Dostupni linkovi

logo-print

Protest radnika Trepče, nema briselskog ultimatuma Beogradu


Radnici zabrinuti zbog najavljenog usvajanja Zakona o Trepči

Radnici zabrinuti zbog najavljenog usvajanja Zakona o Trepči

Radnici Trepče na severu Kosova ponovo su danas na sat vremena blokirali magistralni put Priština–Raška, u mestu Rudare, i put kod pogona Trepčine Flotacije u Leposaviću, izražavajući na taj način nezadovoljstvo odlukom Vlade Kosova da Zakon o Trepči prosledi Skupštini na razmatranje.

Nekoliko stotina radnika nosilo je zastave Srbije i Trepče, kao i transparente na kojima stoji "Zakon neće proći" i "Trepča radi, narod živi".

Direktor sektora Energetike Trepče Dragoslav Milošević okupljenima je rekao da je najavljeno usvajanje Zakona o Trepči izazvalo ogromnu zabrinutost, strah i ogorčenje među više od 3.000 zaposlenih u Trepči u severnom delu Kosova.

Milošević je dodao da ne postoji prihvatljivo i primenjivo zakonsko rešenje koje u potpunosti zanemaruje vlasničku strukturu definisanu u poslovnim knjigama i u pravnoj dokumentaciji Trepče i koja, osim niza akcionara, jasno definiše kao većinskog vlasnika Fond za razvoj Republike Srbije i Vladu Srbije kao njenog reprezenta, predlažući da se pitanje Trepče uvrsti u dnevni red briselskih pregovora.

"Želeći da budemo konstruktivni i realni ne pretendujući kao menadžment i sindikat da rešavamo pitanje pravnog statusa, predlažemo da se pitanje Trepče, ali i drugih društvenih preduzeća u okviru imovinskih pitanja, hitno stavi na dnevni red pregovora u Briselu i u pregovorima i razgovorima iznađe rešenje prihvatljivo za sve relevantne strane", poručio je Milošević.

Predlaže se i da se pitanje Trepče uvrsti u dnevni red briselskih pregovora

Predlaže se i da se pitanje Trepče uvrsti u dnevni red briselskih pregovora


Protest je mirno završen, a novi je najavljen za sutra, odnosno sve do ispunjenja svih zahteva radnika Trepče.

U Prištini, međutim, kažu da nema potrebe za brigu. Portparol Vlade Kosova Faton Abdulahu navodi da su protesti nepotrebni, zato što je Zakon u proceduri za dobrobit svih.

"Mi kao Vlada smatramo da smo dosta radili na tome. Stručnjaci su dobro analizirali mnoge faktore koji su uticali na današnje stanje Trepče koje nije bilo prosperitetno. Ovo što je uradila Vlada je u dobrobit svih, bez izuzetaka, a naročito u dobrobit radnika, uključujući i Srbe. Na ovaj zakon se treba gledati kao na socijalni prosperitet, a ne da sa averzivnom krutošću prema našim insittucijama", navodi Abdulahu.

Srbija nema udela u imovini na Kosovu

S druge strane, Petrit Gaši, predsedavajući Odbora kosovske Agencije za privatizaciju koja je do sada administrirala ovim kombinatom, u razgovoru za RSE kaže da rešavanje pitanja Trepče nije lako, ali da Zakon u proceduri daje fleksibilnost po tom pitanju.

"Zakon će omogućiti da se konačno reši ovo pitanje, tako što će se za osnovu uzeti interesi svih, sve dimenzije Trepče. Svi trebamo da shvatimo složenost Trepče. Ne možemo gledati samo sa ekonomske strane, već i sa političke i bezbednosne. Ovo je u celini složen korak koji se treba dobro promisliti pre konačnog rešenja", ocenjuje Gaši.

Gaši dodaje da Srbija nema udela ni u jednoj "imovini" Kosova. Na osnovu zakonodavstva, sva imovina na Kosovu pripada Kosovu, uključujući i Trepču.

"Verujem da su i oni svesni da Trepča ne pripada Beogradu, već da je ona imovina Kosova", konstatuje Gaši.​

Petrit Gaši: Svi trebamo da shvatimo složenost Trepče

Petrit Gaši: Svi trebamo da shvatimo složenost Trepče


Ukoliko Zakon u Skupštini ne prođe, Trepča nakon 1. novembra može otići u likvidaciju, kako je i ranije odlučila Posebna komora Vrhovnog suda Kosova.

Kako su iz Vlade Kosova rekli, Zakon o Trepči predviđa transformaciju nekoliko poslovnih jedinica društvenog preduzeća Trepča u akcionarsko društvo, s time da će Vlada Kosova biti vlasnik 80 posto tih akcija, a radnici i vlasnici će raspolagati sa 20 posto akcija.

Očekuje se da će se prvo čitanje Zakona u Skupštini biti u petak posle podne na zakazanoj sednici.

Pitanje upravljanja Trepčom dovelo je Beograd u delikatnu situaciju da mora da donese odluku o načinu na koji će se regulisati pitanje ovog kompleksa, što je i uslov za nastavak evropskih integracija Srbije.

Evropska komisija: Nema ultimatuma

Za Evropsku uniju dijalog između Beograda i Prištine nema veze sa ultimatumima, nego sa sprovođenjem dogovora, kaže za RSE Maja Kocijančič, portparolka Evropske komisije.

"Dijalog u kojem posreduje Evropska unija nema veze s ultimatumima, nego je ovde reč o tome da su Kosovo i Srbija dogovorili o uslovima pod kojima je Kosovo dobilo pozivni broj, a srpska kompanija je na Kosovu dobila potpunu dozvolu i privremenu jurisdikciju za postojeću mobilnu mrežu. EU se oslanja na dogovor o telekomunikacijama i na akcioni plan oko koga su i Srbija i Kosovo postigli sporazum u vezi sa modalitetima primene. Za nas je ključno da se implementira dogovor postignut u dijalogu", kaže Kocijančič.

Maja Kocijančič: Ključno je da se implementira dogovor postignut u dijalogu

Maja Kocijančič: Ključno je da se implementira dogovor postignut u dijalogu


Na naše pitanje, da li su tačne izjave Marka Đurića, šefa kancelarije za Kosovo i Metohiju, da su Beograd i Priština dobili rok da do kraja sedmice zaključe sporazum, Kocijančič odgovara: "Kao što sam rekla, u dijalogu se ne radi o ultimatumima, nego o sprovođenju postignutih dogovora".

Uz napomenu da će u narednom periodu biti doneta odluka u vezi sa primenom sporazuma Beograda i Prištine o telekomunikacijama, srpski premijer Aleksandar Vučić je ocenio da će to za Srbiju biti teška odluka, ali da ne može da kaže da je reč o ultimatumu, kako je to nešto ranije definisao Marko Đurić, direktor Vladine kancelarije za Kosovo.

Premijer Srbije kaže da se nada nastavku razgovora sa evropskim partnerima i kosovskim Albancima.

"Imaćemo još mnogo kontakata, razgovaraćemo sa svima i pokušaćemo da vidimo možemo li nešto da popravimo ili je to sve, kako se laički kaže, zakucano. Onda ćemo napraviti konsultacije sa predstavnicima drugih organa i u samoj Vladi, pa ćemo da vidimo", rekao je Vučić u četvrtak

Konstatacije Aleksandra Vučića su usledile nakon pet dana razgovora u Briselu, tokom kojih delegacije Beograda i Prištine nisu dogovorile predlog sporazuma o telekomunikacijama.

Marko Đurić je ocenio izneta predložena rešnja kao nakaradna i najavio da će se povući sa funkcije ukoliko Beograd tako nešto bude potpisao.

Neprihvatljiv ultimatum: Marko Đurić

Neprihvatljiv ultimatum: Marko Đurić


"Pred našu je zemlju kada je reč o Kosovu i Metohiji postavljen težak, ozbiljan i, duboko sam uveren, neprihvatljiv ultimatum. Od nas se traži da se odreknemo naše imovine kada je reč o telekomunikacijama", izjavio je Đurić.

U slučaju neispunjavanja obaveza iz Briselskog sporazuma Beograd bi mogao da se suoči sa "simboličnim" otvaranjem novih poglavlja u procesu razgovora o pristupanju EU, ali bez pregovara o njima samima. U razgovoru za RSE to ocenjuje analitičar Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose.

On podvlači da javnosti u ovom trenutku nije poznato sa kojom vrstom upozorenja su Priština i Beograd suočeni u Briselu, a u odnosu na do sada najozbiljniji zastoj u pregovorima nastao zbog imovinskih pitanja. Izvesno je da, ukoliko iz Beograda ne bude pozitivnog odgovora o pitanjima telekomunikacija i privatizacije "Trepče", ne bi trebalo očekivati pozitivan izveštaj o napretku u pregovorima sa EU. Izveštaj bi trebalo da bude objavljen tokom oktobra.

Nenad Đurđević konstatuje da je "očigledno da su i pitanje Telekoma i još neki delovi Briselskog sporazuma ostali neispunjeni, što govori da su u krizi i politički dijalog ko i tehnički koji iz njega proizilazi".

"Jasni su koraci koji proizilaze iz Briselskog sporazuma i dogovori koji su postignuti u avgustu prošle godine o pitanjima koja treba da se implementiraju. Između ostalog, to je davanje, odnosno ustupanje pozivnog broja za Kosovo i praktično dogovor oko 'Telekoma', odnosno dogovor da postoje enklave koje treba da budu povezane sa 'Telekomom' odnosno sa Srbijom, kao neko prelazno rešenje dok se praktično ne dođe do davanja licence za trećeg operatera mobilne telefonije na Kosovu, gde bi onda konkurisao i 'Telekom' i već koja druga firma iz Srbije i na taj način bi bio eventualno u prilici da ima i treću mrežu koja je onda povezana i sa Srbijom na način koji funkcioniše", konstatuje Nenad Đurđević​.

Nenad Đurđević: Jasni su koraci koji proizilaze iz Briselskog sporazuma

Nenad Đurđević: Jasni su koraci koji proizilaze iz Briselskog sporazuma


Đurđević ističe da su ne samo pitanje "Telekoma" nego i pitanje drugih neispunjenih delova Briselskog sporazuma i implementacija sporazuma iz avgusta 2015. ostali neispunjeni i to govori, navodi on, o tome da je čitav dijalog na neki način u krizi, u jednom ćorsokaku.

"Čini mi se da je dijalog dve strane u blokadi još od prošle godine", mišljenja je Nenad Đurđević.

"Brisel istupa bez ikakve odgovornosti"

I različiti tonovi koji dolaze iz Vlade Srbije, podvlači Đurđević, ukazuju na nužnost kvalitetne reorganizacije formata dijaloga, odnosno pojačavanje uloge EU posrednika.

"Očigledno je potrebno reorganizovati format jer stvari koje se vode na tehničkom nivou ne mogu da se vode bez ozbiljnog upliva političkog nivoa, to jest upliva ljudi koji odlučuju, koji će sutra to predstaviti građanima i preuzeti odgovornost", reči su Đurđevića.

Stvari koje se vode na tehničkom nivou ne mogu da se vode bez ozbiljnog upliva političkog nivoa: Nenad Đurđević

Stvari koje se vode na tehničkom nivou ne mogu da se vode bez ozbiljnog upliva političkog nivoa: Nenad Đurđević


Đurđević navodi i da implementacija na terenu umnogome zavisi od autoriteta Vlade Srbije, Vlade Kosova, ministara, premijera i EU.

"Ne smemo zaboraviti da ovaj proces nikako nije samo razgovor između Beograda i Prištine, već i proces koji se odvija uz podršku Brisela, pri čemu se čini da Brisel, verovatno zbog svojih pririteta, pokušava da maksimalno minimizuje sopstvenu ulogu u čitavom procesu, dok sa druge strane ima vrlo jasne kriterijume za pristup drugih članica kao što je Srbija, odnosno kriterijume za viznu liberalizaciju kao što je slučaj sa Kosovom", dodaje Nenad Đurđević.

Čini se da Brisel, prema rečima Đurđevića, istupa bez ikakve odgovornosti za ono što se događa na terenu o realizaciji dogovorenog i izgovorenog.

"To na neki način strane koje pregovaraju osete, pa se jednostavno ponašaju nekonstruktivno. Mislim da je zaista vreme da se pregovarački timovi, a i činioci koji stoje iza njih nekako reorganizuju. Vreme je da komesarka za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini i predstavnici Brisela vide da će ova vrsta razgovora voditi daljim udaljavanjima, a ne približavanju dve strane", zaključuje Đurđević.

  • 16x9 Image

    Maja Fićović

    Novinarstvom se bavi od 1999. godine. Diplomirala žurnalistiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta Priština. Novinarsku karijeru započela u radiju Kosovska Mitrovica, gde je danas glavna i odgovorna urednica.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG