Zapadni Balkan pred rastom cena nafte i gasa

Cene sirove nafte i prirodnog gasa skaču na svetskim tržištima zbog rata u Persijskom zalivu.

Barel sirove nafte Brent skočio je za oko 7 odsto.

Nakon izraelskih i američkih udara na Iran i odmazde Teherana na zalivske zemlje, širom regiona su zatvorena naftna i gasna postrojenja.

Saudijska Arabija je delimično obustavila rad u ogromnoj rafineriji Ras Tanura nakon napada koji je izazvao požar u postrojenju, dok je Katar obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa.

Uz to iranske vlasti su zatvorile prolaz kroz Ormuski moreuz, koji povezuje Perzijski zaliv sa otvorenim morem i kojim prolazi oko petine svetske nafte prolazi kroz Ormuski moreuz.

Dugotrajan sukob na Bliskom istoku mogao bi da dovede do daljeg rasta cena nafte i gasa i potresa na globalnom energetskom tržištu kao pre četiri godine kada je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.

Tada su cene nafte i gasa dostigle maksimum što je dovelo do inflacije i promene tokova snabdevanja, kada su evropske zemlje počele da traže alternativu Rusiji.

U BiH već zabeležen blagi rast cena goriva

Iako su cene goriva u Bosni i Hercegovini poslednjih dana porasle za nekoliko feninga, veći skokovi tek se očekuju početkom sedmice, nakon rasta otkupnih cena dizela u Luci Ploče u susednoj Hrvatskoj.

Prema saznanjima RSE, otkupna cena dizela u Pločama od 4. marta mogla bi da poraste za 0,10 eurocenti, što bi se potom prelilo i na maloprodajne cene u BiH.

Nadležnost nad tržištem goriva u BiH podeljena je između dva entiteta, Federacije BiH i Republike Srpske.

Dok u Federaciji BiH postoje robne naftne rezerve, u RS ih nema, već se nivo rezervi dogovara sa prodavcima u tom entitetu.

Nadležni iz oba entiteta nisu odgovorili na upit RSE sa koliko rezerve goriva raspolažu ukoliko dođe do nestašice.

Predsednik Grupacije trgovaca naftom RS, Đorđe Savić, kaže da su cene u RS već skočile.

"Eurodizel je od 2,39 do 2,42 maraka (1,2 – 1,23 eura), uz poskupljenje od oko 10 feninga (0,5 eurocenti)", rekao je Savić.

Dodaje kako "još nema straha od nestašice", te da su ponegde zabeležene gužve koje stvaraju građani, “zbog straha od rasta cijena."

U Federaciji BiH predsednik udruženja trgovaca Milenko Bošković kaže da je poskupljenje neizbežno.

"Nafta je danas prešla 140 dolara po barelu. Kako neće doći do poskupljenja? Juče su ljudi stampedom sipali gorivo, ispražnjene skoro zalihe", rekao je Bošković za RSE.

On je naveo da će goriva biti ako ga daju dobavljači.

"Evo sad čekaju u redu cisterne. Znaju da će biti sutra toliko skuplje u nabavi, a od prekjuče nam nisu dali (nabavku) za juče", dodao je.

Čitajte: Zašto ruski vlasnici održavaju u životu jedinu rafineriju nafte u BiH uprkos milionskim gubicima?

U Federaciji BiH su u poslednja tri dana maloprodajne cene porasle u proseku za 0,05 eurocenti, najviše kada je reč o dizelu.

Iz Federalnog ministarstva trgovine poručuju da je reč o "minimalnim korekcijama" i da je tržište "stabilno".

"Nema mesta za paniku", navodi se u odgovoru na upit RSE, uz podsetnik da su marže i dalje ograničene 0,125 eurocenti u maloprodaji i 0,03 eurocenta u veleprodaji.

U drugom bh. entitetu, Republici Srpskoj takođe potvrđuju da je poslednjih dana zabeležen rast cena zbog poskupljenja nafte na svetskim tržištima.

"Prema trenutnim informacijama sa terena, snabdijevanje tržišta se odvija nesmetano i trenutno nije ugroženo“, navelo je Ministarstvo trgovine RS za RSE.

U RS je, kao i u Federaciji, ograničena visina marži.

Nadležne institucije oba entiteta ponavljaju da je snabdevanje uredno, ali da će se dalji cenovni trendovi u potpunosti kretati u skladu sa globalnim tržištem i geopolitičkom situacijom na Bliskom istoku.

Srbija priprema mere

Srbija priprema mere kako bi bila obezbeđena energetska sigurnost, a njihovo objavljivanje se najavljuje za vikend.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je cena dizela 3. marta na kotacijama u Mediteranu osam posto viša nego u Srbiji.

"Zato je moja ideja da nađemo mere kako da subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju", rekao je Vučić.

Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić kaže za RSE da će građani i privreda osetiti posledice ukoliko cene sirove nafte budu visoke duži vremenski period.

"Onda će se to preliti i na cene goriva kod nas na pumpama, posledično i na višu inflaciju i na sve negativne događaje koji mogu da se dese", rekao je.

Povlačeći paralelu sa 2022, Gujaničić kaže da su se tada više cene sirove nafte održale oko godinu dana što je napravilo "darmar" sa inflacijom.

"Visoka cena sirove nafte mogla bi da ponovo rasplamsa inflaciju i onda bismo bili svedoci novog rasta kamata, težeg zaduživanja privrede i stanovništva", naveo je.

To bi, kako dodaje, moglo da "dovede do recesionih kretanja u globalnoj privredi a da samim tim i mi osetimo."

Trenutno litar evrodizela u Srbiji može da košta maksimalno 200 dinara (1,7 eura) za litar, a cena benzina evropremijum BMB je 181 dinara (1,54 eura) za litar.

Cene benzina i dizela u Srbiji formiraju se na osnovu državne uredbe, kojom se ograničava maksimalna maloprodajna cena kako bi se sprečile velike tržišne oscilacije.

Te cene se ažuriraju na nedeljnom nivou, a izračunavaju se prema prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji uvećanoj za fiksnih 17 dinara po litru.

Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo na upit RSE kolike su rezerve sirove nafte u Srbiji.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, tokom obraćanja novinarima 3. marta, rekao kaže da postoje velike rezerve nafte, naftnih derivata i gasa.

"U rezervama imamo 519 miliona kubnih metara gasa, što u Srbiji, što u Mađarskoj, ali ne možemo čitavu količinu da provučemo kroz kapacitete naših cevi", rekao je Vučić.

Iako je nakon ruske invazije na Ukrajinu, Srbija započela divezifikaciju snabdevanja gasom, i dalje dominantno zavisi od ruskog gasa.x

Čitajte: Srbija ubrzava put do ruske nafte

Dok je u 2025. najviše sirove nafte za svoju rafineriju uvezla iz Kazahstana – 64 odsto, a drugi je Irak sa 11 odsto.

Srbija se suočila sa opasnošću od nestašice nafte i naftnih derivata pre nekoliko meseci kada su stupile na snagu američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva.

Američka administracija je produžila licencu za rad NIS-u do 20. marta zahvaljujući pregovorima ruskog Gaspromnjefta sa mađarskim MOL-om o prodaji ruskog udela.

Kosovo usred upozorenja i privremenih mera

U roku od samo 24 sata, cena goriva na Kosovu je porasla za najmanje 14 centi.

Tako je 3. marta, litar dizela na nekim benzinskim pumpama dostigao 1,39 evra, dok je benzin bio na 1,38 evra.

Kosovo nema sopstvenu rafineriju i u potpunosti se snabdeva uvozom, a samo prošle godine je zemlja uvezla preko 478 miliona evra nafte i više od 51 milion evra benzina.

Glavne zalihe dolaze iz Nemačke, Mađarske, Grčke, Albanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok značajan deo ulazi preko terminala Porto Romano u Draču.

Predsednik Udruženja naftaša Kosova, Fadil Berjani, kaže za RSE da cene mogu nastaviti da fluktuiraju, jer se kompanije snabdevaju prema trenutnim cenama na berzi i ne drže velike rezerve.

Suočeno sa brzim rastom cena, Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine (MIT) Kosova najavilo je intenziviranje inspekcija i izradu dnevnih izveštaja o cenama.

Benzinske pumpe na Kosovu, foto-arhiva

Stručnjak za tržište nafte Jakup Gaši kaže za RSE da postoji rizik da će kompanije povećati cene čak i za količine kupljene ranije po nižim cenama.

Prema njegovim rečima, inspekcije bi trebalo da proveravaju vreme uvoza i stvarne troškove kako bi se izbegle zloupotrebe.

Kosovska agencija za zaštitu konkurencije (AKA) takođe upozorava na istrage o bilo kakvim sumnjivim promenama cena ili mogućim sporazumima između operatera da se one odrede.

Na mađarskoj berzi HUPX, sa koje Kosovo takođe uvozi, cena električne energije porasla je sa oko 60 evra po megavat-satu 1. marta na 115 evra 3. marta - skoro udvostručivši se za dva dana.

Istovremeno, referentna cena gasa u Evropi porasla je za 33 procenta 3. marta, nakon još jednog povećanja od oko 50 procenata ranije ove nedelje.

Prema Gašiju, ovo povećanje će povećati troškove transporta, koji čine veliki deo troškova za proizvodne i trgovinske kompanije.

"Naftni derivati su suštinski deo energetskog sektora - što ih čini vitalnim za svaku drugu granu privrede", kaže on.

Slično upozorenje izdala je i Kosovska privredna komora (PKPK), koja je procenila da povećanje cena goriva direktno utiče na troškove transporta i proizvodnje prehrambenih proizvoda i osnovnih usluga.

Prema njima, ova situacija će "dodatno pogoršati troškove života", povećavajući rizik od novog talasa inflacije.

U tom kontekstu, Komora je predložila da institucije razmotre smanjenje ili privremenu obustavu nekih poreza za najviše pogođena preduzeća, kao i preispitivanje poreskog opterećenja na osnovne proizvode.

Čitajte: U Severnoj Makedoniji transport prvi na udaru nakon vojne operacije protiv Irana

Crna Gora: Najpogođeniji euro dizel

Draško Striković iz Udruženja naftnih kompanija Crne Gore kaže za RSE da se može očekivati povećanje cena na tržištu.

"Trenutno najpogođeniji je euro dizel jer je njegova potražnja i na globalnom nivou značajna zbog industrije. Tako da možemo očekivati da će za dizel povećanje biti veće nego za ostale proizvode", naveo je.

U Crnoj Gori se određuje maksimalna maloprodajna cena, koja se bazira na berzanskim kotacijama gotovih proizvoda za dizel i benzin.

Svakih 14 dana se na osnovu dvonedeljnog dnevnog proseka određuju cene za naredni period.

Eurodizel u Crnoj Gori košta 1,34 eura po litru, eurosuper 98 i eurosuper 95 koštaju 1,43, odnosno 1,40 eura.

U Crnoj Gori ne postoji prerada i ne uvozi se sirova nafta, već isključivo prerađeni naftni derivati, kako objašnjava Striković, od dizela, benzina, loživih ulja, gasa.

"I svi zavise od tih uvoznih i globalnih cijena", dodao je.

Čitajte: Crna Gora planira da narednih pet godina 'markira' gorivo, iako je to u suprotnosti sa EU regulativom

Kako kaže Crna Gora je oslonjena na rafinerije u Hrvatskoj i Grčkoj.

"Koje imaju u Crnoj Gori predstavnike i distributere naftnih kompanija iz svojih zemalja i primarno, koliko je meni poznato, sa mediteranskih izvora sirove nafte se snabdjevaju", naveo je Striković.

Kako dodaje, delimično su se neki proizvodi uvozili iz Srbije, ali je to u manjoj meri poslednjih nekoliko meseci od uvođenja sankcija NIS-u.