skinuti s vlasti dolaze na Zapad gde kupuju dvorce i palate i žive na visokoj nozi. Dakle, nemojte ih primati, hajde da smanjimo svet za diktatore. Eto, na taj način ćemo pomoći ljudima da ostvare demokratiju.

RSE: Vratimo se ponovo Siriji. Lideri G20 saglasili su se pre nekoliko dana o početku pregovora pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija između sirijskog režima i opozicionih frakcija o uspostavljanju primirja, kao i o tome da u roku od 18 meseci treba raspisati izbore. I predsednici Obama i Putin na tom sastanku govorili su o tome. Da li vam ovaj plan izgleda dobro?


Ebadi: Interesantno je da su se Obama i Putin saglasili o tome, ali da opozicija u Siriji i oni koji se tamo bore ništa nisu rekli o tom planu. To je postupanje koje ja uvek kritikujem: zašto drugi odlučuju u ime naroda Sirije? Osim toga, ako se budu raspisali izbori u Siriji kako bi građani odlučili o svojoj sudbini, svi oni građani koji su napustili zemlju i dobili azil u drugim zemljama, takođe mi morali imati pravo da glasaju. Većina onih koji su ostali u Siriji su Asadovi podanici, oni koji rade za njega i koji ga podržavaju, dok su ostali ili ubijeni ili izbegli.

RSE: Vi posmatrate čitav region Bliskog i Srednjeg istoka, imate, dakle, celinu pred očima, pa kakva je slika stanja?
Amerika ima finansijski interes što podržava Saudijsku Arabiju, Rusija ima finansijski interes u podršci koju daje Iranu, tako da se zapravo radi o istoj stvari

Ebadi: Bliski istok gori u vatri rata. Razlog koji se krije iza svih ovih ratova jeste politička ambicija dveju zemalja – Irana i Saudijske Arabije. Sjedinjene Države i Izrael podržavaju Saudijsku Arabiju, dok su Rusija i Kina uz Iran. Suštinski razlog zbog kojeg izbeglice napuštaju svoje zemlje jeste konflikt između ove dve sile. Niti je iranska vlada demokratska, niti je to saudijska. Stoga, ako ove dve zemlje postanu demokratske, zaboraviće na svoje političke ambicije.

Ono što se dešava na Bliskom istoku je zapravo rat preko posrednika između Irana i Saudijske Arabije, rat u kojem suprotstavljene velike sile, Sjedinjene Države, na jednoj, i Rusija, na drugoj strani, koriste treće države – Iran i Saudijsku Arabiju - da bi ostvarile svoje vlastite ciljeve. Nadam se da će se građani ovog regiona što pre osloboditi toga.

RSE: Rekli ste da u ovom konfliktu Sjedinjene Države podržavaju Saudijsku Arabiju. Zašto je Vašington po vašem sudu na strani Rijada, a Rusija na strani Irana?


Ebadi: Tokom samo ovog meseca rata Saudijska Arabija je platila 11 milijardi dolara za četiri američka ratna broda. Dakle, radi se o ekonomskim i finansijskim razlozima; Amerika ima finansijski interes što podržava Saudijsku Arabiju, Rusija ima finansijski interes u podršci koju daje Iranu, tako da se zapravo radi o istoj stvari.

RSE: Ne zvučite kao optimista kad je u pitanju situacija na Bliskom i Srednjem istoku?


Ebadi: Ja verujem u to da ljudi jedne zemlje treba da odlučuju o sudbini te zemlje, tako da ako bude izbora u Siriji, ne samo Obama i Putin treba da se pitaju, nego i opozicija u Siriji i oni bliski Asadovom režimu i građani koji su izbegli iz zemlje.

RSE: Da li verujete da Ujedinjene nacije mogu odigrati odlučujuću ulogu na Bliskom i Srednjem istoku?


Ebadi: Nažalost, Ujedinjene nacije nisu uspele da donesu mir u ovaj region zato što su nastupale veoma slabo. Time, naravno, nisam htela da kažem da su Ujedinjene nacije slabe i da treba da ih zatvorimo. Ne. Ono što sam želela da kažem jeste da se one strukturno moraju reformisati kako bi mogle efektivno da rade i bolje implementiraju svoje ciljeve.

RSE: Sreli ste se sa izbeglicama u kampovima za prihvat ovde u Srbiji. Kakvi su vam utisci?


Ebadi: Naravno. Jako sam se rastužila u kampu koji smo posetili, jer sam videla mnogo mladih ljudi koji su morali da napuste svoju zemlju i svoje porodice, da ostave sve iza sebe i uzmu svoj život u svoje ruke. To me je jako rastužilo.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG